Norveška romantična drama koja je nasmejala i rasplakala Kan

“To je životna priča o ličnom razvoju i volim da se šalim sa ovim filmom nazivajući ga mojim ‘Jedi, moli, voli'”, kaže reditelj Joakim Trir o ostvarenju “Najgora osoba na svetu”, koje je oduševilo publiku na 74. Kanskom festivalu, a kritičari ne štede pohvale za njega i vide ga kao jednog od favorita za Zlatnu palmu. Ovu norvešku romantičnu dramu moći će da vidi uskoro i publika Festivala evropskog filma Palić.

Norveški reditelj Joakim Trir se nakon „Telme“ (2017), hvaljene napete drame sa elementima fantastike i horora o religioznoj devojci koja pokušava da negira zaljubljenost u svoju koleginicu na fakultetu, filmom „Najgora osoba na svetu“ ponovo vraća pričama o mladim protagonistima stavljenim pred velike lične prekretnice. Samo što je ovaj put tu priču ispričao kroz romantičnu dramu sa Renatom Reinsve, Andersom Danielsenom Lijem i Herbertom Nordrumom u glavnim ulogama.

U središtu filma je Džuli (Renata Reinsve), inteligentna i atraktivna studentkinja medicine iz Osla kojoj naoko sve polazi za rukom. Film, podeljen u 12 poglavlja, prati četiri godine njenog života dok pokušava da sredi svoj ljubavni život i pokušava da pokrene svoju karijeru (sa medicine na psihologiju, sa psihologije na fotografiju), što je sve, kako se navodi u opisu filma, „vodi ka tome da realno sagleda ko ona zapravo jeste“. Džuli u filmu prekida dugu vezu sa crtačem stripova Akselom (Anders Danielsen Lie) i dok pokušava da se pronađe, shvata da on postaje sve poznatiji, a ona i dalje radi u knjižari. Kada se išunja sa promocije njegove grafičke novele, sreće Ejvinda (Herbert Nordrum)…

Scena iz filma „Najgora osoba na svetu“

Ovim ostvarenjem Trir (u dalekom srodstvu sa čuvenim Larsom Fon Trirom) zaokružuje svoju trilogiju smeštenu u Oslo, kojoj prethode „Repriza“ (2006) o dvojici mladića koji gaje ljubav prema književnosti i jedan prema drugom i „Oslo, 31. avgusta“ (2011) o oporavku jednog zavisnika od droge.

„Moj koscenarista Eskil (Vogt) i ja hteli smo da se vratimo osnovama, na formu sa kakvom smo počeli, a to su ljudske priče, u ovom slučaju o ljubavi, a da u njih unesemo onaj osećaj igre i muzikalnosti kakav smo imali u ranijim filmovima. To je drama o odrastanju odraslih koji bi voleli da je to već za njima. I dok bi klasična priča o odrastanju pratila nekog u tinejdžerskom dobu, ovo je film o nekome na pragu 30. i donosi ozbiljne životne odluke dok se bori sa svojim vezama i sa samom sobom. Naziv ‘Najgora osoba na svetu’ možda zvuči ironično za film koji je sav o ljubavi, ali svako se u nekon trenutku veze oseća tako. Ali naslov ima i drugi nivo, govori o samoprihvatanju. To je životna priča o ličnom razvoju i volim da se šalim sa ovim filmom nazivajući ga mojim ‘Jedi, moli, voli’“, opisuje Joakim Trir svoj novi film, a prenosi magazin „Dedlajn“.

Glumac Anders Danielsen Lie stari je Trirov saradnik, kao i veći deo ekipe iza kamera, a Renata Reinsve nova je nada norveškog filma. Ona je već igrala malecku ulogu u Trirovom filmu „Oslo, 31. avgusta“ (2011), a sada, prema oceni kritičara, blista u glavnoj ulozi.

Renata Reinsve i Joakim Trir u Kanu

„Renate Reinsve na vrhuncu je u ulozi mlade žene koja se koleba između ljubavnika, podsećajući nas na potencijal da reafirmiše život ovog žanra“, piše Piter Bredšo, filmski kritičar „Gardijana“, ocenjujući da je glumica „uzletela kao raketa“, a njeno izvođenje „neverovatno zrelim, osećajnim i saosećajnim“. Ne štedi pohvale ni za reditelja, navodeći da on „izaziva publiku, potresa je i šokira“.

„Da mi je neko rekao pre početka ovog festivala da će njegov novi film u konkurenciji za nagrade biti nežna komedija o vezama, predivno sveža, sa primesama Nore Efron i Dejvida Nikolsa, i da će me ona naterati da se zagrcnem, ispod oka se okrećući i levo i desno da bih se uverio da me niko ne vidi kako šmrcam, ne bih mu poverovao. Ali to se dogodilo. Trir je uzeo jedan od najtežih žanrova, romantičnu dramu, i kombinovao je sa još jednom zahtevnom temom, dramom o odrastanju, da bi napravio nešto veličanstveno milo i šarmantno“, oduševljen je Bredšo.

Scena iz filma „Najgora osoba na svetu“

„Gledamo divnih sat i po varljivo opuštenog, prelepo fokusiranog filma. Do samog kraja, elegantno obučena Džuli luta gradom u lepo letnje veče i neprimetno narušava zabavu koja je nakon venčanja u punom jeku“, piše Tod Mekarti.

Nije, dakle, sve u ovom filmu tako blago i nežno kao leto u Norveškoj, pogotovu u drugoj polovini filma, kada poglavlja postaju sve kraća, a film postaje meditativniji, sa sve više tuge, i melanholije, kao kod Trirovog dalekog rođaka.

Kritičari u Kanu porede Trirov film i sa ostvarenjem „Frensis Ha“ (2011) Noe Baumbaha, a mnogi u njemu vide ozbiljnog kandidata za Zlatnu palmu. Ovo ostvarenje će, nakon prestižnog festivala u Francuskoj, moći da pogleda i publika 28. Festivala evropskog filma Palić, najavljenog od 17. do 23. jula.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

64 + = 69