Upravo je to jedno od osnovnih pravila ponašanja koja se ističu posetiocima uz svaku, ulaznicu, pamflet i na velikoj info tabli šta se ne sme! Na žalost, kako su posetioci ljudi, samim tim su skloni samovolji, oglušavanju o pravila ili jednostavno misle da su u pravu kada bace gugi u vodu labudovima ili daju bombon majmunu. Što zbog zabave, što jer smatraju da su životinje gladne, samo retki donesu sa sobom namenski voće ili povrće koje daju npr. slonu ili konjima.
Životinje u zoo vrtu su predstavnici najrazličitijih vrsta i samim tim imaju specifične potrebe. O svim jedinkama se vodi računa šta jedu, kada i koliko. Životinje su halapljive kao i ljudi i poješće sve što im se da. Nezdrava ishrana i gojaznost tako mogu postati ozbiljni uzročnici pogoršanog zdravstvenog stanja jedinke.
Neke vrste su isključivi mesojedi. Foke npr.jedu samo morsku ribu te im guguji i štapići u vodi samo predstavljaju smeće a od kese ili plastične ambalaže mogu i da se uguše. Netako davno su „ brižni posetioci“ nahranili pingvine ekserčićima umotanim u hleb pa danas ove vrste nema u vrtu. Druge vrste su opet svaštojedi. Mrki meda rado jede voće i povrće ali će pojesti i mesnatog šarana i jaja. Omiljene su joj narandže. Papagaji drekavci, uz vegetarijansku ishranu vole po kojeg crva ili bubu da ubace u kljun. Njihovi oštri i savijeni kljunovi bez problema krckaju orahe. A kao posebnu poslasticu vole da jedu kikiriki, banane i pinjole – krupne semenke iz šišarki, deo i ljudske ishrane u mediteranskim zemljama.
Za majmune, lemure i tamarine se kuvaju razni čajevi i mute dodatne kašice, specijalno formulisane za njihove potrebe. Vitamini, minerali i ostali dodaci su sastavni deo ishrane brojnim vrstama: za bolje perje, dlaku, kosti i zube. Kao kod mornara na dugim putovanjima ili osoba koje žive u područjima bez određenih mikroelemenata, u nedostatku određenih materija razvijaju se bolesti i raste mogućnost povreda ili nepravilnog razvoja. A i previše banana, velika je to muka za neke stanovnike vrta. Vole ih jako ali se od njih goje i moraju ih dobijati samo kao nagradu.
Za biljojede je na oko najlakše napraviti recepat. Seno, kukuruz i detelina… Ima tu mnogo više vrsta hrane od toga. Žirafe vole luk a i moraju da prodežu vrat pa se Niku dnevno kači nekoliko grana da brsti lišće i koru svojim ljubičastim jezikom. Slonica Marta obožava lubenice, dinje i bundeve. Jedenje lubenica je usavršila toliko da ni najmanje parče ne propadne. Uhvati surlom duguljasti plod i polako ga krcka od jednog kraja do drugog. Velike jesenje bundeve prvo nežno raspukne nogom i tada se sladi slatkom unutrašnjošću. Za veliku afričku oklopnu kornjaču Dina, svaki dan se secka razno voće i povrće. Ono crveno mu je najomiljenije pa jagode, paradajiz i lubenica prve nastradaju.
Na svu tu raznovrsnu hranu onda još dolaze posetioci sa: čipsom, smokijem, gugijem, štapićima, tvrdim i mekim bombonama, kokicama, žvakama i ko zna sve čim. Sve zdravim proizvodima koje ni sami ne bi trebali toliko jesti. Ubacuju tako hranu u volijere, vodu i majmunska ostrva. Životinje to stavljaju u usta i jedu. I evo problema: bolovi u stomaku, proliv, karijes…. Mogu da se uguše ili otruju. A mogu i da se razbole od naših bakterija i virusa. Ovome su najpodložniji primati, naši rođaci. Zamislimo sezonu prehlade. Vodite dete po lepom vremenu u vrt. Ono malo kašljuca ali mu nije ništa i liže sladoled ili lizalicu. Dođu do majmuna i dete da majmunu tu istu hranu. Majmun pojede i sve detetove bakterije ili virusi koji izazivaju prehladu pređu na životinju. Samo što životinja nije otporna kao čovek i od obične prehlade može da ugine. Ovo pomalo podseća kao kada su evropljani nenamerno ali i namerno zarazili domorodačka plemena Novog Sveta, potpuno neotporna na nove bakterije.
Zoo vrt pruža toliko mogućnosti za odmor i lepo porodično druženje da čitav ugođaj ne mora sadržati i ne razmišljanje o posledicama oglušenja o tako prosto pravilo: Ne hranite životinje u zoo vrtu!
A da bi smo zadovoljili radoznalost posetilaca u vrtu postoji poseban vikend program koji svi mogu da gledaju i učestvuju. Tada timaritelji pred posetiocima hrane životinje i otkrivaju po neku tajnu.
Možda bi delimično rešenje bilo postavljanje štanda na kome bi posetioci mogli da kupe hranu za hranjenje životinja (naravno onih koje bi zoo vrt odobrio da mogu da se hrane), na kome bi se mogli edukovati i saznati nešto više o određenim navikama i potrebama životinja. Postaviti slikovita upozorenja kraj kaveza sa životinjama (dokazano je da slike više privlače pažnju od običnig tekstualnog upozorenja)
Taj slucaj sa pingvinima je bio jedan od vecih genocida. U veoma kratkom roku su svi do jednog uginuli a u zelucima su im pored eksera pronadjene i grancice itd…
Najveca greska je bila ta sto se oslanjalo na "humanost" ljudske vrste, pa su pingvini bili slobodni i dostupni svim posetiocima. To je trebalo da znaci pocetak nove ere Zoo vrta bez kaveza. Pingvini, ona lakoverni, stekli su poverenje prema coveku na osnvu radnika koji su ih hranili neznajuci da nisu svi ljudi bas toliko svesna bica.
Zakljucak je: kavez ne sluzi da ljude stite od zivotinja, vec nasuprot, da zivotinje stiti od ljudi.
Meni je jedino zao sto fotografije uginulih pingvina nikada nisu izasle u javnost.
A zasto to o Pingvinima nikada nije izaslo u javnost, ili jeste?
No da bi svi naucili nesto o zivotinjama, i da ih ne treba hraniti po ZOO vrtovima jer dobijaju vec kvalitetnu hranu punu proteina, minerala i vitamina (R). Pogledacmo primer Veverice koja je uporno hranila mikrotalasni primopredajnik Zhirovima, naravno primopredajnik je dobio konstipaciju i zahtevao je strucnu pomoc posle odredjenog vremena, znaci ako tako svesna zivotinjica kao sto je Viverica ne moz' da se kontrolise kada posecuje mikrotalasne uredjaje, sta onda pricati o Coviku.
Video