U strahu od letnje žege i suše, koje petu godinu zaredom desetkuju rod kukuruza i naročito soje, ratari, osim što se okreću ozimim usevima, seju i neke alternativne biljne vrste. Mak, koji se nekada gajio na okućnicama ili skraja njive, polako osvaja oranice severa Bačke.
U atarima severa Vojvodine pored žita i uljane repice ove jeseni zbog nedostatka padavina još jedna biljna vrsta stidljivo niče. Reč je o maku koji ne samo da zauzima mesto kukuruzu, a naročito soji, od čije setve će i poslednji proizvođač odustati posle ovogodišnjeg prinosa od osam stotina kilograma po hektaru, parira i pšenici.
Da bi se nahranio jedan hektar hlebnog žita potrebno je bar 24 000 dinara za đubrivo, dok je mak skromnija biljka. Daje prinos od 8 stotina do hiljadu kilograma po hetaru, a ove godine na veliko kilogram maka je dostigao cenu oko 220 dinara.
Za sada je tako ali ne bi trebalo zaboraviti na činjenicu da se mak na većim površinama gaji samo nekoliko poslednjih godina, što znači da nema ozbiljnijih biljnih bolesti i štetočina. Međutim, prirodno je da se one s vremenom pojave, što će otežati i poskupeti njegovu proizvodnju.
RTV
