Dan Grada, 1. septembar, obeležen je danas bez dodele priznanja „Počasni građanin“ koje se, umesto Oktobarske nagrade, dodeljuje od 1996.godine. Razlog je neprihvatanje odborničke većine predloga Komisije za dodelu ovog priznanja kandidatu Naci Zeliću.
Opštinska Komisija je još proletos predložila dvojicu kandidata za zvanje „Počasnog građanina“ – bivšeg subotičkog sudiju Nacu Zelića koji već četiri decenije živi u Zagrebu i, sada već posthumno, profesora Radomira Konstantinovića.
Za predlog Nace Zelića nije bilo moguće obezbediti skupštinsku većinu čak ni u dva skupštinska saziva, a kako su kandidati bili „u paketu“ nije se moglo odlučivati pojedinačno pa je 2013. ostala bez „Počasnog građanina“.
Svečanosti obeleževanja Dana grada prisustvovali su predstavnici Rusije, Belorusije, Slovačke, Hrvatske, Mađarske, Crne Gore, Rumunije, kao i visoki gosti iz naše zemlje i mnogih gradova pobratima.
Predstavnici Hrvatskog nacionalnog veća odbili su da dođu na jučerašnji svečanost, a Slaven Bačić, predsednik HNC, obratio se tim povodom i medijima gde u otvorenom pismu ističe nezadovoljstvo događajima vezanim za dodelu „Počasnog građanina“.
Dame i gospodo,
Nije prvi put, a na žalost ni poslednji, da dolazi do „nadmudrivanja“ oko dodele priznanja „Počasnoi gradjanin“. U manjoj ili većoj meri (ili obliku) stvari se periodično ponavljaju. A zašto? Zato što se od toga pravi POLITIČKA igranka. U svesti običnog gradjanina (mene, na primer) postoji verovanje da je titula, priznanje „Počasni gradjanin“ NADNACIONALNA, APOLITIČNA, utemeljena na kriterijumima (doprinos zajednici, rezultat u oblasti za koju je stručan, ugled i poštovanje u sredini u kojoj živi i radi itd.). Umesto toga, kandidate kvalifikuje NACIOANALNA pripadnost, kao primarna, a da stvar bude još odurnija, kandidate predlažu pripadnici nacionalnih zajednica, saveta, veća i sl., po principu „svako svog“ („i mi konja za trku imamo“). I…?
U konkretnom slučaju: predloženi su Naco Zelić, bivši subotički sudija,“koji već četiri decenije živi u Zagrebu…“ (navedeno u tekstu) i prof. Radomir Konstantinović. Duboko sam uveren da je većini jasno zašto nije izabran dobitnik priznanja za ovu godinu, ali zašto to ne bih JAVNO i JASNO napisao???
G-din Naco Zelić (čak smo i u istoj familiji po nekoj liniji), u portofoliju navode, „BIVŠI SUBOTIČKI SUDIJA“. Ok. Je li on utemeljio sudstvo i sudski sistem u Subotici? Da li se po nečemu POSEBNO istakao u oblasti pravnih nauka i u zvanju sudije? Da li su negde objavljeni bilo kakvi naučni radovi, prilozi ili bilo kakvi radovi u stručnim časopisima i na naučnim skupovima pravničke, odnosno sudijske struke? Opalac!!! Tanko, a?
A KAKO TO da u portofoliju kandidata, g-dina Nace Zelića, NE PIŠE da je isti bio ambasador ili kako se to kaže VELEPOSLANIK Republike Hrvatske u Budimpešti. Ako se ne varam (čudno, ali retko se varam kada pišem škakljive podatke) na to mesto ga je postavila vlada RH, a da se ne lažemo, kandidate za veleposlanika nije predlagalo ministarstvo vanjskih poslova u to vreme, već Franjo Tudjman OSOBNO! Činjenicu da imenovani živi u Zgrebu od vremena PRE gradjanskog rata, da je bio svedok i savremenik svih dogadjanja pre krvavog raspada ondašnje države u kojoj je bio „uspešan sudija“ i da se nikada nije ničim ogradio od ondašnje sulude politike, već naprotiv, avanzovao u veleposlanika, dakle tu činjenicu ću zanemariti. Nije neophodno da neko provede čitav životni vek u Subotici da bi dobio titulu njenog počasnog gradjanina. Šta više, ne mora ni biti Subotičanin, ali da je bar neki trag ostavio u ovom gradu.
