Kompanija „Al pak” iz Subotice, koja se bavi proizvodnjom fleksibilne aluminijumske ambalaže, nedavno je najavila da otpočinje gradnju fabrike litijum-jonskih baterija, odnosno baterija za električna vozila. Početak gradnje je najavljen za 2022. godinu, a prema objašnjenju iz kompanije u tu svrhu je i razvijena nova kompanija „Ilevenis” koja će se narednih meseci izdvojiti iz „Al paka”.
„Trenutno je projekat podržan i od EIT ’Inoenerdži’ koji je broj jedan investitor u energetskim projektima. Direktno su kofinansirani od Evropskog instituta za tehnologije i inovacije i predstavlja glavni motor ulaganja u inovacije u vezi sa održivim razvojem i izvorima energije u celoj Evropi. Njihova uloga je u obezbeđivanju podrške projektu, delom finansijske, delom stvaranjem uslova za realizaciju investicije, ali ono što je najvažnije to je veliko priznanje da smo krenuli u dobrom pravcu i da je projekat koncipiran i dugoročno održiv”, navodi u pisanim odgovorima na pitanja „Politike” Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor „Ilevenis” kompanije.
Prema Mikaćevim rečima fabrika će se nalaziti na mestu nekadašnje klanične industrije „29. novembar”, na oko 30 hektara, dok će pod objektima biti 160.00 kvadratnih metara.
„Predviđene kapitalne investicije procenjene su na oko milijardu evra u narednih sedam godina, do kraja 2024. trebalo bi da dostignu 550 miliona evra. Na to treba dodati i ulaganja u razvoj. Fabrika će biti građena u nekoliko faza, tokom narednih šest, sedam godina. U prvo vreme će se praviti postrojenje za proizvodnju elektroda, sastavljanje i elektroformiranje ćelija, dok će se proizvodnja vremenom širiti i na izradu drugih ulaznih sirovina. U sklopu kompleksa će se nalaziti i centar za reciklažu proizvodnog baterijskog otpada.
Nakon završetka razvoja prve linije proizvoda, biće napravljena „mega fabrika– koja će proizvoditi 300 megavat-sati godišnje. Nakon dve godine, proizvodnja će biti proširena na osam gigavat-časova, dok se posle 2028. godine i finalizacije kompletne investicije, očekuje proizvodnja od 16 gigavata godišnje. Kako bi ovi kapaciteti bili jasniji, 16 gigavat-sati je više od milijardu baterija koje se nalaze u savremenim mobilnim telefonima, a prevedeno u automobile – to su baterije za približno 330.000 čisto električnih vozila. Iako je ovaj tip proizvodnje vrlo automatizovan, u tom trenutku u razvoju i proizvodnji će biti zaposleno više od 1.800 radnika.
Upitani kada je planiran početak proizvodnje i u kom obimu i da li su već poznati kupci iz kompanije odgovaraju: „Nadamo se da će prva poluautomatizovana proizvodnja početi sa radom sredinom 2023. godine, a očekivani kapacitet je oko 300 megavat-časova godišnje. Do tada ćemo proizvoditi uzorke, upravo da bismo mogli da ih testiramo sa kupcima. Trenutno smo vrlo aktivni upravo na polju sagledavanja tehničkih specifikacija, koje su potrebne kupcima i potpisivanja memoranduma o razumevanju sa njima. Za sada, ovaj deo ide odlično i postoji velika zainteresovanost i proizvođača i investitora da se priključe projektu.”
Najava da se gradi fabrika litijum-jonske baterije za automobile izazvala je veliku pažnju. Koje sirovine i koja tehnologija će ovde biti korišćena?
„Postoji veliki broj različitih formulacija koje se upotrebljavaju kod dizajna litijum-jonskih baterija (LIB). Ukratko, u zavisnosti od namene, potrebne su drugačije karakteristike. Tako neke baterije mogu biti optimizovane da imaju veliku gustinu energije, neke da se brzo pune ili prazne i tako dalje. U fabrici će se za katodni materijal koristiti LFP – litijum gvožđe-fosfat. Baterije zasnovane na LFP tehnologiji, za razliku od široko rasprostranjenih baterija, ne sadrže kobalt i nikl, što proizvodnju čini održivijom i čistijom. Ove baterije imaju nekoliko puta duži životni vek, bezbednije su, brže isporučuju veću snagu i prvenstveno su namenjene električnim automobilima, autobusima, kamionima, viljuškarima i drugim vozilima, kao i skladištima energije u vezi sa solarnim elektranama i vetroparkovima. S obzirom na to da nema retkih metala, kobalta i nikla, proizvodnja je jednostavnija i jeftinija, pa su one opet i znatno čistije i održivije. Njihova mana je nešto manja gustina energije, imaju manji kapacitet za istu masu, pa se zato ne mogu koristiti u uređajima kod kojih je to ključno.”
