Motorbicigla

Dičurlija i cure, al ništa manje ni žene, doduše kradom, sa pomalo zavisti i zlobe u sebi i muški, gledali su u ono vrime u čudo tehnike.

„’Beš ga, ja sam ovo viđo kad je bijo rat, sidijo sam u kolici nus taj motor. Ni klinac ovaj nije, ovaj nema ta kolica sa strane“-odmanijo bi rukom Geza, dok je povlačeći dim iz smotane cigaretle ispado mu sitan suv duvan, koji je Geza sam siko. Malo bi se zakašljo, povuko još jedared, dvared dim i samo ispljunijo ono malo smamuljane ‘artije od nike štanicle u koju je moto duvan.

„Vidijo si Ti moj, da ne kažem šta“ – odmiravo ga je Kalman, koji je za vrime onog tamo Drugog sveckog rata vozijo kamijon DŽEJMS.

Vozijo je Kalman i kamijon, i džip, al ovo ovako štogod nije viđo do sad.

Radilo se o motorbicigli od sto ‘dvajst i pet kubika. Motor je bać Nandika kupijo sinu Ivici, ne toliko rad potribe kake, neg većma da se vidi, da on ima novaca. Doduše, jeste bać Nandika imo novaca i pravog melaka od derana Ivicu, al kad je Ivica bijo vitar zamanut malo, al dobričina u duši.

Od tu digod deset prijapodne pa do pridveče, motor je furtom brujio oko sela, velik oblak suvog prava dizo se za Ivicinom motorbiciglom kad god bi prošišo kroz atar, el kroz selo.

No jedared ga iščekala varoška milicija sa tristaćom i zaustavili ga. Duvo je u balon i naduvo borme, pa mu i dozvolu uzeli, nije ni bać Nandika ništa mogo.

Prošlo i to, oped Ivica zajaš’jo njegovu zvir i samo tamo-vamo, od jutra do večeri a neritko i noćom. Bunijo se svit , bilo je divana da ćedu izgurat tragač prid njeg kad naiđe. Ma svašta je bilo naobećavano sad već stvarno brezobraznom Ivici, al svi su bili ku mali štenčići samo ćavkaje a niko ništa da uradi.

Trpilo se to sve. Počele se suknje odizat od vitra kad bi kaka mlada kradom od baće i matere sila Ivici za leđa i kad bi je ovaj provozo, joj te skike ta borme svačeg je bilo.

Tute se i selo podililo, pa su jedni bili za Ivicu drugi protiv Ivice. Vijala ga i milicija ponovo, al sve je to išlo tako da se Ivica izvlačijo.

Jedini koji ni za šta nije marijo bijo je Gabor čoban, bijo je gluv. Uvik je digod namistijo čopor, pokazo pulinima kud da iđu i samo bi zasijo jel lego na svoju opakliju od koje se zimi-liti nije odvajo. Nije Gabor ni znao ništa, nije siroma ni mogo tušta znat kad je bijo gluv, znao je ono što je vidijo a vidijo jeste Ivicu par puti na motoru al kad nije znao ko je kad je ovaj ku vijar litnji prozviždijo motorom.

Tako je on koji je osto gluv zbog gruvanja topova u ratu, neritko zadrimo dok su njegove ovce sa magarcom Puskom i pulinima okolo bezbrižno pasle i kad bi napunile burag , legle bi i priživale isto ku i Pusko.

A kad bi Pusko lego i ovce oma bi i pulini odanili , pa bi i oni poligali okolo. Gabor je tako po ko zna koji put zadrimo, trgo se kad ga je štogod lupilo po nogama.

Odskočijo je i štap njegov čobanski već je letijo s’visine ni manje ni više nego na čeljade ispod njega, džabe je taj pod nogama bijo već ošamućen to Gabora nije interesovalo on je škropijo po leđi al i di je stigo. Ko zna kad bi stao, da ga nisu kopači zaustavili baš se trevilo da su nadničari išli unutra u salaš i sve vidili pa požurili.

I dobro da su požurili, jel da nisu Ivica bi se priselijo na onaj svit jel Gabor nije stajo, neg je tuko po Ivici ku po crnoj zemlji.

