Na pragu temeljna rekonstrukcija Biblioteke

Smeštena u centru grada, u objektu koji je i sam spomenik kulture, u Gradskoj biblioteci je već nekoliko godina prisutna svest da je neophodno osavremenjivati i odnos prema čitaocima, ali i uslove u kojima knjiga „stanuje”. – Neophodno je da biblioteku stvaranu na najboljim tekovinama 19. veka prevedemo u 21. vek. Mi smo na pragu trogodišnjeg projekta, koji će doneti temeljnu rekonstrukciju Gradske biblioteke – kaže direktor Rokvić za „Politiku“.

Celokupan projekat rekonstrukcije oslanja se na finansijsku pomoć Mađarskog nacionalnog saveta, fondacije „Betlehem Gabor” iz Mađarske, te mađarske države. Rekonstrukcija Biblioteke trebalo bi da staje ukupno oko 450.000 evra, a za prvu fazu radova već je obezbeđeno 130.000 evra, odnosno 44 miliona forinti.

 
– Radovi počinju rekonstrukcijom osnovne infrastrukture u objektu, kao što je električna instalacija, grejanje, klimatizacija, protivpožarna zaštita. Paralelno sa tim, već naredne godine, s obzirom da zgrada nema uslova za širenje, dvorišni prostor će biti pretvoren u novi multimedijalni centar i čitaonicu. Sadašnja čitaonica na spratu prerašće u mesto za afirmisanje elitne kulture – navodi Rokvić.

 
U budućnosti celokupna komunikacija sa čitaocima odvijala bi se u prizemlju objekta, dok bi sprat bio predviđen za bibliotečke aktivnosti i stručne sadržaje. Namera je rukovodstva Biblioteke da se uporedo sa građevinskim preuređenjem ovog spomenika kulture, omogući elektronska komunikacija sa korisnicima, kroz naručivanje, ali i korišćenje knjiga. Preuređenjem će se lakše „pomiriti” potrebe korisnika, i činjenica da je Gradska biblioteka referentna ustanova koja obeležava stvaralaštvo izuzetnih autora poput Radomira Konstantinovića, Danila Kiša, Dežea Kostolanjija ili Balinta Vujkova. Ovde treba dodati da je do sada oko 100.000 naslova kulturne baština ovog kraja iz 19. i 20. veka digitalizovano, te da se privodi kraju i elektronska obrada celokupnog knjižnog fonda kao deo Kobis mreže Srbije.

 
Gradska biblioteka u Subotici jedina u porodici od 170 biblioteka Srbije svakodnevno komunicira sa korisnicima na tri jezika, srpskom, mađarskom i hrvatskom, i u njenom knjižnom fondu multijezičnost je jedna od najznačajnijih odrednica. Rokvić objašnjava kako biblioteka baštini fond koji je jedinstveni po tome što poseduje knjige i periodiku na hebrejskom, nemačkom, na ikavici, ijekavici, te na jezicima koji su ovde u upotrebi. – Zaokružujući naš regionalni identitet napravili smo novu tradiciju intenzivne saradnje sa sličnim ustanovama u Mađarskoj, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, jer biblioteke ne mogu da opstanu same već samo u saradnji sa susedima. To je i neminovnost u situaciji presahlih lokalnih izvora finansiranja – navodi Rokvić.

 
Zajednička kulturna razmena subotičke i segedinske biblioteke proglašena je najboljim idejnim projektom u IPA programu EU prekogranične saradnje, a sada je u pripremi dokumentacija za novi saziv IPA projekata sa Hrvatskom. – Periodika iz Subotice može da se čita u segedinskoj „Šomođi” biblioteci, kao što u našoj postoji značajan fond knjiga na mađarskom jeziku, ali i na hrvatskom koje nam stižu kroz saradnju sa bibliotekama u Zagrebu i Osijeku – kaže direktor. Od Ministarstva kulture ove godine dobijeno je oko tri hiljade naslova.

POLITIKA