Na konstataciju da je direktor EIT-a izjavio da je prednost za ovu fabriku da se nalazi u blizini „Jadra”, te da li eventualno odlaganje u izdavanju dozvole za početak iskopavanja remeti nešto u planovima za otvaranje fabrike odgovaraju: „Što se tiče našeg projekta on ne zavisi od realizacije rudnika ’Jadar’. Svakako će fabrika ’Ilevenis’ početi sa proizvodnjom pre izgradnje rudnika, tako da je planirano da se katodni materijal nabavlja od proverenih proizvođača.”
Važno je napomenuti da se između rudnika „Jadar” kao potencijalnog dobavljača litijum-karbonata i naše fabrike, nalazi još jedna fabrika za proizvodnju katodnih materijala i ona kao sirovinu koristi litijum-karbonat. U Srbiji trenutno ne postoje kapaciteti za proizvodnju katodnog materijala. Trudićemo se i da u budućnosti sirovine nabavljamo u skladu sa ekonomskim i socijalnim kriterijumima.
Što se bezbednosti fabrike tiče, tehnologija je potpuno čista i nema rizika po okolinu. Ukratko, rizici su isti ili manji od drugih fabrika koje trenutno rade u Subotici u industrijskoj zoni Mali Bajmok.
Prema mišljenju stručnjaka u svetu je u toku prelazak na natrijum-jonske i grafenske baterije kao jednako efikasne i sa jeftinijim troškovima proizvodnje. Kako to može da se odrazi na proizvodnju litijum-jonskih baterija? „Potražnja za baterijama će do 2030. godine porasti oko devet puta. Veći udeo solarne i energije vetra, kao i prelazak na veći broj električnih vozila zahtevaće da se skladišti velika količina energije. To znači da će biti mesta za različite tehnologije baterija i da će svaka od njih imati svoju primenu. Takođe, kod novih tipova baterija nije reč samo o tome koliko su efikasne, nego i koliko je njihova ukupna proizvodnja ekonomična i kompleksna. Upotreba LIB-a svakako će biti znatno povećana, a delom će i neke nove tehnologije preuzeti udeo”, napominje direktor Nemanja Mikać.
Ne znam, nesto bas nisam sretan sto se ova fabrika otvara u gradu. Bilo bi mnogo bolje da su ga negde dalje od grada izgradili zbog uticaja na zivotnu sredinu ipak ce da rade sa otrovnim materijalima.
A koja je to fabrika koja će da kaže:
Jeste mi radimo sa otrovnim matrijama trujemo ljude i prirodu
Nista strasno i ne treba se zbog toga uzbudjivati. Ovde se radi o jednoj zastareloj prevazidjenoj tehnologiji koja ce se dok se nove i moderne tehnologije ne razviju i u potpunosti budu koristene, prebacuju se u zemlje treceg sveta koje svako radno mesto prihvataju da zahvalnoscu i poniznoscu. Osim toga padne i neka lova da se situacija drzi pod kontrolom kako stanovnistvo ne bi previse talasalo i smetalo pri sticanju profita.
Moze li neko da zaustavi ovo bahato divljanje sumnjivih skorojevica i „pobednika tranzicije“ zdusno podrzan od EU u sprezi sa izvozom prljavih i rizicnih tehnologija u trece zemlje (tzv.“banana republike“)kakva smo ,nazalost mi postali ?!?
Subotica, grad bez reke, jezero zagađeno, desetak godina se radi da se ono ocisti.
Trenutno plodne oranice na kojima se proizvode neophodna, za sada relativno zdrava hrana. Zar je covek toliko proklet da ni to malo sto mu je ostalo ne ume da sacuva za sebe, za buduce generacije???
Njihova uloga je u obezbeđivanju podrške projektu, delom finansijske, delom stvaranjem uslova za realizaciju investicije, ali ono što je najvažnije to je veliko priznanje da smo krenuli u dobrom pravcu i da je projekat koncipiran i dugoročno održiv”,Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor „Ilevenis” kompanije.UMESTO
IMK 29. NOVEMBAR AD
Tolminska 35
24000 Subotica(klasifikacija delatnosti):
C10.110 Proizvodnja mesa, osim živinskogSVETLA KAPITALISTIČKA BUDUĆNOST!
JEŠĆEMO NEMAČKU SVINJETINU I UDISATI DOMAĆI ZATROVAN VAZDUH.
A KO JE DAO SAGLASNOST ZA PODIZANJE OVAKVE TROVAČNICE NA PLODNIM ORANICAMA BAČKE. NA PLODNIM ORANICAMA GRADIMO NE PREHRAMBENE INDUSTRIJSKE POGONE, UVOZIMO HRANU IZ EU. UMESTO DA JE PROIZVODIMO. U SVETU SUŠA I GLAD. VEĆI DEO SVETSKE POPULACIJE BEZ HRANE I BAŠ IM NEDOSTAJU LITIUMSKE BATERIJE.
