Ako ste obraćali pražnju na gradilišta po gradu, mogli ste primetiti da ona veoma liče jedna na drugu. Sistem izgradnje se zasniva na izradi armirano betonske konstrukcije koja predstavlja noseći deo objetka. Kombinacija betona i čelika se pokaza kao veoma dobra pa je armirani beton postao dominantan materijal u izgradnji. Beton sa jedne strane daje čvrstoću dovoljnu da podnese pritisak čitavog objekta, a čelik unutar njega elastičnost.
Primeri armirano betonskih konstrukcija
Zbog velikog broja ovih konstrukcija u gradu, narod ih je prozvao „betonski kostur“ ili „skelet“
Jedan je skelet kod OU, svi ostali su bolje ili lošije kopije
Nakon izgradnje ovakve konstrukcije, vrši se ispuna, koja u zavisnosti od spratnosti objekta, može biti raznolika. Ako su u pitanju objekti do 7,8 spratova, ispuna se može vršiti ciglom a ako je objekat viši mora da se koristi neki lakši materijal zbog opterećenja same konstrukcije, pa se često koriste blokovi. Na tako ispunjene zidove, stavlja se fasada u vidu stiropora, koja se popularno zove Demit fasada. Na savremenijim objektima, gde se koriste materijali poput stakla i metala, ispuna se može vršiti i staklom čime se dobija strukturalna fasada.
Buduće pozorište će imati staklenu fasadu iza koje će se videti armirano betonska konstrukcija.
Zgrade, brže ili sporije rastu i to uglavnom zavisi od finansijske moći investitora, ali i od tehnologije koja se koristi pri izradi ovakve konstrukcije. Prozivčani su mogli da primete da zgrada u Blaška Rajića „DG gradnje“ izuzetno brzo nepreduje a razlog tome je sistem koji koriste pri izlivanju armirano betonske konstrukcije.
Dok se na nekim gradilištima kalup pravi od dasaka za šta se troši mnogo vremena, na ovom gradilištu se kao oplata koristi sistem nemačke kompanije „Peri“. Ova kompanija je stvorila oplate pomoću kojih se voma lako i brzo izliva armirano betonska konstrukcija. Oplate služe da se napravi kalup oko armature u koji se izlije beton. Nakon što beton očvrsne, oplata se lako skida, a posebna prednost je u tome što se kalup za stubove ne morad rastavljati već se samo kranom premešta sa jednog mesta na drugo.
Demontaža oplata oko gotovog stuba
Pored stubova gde se koristi „Peri quattro“ oplate, na gradilištu su prisutne i „Peri skydeck“ oplate koje se koriste pri izlivanju međuspratnih ploča a prednost ovakvog izlivanja je taj što se oplate mogu demontirati već nakon jednog dana. Pošto su napravljene od aluminijuma, lagane su pa su praktične za montiranje i demontiranje.
Postavljene Peri skydeck oplate za izlivanje prve međuspratne armirano betonske ploče. Armatura je razvučena i spremna za izlivanje betona.
Bilo koji armirano betoski deo ovog objekta će biti izliven ovim sistemom, a tu pored nosećih stubova i ploča, spadaju i lift, stepenište itd…
Kalup za lift je spreman.
O cemu vi pisete. Pa armirano betonske konstrukcije su izmisljene odavno. Dragstor na centru je takva konstrukcija koja je radjena pre 120 godina. Integral je radio sa tunelskom oplatom po citavoj zemji i u Rusiji dok ga nisu razvukli i pokrali ovi sto sada misle da su izmislili toplu vodu. Peri -haha. I celik ne daje elasticnost nego cvrstocu na zatezanje.
Branislave, potpuno razumem vaš komentar iz prostog razloga što ste upoznati sa Integralom, ali i vi morate da razumete ovaj tekst iz razloga što ljudi mlađi od 25 godina ni ne znaju da je Integral uopšte postojao. Da, da, to je problem, sa Integralom je nestala čitava jedna epoha izgradnje u Subotici, a procenjuje se da kvalitet novih objekata nije ni približno onim sa kraja 80′. Što će vreme potvrditi ili demantovati.
U trenutku potpunog srozavanja građevinarstva u Srbiji, nama se dešava da se dvadeset godina nakon jednog Integrala zgrade grade ovim.
I sad vas pitam, šta nama znači Integral od pre dvadeset godina, kada nekolicina objekata niče na ovakav način?
Gledajući iz tog ulga, Peri i gradilište u Blaška Rajića predstavljaju korak napred u izgradnji.
Drugo, nisam nigde napisao da je armirano betonska konstrukcija nesto novo, jer sam stavio i sliku ne bas tako mladog kostura kod OU. Cilj, početka teksta je da se AB konstrukcija objasni čitaocu koji nema nikakve dodirne tačke sa građevinarstvom jer ga je život naveo na potpuno drugi put, pa se bavi kulinarstvom.
