Neki zamalo ostvareni planovi

Perspektivni planovi, projekti i nacrti koji nisu ostvareni, često nisu bili ni blizu da im se to desi. Bile su to zadate smernice razvoja, bolje reći spisak lepih želja za bolju budućnost koja nikad nije došla.

Ambiciozne zamisli često su građanima davale lažnu nadu, jer je tek manji broj Subotičana imao uvid u objektivne mogućnosti naše zajednice.

Naravno, bilo je i onih planova koji su ušli u fazu razrade, odnosno konkretnih aktivnosti koje prethode realizaciji. Veliki državni projekti, kao što je bilo izmeštanje teretne stanice iz grada i izgradnja nove, koja bi nastala u saradnji sa mađarskom železnicom, možemo reći da bi bili urađeni da ih nije zaustavio raspad zemlje i građanski rat.

Neki poduhvati su bili gotova stvar i samo su ih meseci ili nedelje delili od početka ostvarenja. Sve je bilo spremno za izgradnju velikog hotela na Paliću, krajem sedamdesetih, na čistini oko meteorološke stanice. Tih godina utanačeno je otvaranje elektrotehničkog fakulteta u Subotici. Novine tada donose vest da za par meseci počinje upis prve generacije studenata.

Neki važni činioci su zakazali u poslednji čas i sve je bilo naizgled odgođeno, a potom bi još neko vreme nada grejala srca onih koji su zainteresovani, sve dok zaborav ne učini svoje.

Prisetimo se na ovom mestu još nekoliko ozbiljnih projekata za koje se verovalo da su mogući.

Nova sajamska hala

Kada je krajem 60-ih izgrađena dvorana u Dudovoj šumi, bila je to sajamsko – sportska hala kojom je gazdovalo preduzeće „Subotički sajam“. Veliki sajmovi bili su tada važan segment privrednog života grada, dok su sportske sekcije mogle da koriste taj prostor, uz blagoslov uprave sajma.

Petnaestak godina kasnije „podstanari“ su zagospodarili halom te je preduzeće, tada već „SUT – sajam“ donelo odluku da za sebe gradi novi objekat komercijalnog karatktera.

Oktobra 1986. godine, direktor Stevan Pap je saopštio: Doneta je odluka! Uskoro nećemo imati problema sa prostorom. Nova sajamska hala biće izgrađena pored nove autobuske stanice i imaće 3.000 kvadratnih metara za koncerte, priredbe, vašare i naravno sajmove. Pre lokacije na Senćanskom putu, u kombinaciji je bio i plac iza Radničkog univerziteta. Železara iz Siska je bila spremna da, na prethodno pripremljen temelj, podigne halu od montažnih elemenata za šest nedelja, kao na splitskom Poljudu.

Subotička privreda će tokom cele godine imati na raspolaganju mesto za prezentovanje i ugovaranje poslova, sezonske rasprodaje, modne revije i razne komercijalne manifestacije.

Kao spomenik tom planiranju, na Senćanskom putu još stoji semafor koji je postavljen stotinak metara od stanice. Nikada nije stavljen u rad, preciznije, stalno je upaljeno zeleno svetlo, čekajući sajamsku dvoranu ili nešto drugo na tom mestu.

Pešački most za Kertvaroš

Prvi majšanski most izgrađen je 1913. a drugi ga je zamenio 1980. godine. Za vreme radova na novom nadvožnjaku, pešacima i biciklistima je na raspolaganju bio privremeni drveni most koji je za tu priliku konstruisan odmah uz onaj glavni, betonski.

Upravo tih dana, u proleće 1980. razmatra se pozicija za jedan pešački most koji bi građanima Kertvaroša trostruko skratio put do železničke stanice i centra grada. Izbor je pao na pravac Kireški put – ulica Boška Vujića. To su dve ulice koje gledaju jedna drugu preko koloseka. U prilog tome išla je gradnja novog naselja u Kireškoj, gde su se zidale kuće u nizu i gde još ima prostora za novogradnju. Kao izvođač radova pominje se fabrika vagona „Bratstvo“.

Nije to bilo prvi put da se planira prelaz na ovom mestu. O tome je bilo reči šezdesetih godina, jednako ozbiljno kao i pre Drugog svetskog rata kada je postavljena prva pasarela preko stanice, u ulici Pap Pala.

Danas, dok se u Kireškoj zidaju nove višespratnice, nikad nismo bili dalje od ove mogućnosti.

Sportski kompleks u Keru

Sredinom 1971. godine, građevinsko preduzeće „Polet“ iz Subotice, donelo je odluku da se na napuštenom kopu ciglane ovog preduzeća izgradi sportski centar za radnike i stanovnike naselja koje se gradi u susedstvu. Za ovu ideju zainteresovale su se još neke radne organizacije. „Integral“ je ponudio neupotrebljenu zemlju sa gradilišta u ulici Cara Dušana, kojom bi se popunila depresija i izravnao teren.

Plan je predviđao uređenje igrališta za fudbal, košarku, rukomet i odbojku. Za to su predviđene tribine, svlačionice i društvene prostorije za radnike „Poleta“, koji do tada nisu imali mesto za okupljanje u slobodno vreme. Na koncu bi kerska „rupa“ dobila i olimpijski bazen.

Prva prepreka je nastala kada se ispostavilo da je obećanu zemlju za nivelaciju neko već ranije razervisao. Izostala je potom i podrška partnera koji su u početku nudili pomoć, tako da je „Polet“ ostao sam u ovom poduhvatu, čekajući narednu priliku koja nikad nije došla.

Lansky