Kod bogatih i kvalitet i povoljnija cena. Tako bi se u najkraćem mogla opisati situacija sa kvalitetom i cenovnicima hrane i sredstava za higijenu u najmoćnijim članicama Evropske unije i u tek pridošlim. A kod onih koji se Evropi još nisu pridružili, poput Srbije, kvalitet još opada, a cena raste.
Česi su tako utvrdili da je od 24 testirana proizvoda, čak 14 njih bilo manje kvalitetno i skuplje nego u Nemačkoj. Razlike između kvaliteta istih uvoznih deterdženata i slatkiša u Srbiji i zapadnom delu Starog kontinenta su još izraženije, ali nema zvaničnih istraživanja koji bi to i potvrdili. Po mišljenju potrošača, međutim, kod nas stiže najlošiji kvalitet, a kod cena je to, ipak, jasnije. Brojna poređenja pokazuju da uvoznu robu plaćamo više nego znatno plaćeniji Nemci. S obzirom na to da je nivo kvaliteta kod nas lošiji, velike kompanije na nama debelo zarađuju.
Istraživanje u Češkoj otkrilo je da žitelji ove zemlje plaćaju više za lošiji kvalitet nego stanovnici starih članica EU. Tako „kinder“ čokoladno jaje, instant kafa „jakobs“, sos za testeninu, voćni jogurti ili deterdžent nemaju isti kvalitet ali ni cenu, zavisno od toga da li su kupljeni u Nemačkoj, ili recimo Češkoj, Bugarskoj ili Hrvatskoj.
Javna je tajna da veliki svetski proizvođači u svojim fabrikama imaju dve linije – prvu za kvalitetnije proizvode za najzahtevnije potrošače, a drugu za one sa manjih i siromašnijih tržišta. Upravo na tim malim tržištima cene su neretko veće nego kod veliki zemalja.
– Razlike u cenama su posledica slobodnog formiranja cena bez dovoljnog uvažavanja realnih ekonomskih faktora, različite kupovne moći potrošača, politike cena zemalja, zapostavljanja uticajnih ekoloških faktora na cene, nedovoljne konkurencije, nepotpunog informisanja potrošača, agresivnog marketinga … – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Prema njegovim rečima, razlike nivoa kvaliteta i cena u zemljama starim i novim članicama EU i balkanskim zemljama ukazuju na problem nedovoljnog funkcionisanja slobodnog tržišta:
– Na tržišta istočne Evrope stiže i roba koja se, zbog neispunjavanja propisanih standarda kvaliteta i drugih zahteva ne može prodavati u razvijenim zemljama, koje na taj način štite svoje interese i interese svojih građana – potrošača. Ovo je poseban problem, jer se takvi proizvodi prodaju bez dovoljnog informisanja potrošača, bez potpune dokumentacije, uz smanjene mogućnosti za reklamaciju I obeštećenje. Oni se često plasiraju kroz delove tržišta koji su u zoni sive, možda i crne ekomomije. Ovim su prava i interesi potrošača posebno ugroženi.
VAŽNI SU SAMO VELIKI
Ekonomista Danilo Šuković kaže da kvalitet i cene robe variraju od tržišta do tržišta, jer slabije razvijene zemlje, poput naše, imaju i slabije razvijene institucije koje „propuštaju“ i uvoz robe neodgovarajućeg kvaliteta.
– Razlika postoji i kod cene, jer na tržištu razvijenih zemalja je konkurencija jaka – kaže Šuković. Međunarodne kompanije koriste uslove slabije konkurencije na tržištima nerazvijenih zemalja, pa tamo plasiraju robu lošijeg kvaliteta i po većim cenama. Pored toga, tržišta razvijenih zemalja su od mnogo većeg ekonomskog značaja za kompanije, pa one strogo paze da na tim tržištima ostanu konkurentne i po ceni i po kvalitetu.
Novosti
Pa sad kako se okrene. Na ovoj slici ima dobar broj ALDI proizvoda, a ALDI proizvodi, pogotovo cokolade su po pravilu uvek bolje nego najvecih svetskih proizvodjaca. Daj da budemo realni – Mars, Twix, Bounty i Milka su lose cokolade ma gde da se ode, a i to ukrupnjavanje tih velikih cokoladnih firmi ostavilo je samo cetiri igraca – Mars, Storck, Mondelez i Ferrero, od kojih je jedino sto stvarno valja Ferrero. Ljudi misle da su u nemackoj Milke top spot i najbolji proizvodi, a u stvari su po popularnosti negde na zacelju i najcesce su na snizenju, svaka Milka ima taj neki cudan neprirodno sladunjav okus i neku napetu atmosferu, ko da je iz 3d printera izasla. Sa druge strane, svaki discounteri – ALDI, Lidl, Penny, Norma, Netto, a vala EDEKA i Kaiser’s imaju daleko bolje cokolade od svojih privatnih proizvodjaca, nego sto ih prave ove velike fast food firme. Neki dan sam kupio Merci kopiju iz Norme, i barem je duplo bolja od originalnog Mercija.
@stormwatch
Na ovoj slici je roba iz mađarske(najverovatnije sa buvljaka,voćne pijace,lokalnih pijačica… itd),a ne iz kojeg lopovskog seropskog multimarketa usađenog u srbiji.Cene odprilike iste kao kod severnih komšija,pošto naši „preživljači“ rade na zaradu od povrat poreza(naviše cena i manje od toga).Čak šta više,često se desi da mađari koji stanuju u većim gradovima mađarske,kupuju robu švercovano iz tompadiskonta,jer je puno jeftiniji nego u njihovim megamarketima.