ALI ALAVIMA NIKAD DOSTA NOVACA A PAMET ODŠETALA.
„Što se tiče našeg projekta on ne zavisi od realizacije rudnika ’Jadar’. Svakako će fabrika ’Ilevenis’ početi sa proizvodnjom pre izgradnje rudnika, tako da je planirano da se katodni materijal nabavlja od proverenih proizvođača.”
Pametnom sasvim dovoljno.
Znaci da se od realizacije rudnika „Jadar“ uopste nije odustalo, samo se malo ceka da se situacija trenutno primiri i promene neki zakonski uslovi za realizaciju istog.
Dali ce imati neki protokol za uklanjanje baterji koje nastanu kao skart u proizvodnji?
Nadam se da je nece predati nekoj „odgovornij firmi“ koja ce se otarasiti te baterje na prvom cosku.
Sledece sto nam dolazi je nuklearna elektrana i Homer Simpson.
Gde je zastitnik gradjana u celoj ovoj prici.? Ko treba da zastupa gradjane ?Gradonačelnik sigurno NE.
SVI nadležni cute merkaju .Čekaju da vide gde,su tu oni.Strava. Na Zorci svako malo smrdi iz kruga nekadašnje HI.Zorka.planina smeća odmah pored „bambija“.Niko ništa ne preduzima.Sramota.
@Sale
Pa na samo 200km od Subotice već četrdesetak godina postoji nuklearka.
Da , samo što tamo nije upravnik neki Gršić ili Laban, Vulin, Neša slina, Đuka Bizon, Kebara , Langura, Nosferatu…
@dule
Pa sta onda. Pomesao si babe i zabe.
Nuklearka na 200 km je u drugoj drzavi. Na nju ne mozemo uticati.
Sad ako tamo ima, onda je opravdano da i ovde u okolini Subotice isto moze?
A druga stvar, tamo gde je ta nuklearka, to je drzava, a ne banana.
„VEĆI DEO SVETSKE POPULACIJE BEZ HRANE I BAŠ IM NEDOSTAJU LITIUMSKE BATERIJE.“
ne.
prvo, proizvodi se dovoljno hrane, glad nastaje tamo gde se zbog rata ili domaće korupcije ne može dostaviti u doboljnoj količini. a „veći deo“ svetske populacije već odavno nije bez hrane, izbijaju samo povremene lokalne krize.
drugo, litijumske baterije su potrebne danas zbog velike potražnje. tako radi tržišna privreda. da li će biti potrebne i sutra to ne znamo jer ih možda nešto zameni ili neka druga tehnologija uđe u modu.
@gule
Da znaš nešto o nuklearkama ne bi tako komentarisao. U slučaju nuklearne katastrofe 200km nije ništa. Posledice će se osetiti i kod nas.
@dule
Nemoj me pogresno shvatiti, ti sada pricas o nuklearkama koje su davno izgrađene, nemamo nikakav uticaj na prosirivanje ili prestanak rada istih.
Paks je u Mađarskoj, u drugoj drzavi. I Cernobila se vrlo dobro secam, tako da znam koju razornu moc ima jedna eventualna slucajna nuklearna katastrofa. Katastrofe u nuklearkama su retke, ali momentalne, posledice isto, a traju vekovima.
Zagađenje tla, vode i vazduha se u slucajevima gde se koriste cak i blago otrovna hemijska jedinjenja se polako odvija, da kazem skoro neprimetno, a vremenom se nagomilava koncentracija istih u okolini, posledice ce ISTO na kraju biti katastrofalne, nepopravljive i nepovratne. Bas zato je jako vazno sta ce se dozvoliti da se radi u nasoj okolini, jer posle vise nema nazad.
Znaci, pamet u glavu jos na vreme, profit ce da ode dalje, nama moze na kraju ostati samo zauvek zagađena sredina. Onaj koji zaradi milione, moze da se seli ga zivi u bilo koji najlepsi deo sveta, mi to ne mozemo, ostajemo i mi i nasa deca ovde. Ili cemo i mi svi na kraju biti prinuđeni da se selimo.
Da Srbija ima zakone o ekologiji kao Austrija, Danska i sl.zemlje složio bih se sa ovom idejom o gradnji ovakve i sličnih fabrika
Ovako , ovo treba pod hitno zaustaviti. Samo ko će to da uradi?
Amacak jako smaraš i praviš se pametan a ustvari si debeo
Kaze nije prljava tehnologija…vec je ista kao i druge fabrike u gradu..ko kaze da..su cista tehnologija druge fabrike..industrijska zona ..sa fabrikama u toj zoni nebi mogle funkcionisati u EU posto je to ..za njih prljava tehnologija..zato su dosli kod nas …jos kad vlast da besplatno zemljiste i stimulaciju po radniku 10000 eura…Nije Subotica zagadjena po skali najmanje ..vec jedan od nazagadjenih gradova u Europi..pitamo se zasto..??