Dakle, gospodo iz HNV, čime ste uslovljavali dodelu priznanja vašem „favoritu“? Šta ste obećali, a šta tražili za uzvrat u političkoj igranci? Da li je zaista moguće da je JEDINA kvalifikacija dotičnog tog što je Hrvat (ili pohrvaćeni bunjevac, da se ne foliramo). I kako je moguće da je predložen „u paketu“? Zapakovan? I GLE! Ni manje ni više nego sa jednim BRILJANTNIM umom, nadnacionalnim, apolitičnim, usudjujem se reći genijalnim profesorom , koji je ipak još ŽIV, sve dok žive njegovi studenti i sećanje na njegov itekako značajan rad. Ili je zajeb to što je Srbin? OPALAC!!! Na zdravlje, gospodo iz HNV. SRAM DA VAS BUDE!!!
I za kraj, evo, ja bih predložio STIPANA. Dok je ovog grada, dok je poslednje cigle na cigli i dok je u njemu i poslednji stanovnik, živeće Stipan kao legenda ovog grada. Malo li je? 🙂
I ja sam za Stipana,šta je on lošiji od tog Nace?Mislite da je njega briga ko je koje nacionalnosti ili vere?Pa svi subotičani u dijaspori pitaju za ludog Stipana a ne za neku umišljenu hrvatsku veličinu Nacu.I verujte za njega bi svi glasali izuzev ovih spodoba koje žive na račun nacionalnih saveta i nacionalnih nesuglasica.Stipan znači pozitivnu Suboticu a ovi mračni kvazi hrvatski intelektualci(slični su i iz ostalih nacija,samo što ovi bar nemaju potrebu da se u poznim godinama ponižavaju hrvatskim novogovorom sa bunjevačkim naglaskom)mogu samo da šire neslogu među građanima Subotice dok je naš Stipan sinonim za pozitivu.Možda se i on izjašnjava kao hrvat apsolutno je nebitno i treba da je tako ali on sebi ma kakav da je neće sebi dozvoliti da lomi jezik sa tamo nekim zagorskim narečjem samo zato što su tamo neki političari odlučili da svi mi govorimo potpuno različitim jezicima i skoro pa da se nerazumemo.Zato je Stipan Veliki a taj naco i oni mračnjaci što ga predlažu su mali…
Zbog ratnih sukoba početkom devedesetih jasno je da u Srbiji kockasta opcija nije omiljena.No tako mala zajednica dozvoljava sebi preveliki luksuz u vidu međusobnih obračuna ( znam to jer sam blizu vatre ).Ako su pojedini Srbi ubeđeni da je nesloga jedan od srpskih brendova nek navrate na časicu razgovora i na fanke da vide oko kakvih gluposti se prisni svađaju.
Prvi put čujem da Hrvati govore „novogovorom“.Čija je to kovanica i izmišljotina?Hrvati govore hrvatskim književnim jezikom,koliko je meni poznato.
Mislim da od vojvođanskih Hrvata književni hrvatski jezik govore koliko toliko oni koji su se školovali u Hrvatskoj.Hrvatski govore uglavnom izbeglice iz Hrvatske što je razumljivo jer su tamo odrasli i uglavnom ne menjaju akcenat u novoj sredini.Imam kolegu koji studira u Zagrebu.U krvi mu je ikavica i ekavica,kada se trudi da priča jekavicom pa se izmešaju sva tri narečja to gadno zvuči.Bez obzira što ćeš teško naći Srbijanca i Zagorca ( recimo ) koji se neće razumeti razlike ( Manje ili veće ) između dva jezika postoje.No mnogi neupućeni misle da su neke reči ( ručnik, hlače, kat) proizvod koji je nastao početkom devedesetih a oduvek su se koristile u Hrvatskoj.Čuo sam da ima novih hrvatskih reči koje i mlađe generacije teško prihvataju a kamoli starije.
Poenta je da se i hrvatima i srbima i bunjevcima i levima i desnima peškir u subotici oduvek zvao peškir a ne ručnik a paradajz eventualno paradička a rajčica nikad…..