Ukoliko znate mnogo više o ovome, zamolio bih vas da nam objasnite kako je to Integral nekada radio, da i mi koji ne znamo mnogo nešto naučimo, možete i koju sliku postaviti. Na taj način ćete argumentovano istaći da je sadašnja izgradnja lošija ili bolja od nekadašnje. Da je Peri, loš ili dobar.
Sve je lošije nego što je bilo. I građevinski materijali koji se koriste, ali i majstori i zanatlije. Preduga pauza u izgradnji, ostavila je "rupu" u građevinskoj struci.
Uskršnja parada zanatlija, ispred Nićin palate u izgradnji, 1934. godine.
Još da dodam da su se naši građevinci nekada takmičili sa svetom, po tehonlogijama, materijalima, konstruktivnim rešenjima itd… a da se danas sve to svelo na mešalicu.
Dok se liste naviših objekata u svetu menjaju na godišnjem nivou, ta lista je na prostoru bivše SFRJ stala 1976. godine
Subotički mast na prvom mestu
Nije ovaj "Peri" toliko revolucionaran u odnosu na ostala gradilista u gradu… Takvim oplatama se betonirao i bazen, pozoriste i jos mnogo drugih visespratnica u gradu… Ovakva visekratna oplata vec polako postaje standard u gradnji.
Danas sam prosao pored gradilista u ulici Blaska Raica i moram reci da zaista izgleda ozbiljno.Ove fotografije samo mi upotpunjuju tu sliku.Drago mi je da se nesto gradi na nasoj Prozivci.Zanima me da li je isitna da će u produžetku Prvomajske biti šetalište ili pešačka zona?ako zna neko…ja sam tako nešto čuo
pozz
E moj Striko otkad si ti napustio DG sve je LOSIJE samo ti se cini…….
axaxaxa pa vratice se tamo u DG i JURCA se vratio kod Čakanja na gradiliste…………
Od ovih Dulica ne mozes ziveti! na svve su spremni sam da se izreklamiraju! mozda ce uskoro i na graskoj kuci stajati DG posto su tu vec svi familijarno!!!!!!!!!!!!
Sigurna sam da je za pisanje ovog teksta postojao dobar povod……
Elem, da, lepa im je ta oplata, nema sta. Nadam se da su beton i raspored armature isto tako lepi, sto je malo bitnije.
Nego, mozda se o ovome vec negde pisalo. Ako jeste, izvinjavam se. Ko je pokusao da gradi tamo pre DG-a? Sto su prestali? Ja sam cula da su imali probleme sa pobijanjem shipova.
PBG inzenjering je od grada prvi dobio taj plac, ogradio gradiliste i doveo masinu za pobijanje sipova. Veoma brzo, nakon odredjenog vremena buke, odustalo se. Tacan razlog odustajanja ne znam.
Pbg nije dobio od grada taj plac nego ga je kupio na javnoj licitaciji.Kasnije je odustao od toga i plac vratio gradu a grad njemu uplacena sredstva.Navodno je tamo bio los projekat i nemogucnost pobijanja sipova zbog susednih objekata.Postojeci objekat koji se gradi se radi potpuno drugacije sa temeljnom plocom kao i svi objekti oko njega.
Moja greska i to krupna. Pogresno sam se izrazio. Naravno gradski placevi se placaju, niko ne dobija to dzaba.
Hvala na ispravci…
Znaci ako se usudis da DS uzmes parcelu onda te kazne da treba da radis sipove pa kad te upropaste onda oni grade na cvrstim temeljima.sram da vas bude!!! i jos to i ne sakrivate!!!!!
PBG inzenjering je taj plac kupio na licitaciji u prolece 2008. godine a u jesen je ogradio.
8.11.2008.
DG je tada tek krenuo da gradi svoju zgradu na uglu Blaska Rajica i Prvomajske
MD inzenjering je gradio svoju zgrada na pocetku Blaska Rajica
Janic takodje uveliko odmakao…
Slike by shabani
Tada su svi gradili i svi imali posla. 2007. i 2008. godina su bila najjace kada je u pitanju izgradnja grada u poslednjih dve decenije. Kada je PBG odustao, plac je dugo stajao prazan a DG je isti kupio na licitaciji 2010. godine.
Posto ne znas da ti pojasnim,tehnologija-nacin izgradnje (sipovi ili ne) je iskljucivo pravo i nadleznost investitora u ovom slucaju PBG i niko na to nije mogao uticati.Naravno…od svega se moze praviti drugacija slika…i prica
Kome DG smeta dok se ovako pljuje bez argumenta?