Menjanje naziva ulica u Subotici 1962. godine

Jedna Subotičanka u šetnji kroz Dubrovnik našla se u Mačekovoj ulici. Nije se odmah setila o kome je reč, ali je imala osećaj da Mačeku nešto nedostaje. Nije puno trebalo da shvati kako tu fali Cvetković. Ta dva imena bila su nerazdvojna u istorijskoj čitanci, u velikom poglavlju koje čini Drugi svetski rat. Sporazum Cvetković–Maček i koaliciona vlada u predvečerje rata zauvek su uvezali njihova imena, makar za one čije se interesovanje za taj deo istorije tu završava.

Kao Ribentropa i Molotova, Boru i Ramiza ili, recimo, Marksa i Engelsa. Ova dva poslednja imala su svoje ulice u Subotici, svako za sebe. Ako sudimo po veličini, Marks je bolje prošao (Senćanski put) od Engelsa, kome je pripao tek jedan sokak.

Harambašićeva ulica (po Augustu Harambašiću), šezdesetih

Promeniti ulici ime nikada nije samo zamena limene table. Osim stanovnika, kojima sledi promena ličnih dokumenata, drugi građani gube jedan toponim kojim su se služili u orijentaciji i svom pamćenju.

Najlakše je to bilo kada su se pomerale granice i kada se menjala administracija, kada bi usled mnogo većih promena, kao što su država i prestonica, nazivi ulica predstavljali manji problem.

Posle Drugog svetskog rata promenila se i državna ideologija, usled čega nekima nije bilo povratka, dok je za nove zaslužne trebalo stvoriti prostor.

Kireški put (od 1962. godine Kireška ulica)

pre rata Vilsonova (američki predsednik Woodrov Wilson), danas Maksima Gorkog

Ako neko misli da se to desilo već 1945. godine, onda je on tek delimično u pravu. Tada su trgove i ulice izgubili samo očigledni neprijatelji nove vlasti (aktuelna dinastija i predstavnici prošlog režima). Većina uličnih naziva dočekala je 1950. godinu, kada su nastavljene promene. Međutim, ni tada nije dovršen posao, zbog čega je gradska uprava 1962. godine donela predlog dodatnih izmena. Reč je bila o ulicama sa predratnim nazivima, ali je bilo i onih posleratnih, kojima je iz nekog razloga istekao rok.

Najveća promena je bila selidba imena Maršala Tita iz parka pred Gradskom kućom na novoizgrađeni bulevar koji se do tada zvao Radijalni put.

Ulica Borisa Kidriča, pre toga Republikanska

Nestali su nazivi subotičkih ulica: Srpska, Hrvatska, Mađarska, Bunjevačka i Šokačka ulica, a za njima i Crnogorska, Albanska, Češka, Ruska, Ukrajinska, Poljska i Turska.

(Od tada se zovu: Prvog ustanka, Frederika Šopena, Gorenjska, Ivana Antunovića, Vrdnička, Ivangradska, Alibunarska, Jo Lajoša, Iriškog venca, Branka Krsmanovića, Save Kovačevića i Andrije Štampara)

Promenjene su table sa imenima za koja se danas ne može sa sigurnošću tvrditi po kome su krštena. Većina je pripadala predratnim gazdama i lokalnim uglednicima. Bile su to ulice: Kopunovićeva, Petrova, Evetovićeva, Rokina, Ognjanova, Jurićeva, Nikolićeva, Jukićeva, Radakova, Perčićeva, Vesnićeva i još toliko drugih.

(danas su to: Antona Aškerca, Božidara Adžije, Kozjačka, Ibarska, Marije Kiri, Mornarska, Nade Dimić, Sonje Marinković, Unska, Ustanička, Alekse Dundića)

Ulica Petra Drapšina (do 1962. Generala Drapšina)

Mnogim ulicama je 1962. godine samo promenjen red reči utoliko što su prezime i ime zamenili mesta. Iz nekog razloga su mnogima ranije ispisani najpre prezime, pa potom ime (kao: Princip Gavrila, Milutinović Ivana, Stantić Đure…). Kod mađarskih imena to i inače tako ide, dok kod ostalih pravopis nalaže drugačije.

Čitav niz ulica do tada je nosio samo prezime svog titulara. Mali broj slova je zgodan kada ispunjavamo formulare ili u nekim drugim prilikama, međutim, kada je u pitanju identitet, vremenom se može desiti da se pojavi još neko poznat sa istim prezimenom i kod onih slabije informisanih građana tako stvori zabunu. Zato je početkom šezdesetih predloženo da se svim prezimenima doda i ime. Tako su upotpunjeni dotadašnji nazivi: Trg cara Jovana, Mikićev put, Rajićeva, Crnojevićeva, Vujićeva, Brozova, Lisinskijeva, Karadžićeva, Parčetićeva, Zajčeva, Badalićeva i mnoge druge.

U ulici Ive Vojnovića (do 1962. Vojnovićeva ulica)

Ipak, nisu svi sa planiranog spiska kompletirani. Ostali su i dalje samo prezimenom: Teslina, Šantićeva, Šenoina, Tolstojeva, Gajeva, Gundulićeva, Štrosmajerova, Harambašićeva, Gogoljeva, Njegoševa, Skerlićeva, Puškinov trg i još nekolicina. Tu spadaju i Marks i Engels, za čija se prezimena takođe smatralo da su dovoljno prepoznatljiva.

Te 1962. godine promenjeni su nazivi ulica: Zadrugarska (danas Aranđelovačka), Svetosavska (Bajmočka), Činovnička (Bolmanska), Invalidska (Delnička), Vidovdanska (Josipa Kraša), Đoni Geze (Kiš Ferenca), Novatorska (Pap Pala), Sibinjanin Janka (Paje Markovića), Konjički put (Partizanskih baza), Čipkarska (Učka), Pčelina (Zvornička)…

Novatorska ulica, od 1962. godine Pap Pala (u predlogu je bio naziv: Narodnog heroja Pap Pala)

Kod nekih se pazilo da promene prođu bezbolnije. Kopačka je promenjena u Kopaonička, Sitna u Sitnička, Varoška u Vareška, Ivana Lucića u Hanibala Lucića…

Tada je, po predlogu komisije sastavljene od društveno-političkih radnika i stručnjaka, svaka ličnost koja je nosilac zvanja narodni heroj trebalo je da to nosi i na uličnoj tabli (npr: Narodnog heroja Nade Dimić, Narodnog heroja Žikice Jovanovića Španca…). Na sreću, od toga se odustalo.

Lansky