Odlaganje popisa stanovništva

kupština Srbije počeće danas raspravu o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova, po kojima će se popis, koji je planiran u aprilu, zbog epidemiološke situacije održati od 1. do 31. oktobra.

Kako se navodi u predlogu zakona, odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata početi šest meseci kasnije nego što je bilo planirano.

Izmenama zakona pomeraju se i rokovi za izvršenje pojedinih popisnih aktivnosti, pa se tako za šest meseci pomera rok za objavljivanje konačnih rezultata Popisa iz člana 28. Zakona tako što se utvrđuje da će se konačni rezultati Popisa, zajedno sa metapodacima i izveštajem o kvalitetu, objavljivati u skladu sa kalendarom objavljivanja, sukcesivno do 30. juna 2023. godine.

Popisne komisije formiraće se najkasnije četiri meseca pre početka popisivanja, odnosno do kraja maja 2021. godine.

Poslednji popis u Srbiji sproveden je 2011. godine. Tada je registrovano oko 7,2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima državnog Zavoda za statistiku, u 2019. godini broj je prvi put posle 53 godine pao ispod sedam miliona.

Tanjug



KOMENTARI

  1. Andrej kaže:

    Zapravo pomeraju jer ih je sramota koliko naroda je pobeglo od kad je SNS na vlasti

  2. Anonimni kaže:

    @Andrej u pravu si, ali ne bojim se ja da oni neće naštimati rezultate popisa onako kako im bude odgovaralo.

  3. Socijalista kaže:

    Realno je oko 6,2 miliona.Ostalo je laž.Mnogo ljudi je odselilo i umrlo.Gore nego u vreme kuge.Srbija se po planu gasi i priprema teren za naseljavanje drugih.Sve je rasprodato a narod koji nema zemlju i industriju nema ni državu i osuđen je na nestanak.Tako su prošle sve kolonije kroz istoriju.Zahvalite se 5 om oktobru,pogledajte poslednji govor Miloševića.Sve je rečeno!I to predviđanje se obestinilo.Ostale koalicije i političko pregrupisavanje je zabava za narod.Hijene i pijavice se bogate i služe okupatorima.Scenario se odvija po planu samo se marionete menjaju.

  4. Bradati anonimus kaže:

    @Socijalista
    Baš je tako bilo. Došao je taj peti oktobar pa je vlast organizovala hiperinflaciju i ispumpala sve fondove, otela štedne uloge, organizovala piramidalne šeme itd. Uveli su nam vize a našima smo morali da plaćamo izlazak iz zemlje. Nije bilo penzija ni socijalnih davanja, plata par desetina maraka ali zato smo prdeli sa ciganima na buvljaku, prodavali cigarete po ćoškovima, benzin po dve litre. Dosovci su nas uveli u ratove, podigli Srbe na pobunu u Hrvatskoj pa ih ostavili gole guzice. Započeli rat sa pola sveta pa izgubili južnu pokrajinu uz hiljade mrtvih. Ubijali su protivnike metkom u glavu, obezbedili nam sankcije i blokadu i još hiljadu stvari. Sve to posle petog oktobra kako ti kažeš.

  5. ,............,..., kaže:

    I lomite se i svađajte se a krst znajte da je jedan nemojte posle sestre i braća u hristu da nam bude svima žao Bog vas blagoslovio amen

  6. Djuro kaže:

    Otišli,pa sta.Isti je slučaj u svim zemljama u okruženju.Razlozi su manje više, isti. A broj je neznatno manji od milijardu ipo sa predgrađima Pekinga.

  7. adkersu kaže:

    Volim da prebiram po starim novinama, jer se mnogo toga može saznati iz nekih prošlih vremena. List Politika objavila je davne 1931. godine rezultate popisa Opšte državne statistike na dan 31.03. te godine.U tekstu posebno ističu – navodim – “ima 24 varoši sa preko 20 000 stanovnika”, a to su:
    Beograd 241 542 st.
    Zagreb 185 581 st.
    Subotica 100 058 st.
    Sarajevo 78 182 st.
    Skoplje 64 807 st.
    Novi Sad 63 966 st.
    Ljubljana 59 768 st.
    Split 43 808 st.
    Osek (Osijek) 40 339 st.
    Šibenik 37 284 st.
    Niš 35 384 st.
    Maribor 33 149 st.
    Bitolj 32 962 st.
    Veliki Bečkerek (Zrenjanin) 32 838 st.
    Sombor 32 256 st.
    Senta 32 044 st.
    Vršac 29 423 st.
    Zemun 28 083 st.
    Kragujevac 27 294 st.
    Banjaluka 22 177 st.
    Pančevo 22 113 st.
    Prilep 21 405 st.
    Karlovac 21 208 st.
    Mostar 20 292 st.

    Pre osamdest godina Subotica je po broju stanovnila bila treća u tadašnjoj državi, po popisu iz 2011. smo peti u Srbiji. A ako pažljivo pogledate navedene podatke, šta bi tek rekli Senćani, Somborci, Vrščani? Danas su univerzitetski centri brojne tadašnje varoši sa manjim brojem stanovnika po popisu iz 1931. – tačnije 12 sa navedenog spiska: Sarajevo, Skoplje, Novi Sad, Ljubljana, Split, Osijek, Niš, Maribor, Bitolj, Kragujevac, Banjaluka, Mostar. Tačno je da broj stanovnika nekog grada nije presudan za osnivanje univerziteta, na to utiče puno toga, ali presudna je politika i inventivnost lokalne samouprave što se opet praktično svodi na politiku.Činjenica je da su univerzitetski centri bitan faktor za razvoj nekog grada, pa tako i po pitanju broja stanovnika.Gradovi nastaju i nestaju. Gde je Subotica, odlučite sami.

OSTAVITE KOMENTAR