Naslednici subotičkih industrijalaca traže nazad imovinu

Subotičkom Istorijskom arhivu podneto je do sada više od 1.350 zahteva koji se tiču restitucije, vraćanja nepravedno oduzete imovine i rehabilitacije, a samo je u ovoj godini podneto preko 1.100 zahteva.

 

Direktor Istorijskog arhiva u Subotici Stevan Mačković izjavio da su se naslednici nekadašnjih bogatih subotičkih porodica i pojedinaca obraćali ovoj instituciji za pribavljanje dokumenata potrebnih za proces restitucije.

 

Radi se o naslednicima nekadašnjih velikih subotičkih industrijalaca koji su bili vlasnici fabrika koje su danas poznate kao “Pionir”, “Sever”, “29. novembar” i sličnih, a uz to i značajnih nekretnina i objekata u Subotici.

“Moj savet svim strankama u procesu restitucije je da pokušaju da pronađu što tačnije podatke o pretku čiji su naslednici, što znatno olakšava pitanje gde i šta treba da se traži, a tek onda da dođu u arhiv kako bi se dopunilo ono što nedostaje”, rekao je Mačković.

 

On dodaje da su se za dokumenta interesovali i naslednici čuvenog biskupa Lajče Budanovića, dok sama Katolička crkvena zajednica u Subotici potražuje preko 4.000 hektara obradivog zemljišta i između osam i deset hiljada kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

 

“Uglavnom je za svaku nekretninu morao biti podnet poseban zahtev tako da mi to nismo radili centralno, kao subotička biskupija, već je svaka pravna jedinica koja je posledovala nekretnine bila dužna da podnese zahtev za vraćanje imovine”, izjavio je sekretar subotičke Biskupije Mirko Štefković.

 

Po njegovim informacijama, do sada je između 13 i 14 odsto predmeta pozitivno rešeno.

 

Milan Uzelac, predsednik Udruženja za povrat oduzete imovine u Subotici kaže da je od oko 650 članova, koliko udruženje okuplja, do sada njih pedesetak podnelo zahteve za povraćaj imovine, a da je nekoliko rešenja koji se tiču poslovnih prostora i stanova već doneto.

“Zemlja se, za sada, ne vraća, a mi i savetujemo naše članove da ne žure sa podnošenjem zahteva za vraćanje zemljišta jer tražimo da se popravi ovaj zakon o restituciji, u delu koji se odnosi na supstituciju zemljišta”, rekao je on.

 

Uzelac pojašnjava da će se oko 90 odsto zahteva odnositi na povrat zemljišta, a da kroz sadašnja zakonska rešenja neće biti vraćena adekvatna vrednost.

 

“Znatan deo zemljišta je preparcelisan ili prodat i smatramo da se treba vratiti zemljište, ako ne u istom obliku, onda u sličnom. Međutim, predviđeno je vraćanje samo onog zemljišta koje postoji u onakvom obliku kakvo je bilo prilikom oduzimanja, a ostalo u obveznicama, što za nas nije prihvatljivo jer smatramo da neće biti dovoljno novca za adekvatno obeštećenje”, smatra on.

 

Po pitanju objekata, on napominje da će predmet restitucije biti i značajni objekti u centru grada kao što su “Nićin palata”, “Prokeš palata”, vile na Paliću, ali i već pomenuti industrijski objekti.

 

Pravo na povraćaj ili obeštećenje imaju vlasnici kojima je posle 9. marta 1945. godine imovina oduzeta na osnovu propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, akata o podržavljenju i slično.

 

Do 1. marta 2014. godine, na šalterima Pošte Srbije građani će moći da predaju zahteve za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje.



KOMENTARI

  1. Hortenzija kaže:

    O,svaka cast, ko je imao, imat ce opet. Opet ce biti bogatas i siromah ! 

  2. ko koga stigne kaže:

    sjasi Kurta da uzjasi Murta

  3. Question kaže:

    Apropo fotografije, ne mogu ovog trenutka tačno da se setim čija je ovo zgrada u prednjem planu bila, ali Ruffova rekao bih da nije. Snimak je načinjen iz današnje ulice Vladimira Nazora, tada Manojlovićeve, i desno kada bi mogli zaviriti na njenom kraju tu se sada nalazi spomenik Ivanu Sariću. Zgrada o kojoj je reč srušena je tokom “savezničkog” bombardovanja u jesen 1944. a Ruffova fabrika i pretpostavljam zgrada bila je nešto dalje uz glavni put na mestu sadašnjeg “Tokija”, i tu je “Pionir” radio uveliko sve skoro do rušenja i izgradnje “Tokija”. Ova zgrada na slici ima svoj naziv i istoriju, pa me zanima dok se ne setim gde sam o njoj čitao da li možete da je objavite. 

  4. Lansky kaže:

    Ova zgrada je izgrađena oko 1930. godine, i ona je bila Ruffova pa su je tako zvali. Nalazila se na ćošku glavnog puta i Šenoine (taj deo ulice više ne postoji).
    Slika iz Nazorove malo vara jer gleda iz kosog ugla pa se ne vidi da je Ruffova zgrada na uglu.


     

OSTAVITE KOMENTAR