Samo kratko poredjenje:
U Italiji (lanac marketa EuroSpin), kada napunim kolica potrepštinama za nedelju dana (nešto kao „potrošačka korpa, recimo), račun skoro NIKADA ne prelazi 100 eura. Napravio sam eksperiment i u Srbiji napunio kolica u Maxi-ju po istom principu, odnosno približno ISTOG sadržaja. Račun je iznosio nepunih 23.000 din.
Aj zdravo 🙂
@Lenin
Ajd majstore nemoj da lupetash, koji vi normalni market imate tamo osim vasih lopovskih domacih marketa? Moser Roth i Caesar su ALDI robne marke, a to sto je skuplje i madjarima u madjarskoj pa idu u Srbiju da kupuju proizvode iz svojih marketa, zahvali desno ekstremistichkoj vlasti gospon Orbana.
@Anonymous ja to pricam ljudima ali mi ne veruju, mi odemo u Tomu i kao kupicemo toliko da dodjemo do Afe, obicno se tu uvek nadje 2-3 kraca spiska od porodice i obicno uvek dodjemo 45k forinti i kupio sam sve sto nam treba a i dalje smo daleko od minimuma za afu … i gotovo nikad ne kupujemo manje poznate marke, vec ove izreklamirane brendove … dok primera radi odem u rodu i jedva pokrijem one resetke u kolicima (dakle pricam o 10-15% popunjenosti kolica) pa mi je racun 4000-5000. Zato savet ljudima, narucito onima sa manjim primanjima a koji zive u Subotici … kad legne plata … pasos u ruke pa preko u shoping (ne morate kupovati na afu u svakom slucaju je velika usteda) … mozda ce me neko optuziti da se time steti budzetu drzave … ali zasto ta ista drzava ne vodi racuna o svojim gradjanima pa dozvoljava da nas placka ko i kako stigne
@stormwatch ….Ajd majstore nemoj da lupetash, koji vi normalni market imate tamo osim vasih lopovskih domacih marketa…
Da ga ima,onda bi izređao,ali osim Metro cash and carry i neke bezveze talijanske,nema u srbiji.A onaj Lidl nam fali k’o čir na vrhu ..rca.
Misliš Orban diktira koliko da budu cene robe u seropskim hipermarketima načičkane u gradovima širom mađarske?Smešno!?Neki mađarski trgovci znaju za ta dva diskonta u tompi i kupuju robu legalno za preprodaju.Samo nažalost,oni svoje cene obično usklade sa cenama megamarketa u svojoj blizini.A komotno bi mogli prodavati jeftinije.Jednu stvar znam,jer sa bio i video,da u Segedinu,u Arkadu,mislim da Špar ima radnju sa prehrambenim artiklima,gouda punomasni sir košta 1420 ft kg,dok je isti u tompadiskontu 1030 ft,a sa povratom „afe“ je otpr 850 ft,što je ujedno i veleprodajna cena za mađarske trgovce.Mamu im alavog šparskog,pa koliko bi da zarade?+80%?Onda par dana(obično dve nedelje)u jednom godišnjem kvartalu spuste cenu za 20% kao Akciu?Trgovci?Ma lopovi bre!
@Lenin
U Segedinu je cesta pojava da je cena za neku robu 20% visa nego isto to, u istoj radnji (recimo Mediamarkt) u nekom drugom manjem gradu.
@Lenin
Lenine, jer to onaj Gouda punomasni sir sto se proizvodi od 30% sargarepe?
@stormwatch ….jer to onaj Gouda punomasni sir sto se proizvodi od 30% sargarepe?
To bi samo ti voleo!?U obe radnje isti sir,s’razlikom što u šparu iseku na parčade.To isto urade i naši „preživljači“ na subotičkom buvljku,a ne traže još + 400ft za usluge! 🙂
Ps:Ja kupim u tompi od 3kg (otpr 10 evra) i traje mesec,mesec i po.Zavisi koliko pica pravimo.A i na sendviče idealan,narendan sa sitnom stranom rende. 🙂
@Lenin
Jeste, to je taj nazovi sir sa dobrih 30% sadrzaja sargarepe. Ja bezim od takvih „sireva“.
Najbolji sir je Sarkanysajt 🙂
@stormwatch …to je taj nazovi sir sa dobrih 30% sadrzaja sargarepe.
Okej,samo mi objasni otkud znaš?!Kod nas u robnim kućama može da se kupi sir napravljen od raznih žitarica i povrćnog vlakna,ali su označeni i obično je za pice,ev za priloge.I opet napominjem,označeni su.Na ovom gaudiju piše da je od kravljeg mleka i da je zemlja proizvodnje nemačka.Znači da špar,pored toga što plasira niskokvalitetan proizvod,još i vara svoje kupce sa krivotvorenom deklaracijom?!Znači li to,da za švabe ne važe zakoni,koje su baš na njihovo insistiranje uvedene na tržište seropske unije?!
U suštini,boli mi karanfil koliko ima mrkve u siru.Važan je ukus.A i počeo sam da bolje vidim.Sad sam menjao očale sa 2,5+ na 2,25.Juve!!! 😀
@Lenin
Otkud znam? E gospodine Lenin, takve stvari su u normalnim zemljama otvorene za sve kupce. Ima na Stiftung Warentest upravo sve o tome (ako znate nemacki). Drugo, ako nesto dolazi iz nemacke, to sigurno ne znaci da je automatski WOOOOOW efekta i najkvalitetnija stvar na svetu, jer se u nemackoj pored xxxxxx proizvodjaca, neretko nalazi i golo g…. na rafovima. A kako se eliminise golo g… u korpi? Time sto se mnogo puta proba golo g… i onda se to golo g… zaobilazi u najsirem mogucem luku a uzima samo provereni kvalitet, kvalitet koji cesto zna biti jeftiniji od golog g….
2,25?!?!? Koji amaterizam.