Jel on znao koga tuče jel nije to niko nikad nije sazno, jedino se u njegovim očima vidijo stra’ i niki grč.

Svatili su svi odreda da se Gabor poplašijo i da je zato tuko po Ivici, jel on je čovik već stariji bijo umoran i kad je ovaj sletijo mu pod noge, trgo se i oma počo tuć.

I tu je bijo kraj Ivicinom zjalenju, a pao je zato što je mali pivčić kredlika stojo na nikim stubu i poplaš’jo se motora i prnijo direktno Ivici u lice, ovaj se zateturo i sletijo Gaboru pod noge. Pivčić odlet’jo dalje svojim putom za kokicama a Ivicin motor osto je čitav, mogo se vozat al nije Ivica više nikad na motor sijo.

Nane po klupicama jednoglasno su kazale da, eto što nije mogla milicija zaustavit, zaustav’jo je pivčić male fajte, a štembilj na sve metijo gluvi Gabor sa svojom višnjavom batinom.

 

Tome



KOMENTARI

  1. Maki kaže:

    Ne propuštam ovakve priče. Još jedno divno pripovedanje o nekim davnim vremenima. Pošto nisam iz ovih krajeva zamolila bih da mi neko kaže šta je mali pivčić kredlika jer ne mogu da upotpunim sliku,komičnog za mene a strašnog za Ivicu,kraja njegovog jurcanja na motoru. Unapred hvala.

    • ................................................. kaže:

      Moje poštovanje . Kredlika je naziv za patuljastu vrstu kokoši. Kredlika je većinski odomaćen naziv za tu vrstu kokoši, na ovim prostorima . Naravno postoje razni nazivi sve zavisi od varijacije ovdašnjeg govora. I što je najbitnije još su retki oni koji osporavaju jedno drugome izraze za razne reči , tako neka Vas ne zbunjuje ako neko napiše i drugačije. U samom autorskom tekstu, napisano je ovako što se uzima za shodno i ukoliko bi se i pojavio neko sa nekim drugim nazivom dalo bi se za uzeti u obzir ali ipak gleda i za shodno uzima ono što je napisano i nemožemo pisati za jednu stvar nekoliko naziva. Svako dobro i prijatan Vam dan.

    • Trovach kaže:

      @……………………….Skoro svaka rasa kokosaka ima svoju patuljastu verziju. Krece se prvo selekcijom ka sto manjoj velicini, a potom se ukrsta sa patuljastom vrstom divlje kokosi, bantamom. Zato je bantam zvanican naziv za patuljastu rasu. Nase kredlike su mesavina raznih patuljastih rasa uz izostanak bilo kakve selekcije.

  2. ACITOBUS kaže:

    Pivčić krezlika a ne kredlika je vrsta patuljastog petla.

    • jasso kaže:

      Grešiš naziv je baš KREDLIKA,a drugi je KIKIREZ…..

    • Anonimni kaže:

      Kredlika je pravilno. a moze i cverglan, kikirez i bantam koji je i zvanican nziv.

  3. jasso kaže:

    MAKI,drugi naziv
    za tog pivčića je KIKIREZ…..

  4. Dzinovski oroz kaže:

    Bantam je naziv za samo jednu (i to Japasnsku) rasu patuljaste zivine. Cverglan je iskrivljeno izgovorena Nemacka rec Zwerghahn = patuljasti petao

    • Trovach kaže:

      Ta japanska rasa se zove Šabo i jedina od patuljastih rasa nije nastala ukrstanjem sa bantam kokoskom. Bantam je, zapravo, patuljasta podvrsta divljeg pretka domace kokosi (Galus bankiva) koja je i sama poprilicno sitna. Šabo je nastao iskljucivo strogom (negativnom) selekcijom na velicinu tela, ali je glava ostala nesrazmerno velika i noge su selekcijom jako skracene. Licno ne volim takve degenerisane rase bilo koje vrste domacih zivotinja.

  5. Maki kaže:

    Jos jednom hvala svima na odgovoru i lep pozdrav.

  6. ................................................. kaže:

    Kredlika je kredlika i kraj divanu!-ostalo mož bit i tuta bugarin ako oš briga me.

