Ograničena praktična nastava u subotičkim tehničkim školama

Pre desetak dana srednjoškolci su se ponovo vratili u školske klupe i nekako u isto vreme počela i konkretna procena njihovog znanja stečenog kroz nastavu na daljinu. Nije teško zaključiti da su onlajn nastavom najviše izgubili đaci u stručnim srednjim školama, jer praktičnu nastavu u većini slučajeva nije moguće organizovati na daljinu.

Tehnička škola “Ivan Sarić” jedna je od onih subotičkih srednjih škola u kojima se đaci obrazuju za konkretna zanimanja.

Većina tih zanimanja podrazumeva praktičnu obuku, a upravo ona je u periodu trajanja nastave na daljinu u značajnoj meri izostala.

Onlajn nastava ima dakle svoja ozbiljna ograničenja, i to pre svega u srednjim stručnim školama, mada se mora dodati da su đaci koji nastavu pohađaju po dualnom modelu obrazovanja ipak uspeli da steknu i to veoma važno praktično znanje.

“Koliko toliko smo onlajn nastavom nešto uradili, ali nismo uspeli sve onako kako treba. Inače dok smo bili na onlajn nastavi, odeljenja koja su tekla po dualnom modelu, u dogovoru sa kompanijama su učenici mogli ići na praktičnu nastavu, tako da smo tu jedan deo kompenzovali, ali veći deo učenika nije obavljao nikakvu praktičnu nastavu, osim one u onlajn varijanti“, objašnjava Željko Rajčić, direktor Tehničke škole “Ivan Sarić”.

Slična situacija je proteklih meseci bila i u Politehničkoj školi u Subotici, gde su đaci koji se školuju po dualnom modelu obrazovanja takođe imali svoj deo prektične nastave u određenim preduzećima.

Direktor te ustanove Iso Planić ističe da je učenje kroz rad na daljinu gotovo nemoguće, jer kako je slikovito objasnio, ne može se postati stolar ili keramičar bez praktične nastave.

U svetu kako je rekao postoje rešenja, ali je za to potrebno puno finansijskih sredstava.

“Naravno, mogu da zamislim virtuelnu stvarnost, pa da tamo neki zidar sa kacigom na glavi virtuelno, pomoću računara, ređa opeku i gradi zid. To je moguće, to nije naučna fantastika, to postoji, ali to jako mnogo košta i mi to jednostavno ne možemo sebi da priuštimo“, objašnjava Planić.

Oba naša sagovornika su istakla da je nastava na daljinu donela brojne izazove, pokazala su se ograničenja tog načina obrazovanja, i ono što je najvažnije, proteklih godinu dana je pokazalo da naš sistem i dalje nije adekvatno podešen za onlajn nastavu u srednjim stručnim školama.


RTV



KOMENTARI

  1. Karamba kaže:

    Praksa treba da bude intenzivnija a manje opstih predmeta (geografija, istorija i sl.) jer je u pitanju obrazovanje za konkretna zanimanja. Ko hoće da uči istoriju nek ide u gimnaziju, a tehničke škole treba da budu usmerene više ka praksi i strucnim predmetima.
    Takodje praksa u firmama je najbolji vid sticanja prakticnih znanja.

OSTAVITE KOMENTAR