  7. Dzinovski oroz kaže:

    Sve domace (domesticirane) zivotinje su tokom nebrojenih vekova i milenijuma prlagodjavane genetskom manipulacijom u onaj tip koji je odgovarao coveku i njegovim potrebama. Tako i mini kokoske koje su danas u Evropi jedan vid ukrasa u mini – vrtovima Evropljana, nastale su na Dalekom istoku za borbu petlova. Malih okretnih i vrlo agresivnih jediniki koje nastaju za potrebe „Sporta“ i odgovarajucih kladionica. U onim delovima sveta gde takav „sport“ nije popularan izgubile su genetskom selekcijom svoju agresivnost i pretvorene u vrlo pitome primerke kojima je jedini zadatak da ukrasavaju dvorista i baste. Ako pogledamo recimo pse rase Jorkshir terier njihovu velicinu i izgled sa lepo uvezanom masnicom iznad glave, slatke male psice koje dame rado nose i drze u krilu, tesko da cemo u njemu prepoznati vuka. A njegovi koreni su kao i kod svih pasa zajednicki sa vucjim. Rasa nastaje u Yorkshiru, odnosno tamosnjim rudnicima za borbu protiv pacova i sto je primerak agresivniji i borbeniji, tim bolje. Kanarinci su odgajani i selektirani takodje za potrebe rudarstva. Spuste se u rudarsko okono dva kaveza u svakome po jedan iskljucivo muzjak kanarinac i oni ceo bogovetni dan „pevaju“ odnosno svojim cvrkutom jedan drugome konkurisu u obelezavanju vlastite teritorije. To je prirodno ponasanje tih (ali i ostalih) ptica i rudari ga koriste za svoju sigurnost. Cim kanarinci prestanu da pevaju i leze na ledjima sa nogicama prema gore, onda je to siguran znak da je u oknu izbio metan i rudari izlaze napolje. Kanarincima je dovoljna i najmanja doza metana da bi uginuli i ljudi su to vekovima koristili za svoje potrebe. Slicno je i sa jednom vrstom Gupi ribica. Njih drze u rezorvoarima pitke vode i cim nesto sa vodom nije u redu one su prve koje uginu. Cim prestane potreba za nekom zivotinjom bez obzira kakvom i koja je jednom nastala iz nekih razloga koji vise ne postoje, onda je dalje odgjanje samo za „lepotu“ nista drugo nego jedna negativna selekcija.

  8. Dzinovski oroz kaže:

    Naziv Kredlika niko ne osporava niti se o tome moze nesto naveliko raspravljati. U nekim krajevima (Podravina, Slavonija ) se osim Kredlika koristi i naziv Hanzika. I jedan i drugi naziv dolaze od nem. naziva „Hänsel und Gretel“ = Ivica i Marica, prema naslovu istoimene Grimove bajke Dakle Kredlika je ustvari zensko ime Gretel prilagodjeno nasem izgovoru uz dodatak naseg tipicnog sufiksa za deminutiv.

    • Trovach kaže:

      Nasa komsinica je imala petlica koga je zvala Hanzika. Licio mi je na patuljasti soj rase brama. Mi smo imali obicnog petlica kome je ime bilo Pera (posto mu se i otac isto zvao tata ga je u sali zvao Petar II). Hanzika je bio malo krupniji i posto nismo imali ogradu izmedju nas, nego samo nisku zivu ogradu, obojica su se kretala tamo-vamo. Nas je bio stalno na slobodi, a njihov je povremeno pustan, pa su se tada tukli. Na nasem placu je nas pobedjivao, a na njihovom je bilo obrnuto. Obojica su imali po dve svoje kokice i zato su bili tako borbeni na svom posedu. Kada bi komsinica videla koliko su krvavi, Hanzika bi ponovo bio zatvoren. Inace, Pera je bio strah i trepet za petlove normalne velicine (obicne kokoske su povremeno bile van kokosinjca), a bili su bar 7-8 puta tezi. Moji petlovi nisu bili laksi od 4kg, a uvek sam drzao samo domace kokoske (mesance).

OSTAVITE KOMENTAR

2 + 6 =

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 9 + 8 ?
Please leave these two fields as-is: