Ono što nije Smoki

„Umri gugi doće drugi“, vikali su nekad mladim fazanima. Fazani su ustvari bili gušteri  pa je GUGI dugo bio ništa drugo do deminutiv od gušter (gušter = mladi vojnik).

 

A onda se pojavio naš GUGI. Jeftina i bezukusna varijanta čuvenog Smokija. Bilo je to vreme kada su se gazirani sokovi proizvodili u kadama u kućama na periferiji Subotice, Vegeta se pravila u Šandoru , u jednoj mešalici za beton, posle dva Jelen piva nastupala je neprijatna glavobolja a otrov zvani STEP sokovi bili su nacionalna poslastica.

 

Ako je GUGI pravljen od zdravih ili bar neškodljivih sastojaka – sve mu je oprošteno !

 I one muve u najlonskom pakovanju i sva ta iznenađenja koja su ponekad zalutala u kesu.

 

Ono „što priči daje čudan tok“, jeste da se GUGI i dalje nalazi na polici u nekim prodavnicama. Živ je Gugi umro nije. Dok se Smoki dovija da doaka konkurenciji pa stalno izbacuje nova izdanja i nove ukuse, legendarni Gugi nije promenio ni ono „90s“ retro – vintage  pakovanje od običnog najlona. Cool ! To već treba ceniti. Kontinuitet i tradiciju.

 

Neki tvrde da izumitelj i vlasnik Gugija živi u vili na putu za Kelebiju. Roza vila sa dve kule uvezane mašnicama, uvek prepuna cveća, kao sa slike na bombonjeri ili na albumu Zorice Brunclik i Kemiša. Život je nekom bajka.

kelebija 8

Taj put prema Kelebiji  jedna je od najdinamičnijih poslovnih zona u gradu, ali još od onomad. Nekad su to bili tajni podzemni tankovi za benzin i kojekakvi štekovi po kućama i šumi, da bi danas tu bilo i nekoliko stovarišta i prodavnica koje ozbiljno izgledaju. Između preduzimača, tu su i neke kuće rezidencijalnog tipa i osebujnog  stila. Već od one bele kuće sa lavićima, koja kažu pripada ciganskom kralju čarapa, pa do veleposeda nekoliko subotičkih tajfuna.

 

Devedesete su sve dalje od nas ali na to vreme su ostali da podsećaju neki nedovršeni objekti na Kelebija roudu. Jedan od njih je nekakav Centar za rehabilitaciju koji je od samog početka gradnje izgledao zagonetno.

kelebija 5

Najpre, zašto je neko na tek započetu građevinu okačio veliku firmu CENTAR ZA REHABILITACIJU, kada je to uvek poslednje što se montira na novi objekat. I sama arhitektura je zanimljiva. Iza ogromnih kapija od kovanog gvožđa nalazi se zgrada nalik na motel, na relativno malom placu,  pa je ostala misterija kakva bi se to rehabilitacija odvijala na samom drumu po kojem tutnji teretni saobraćaj. Predimenzionirani natpis CENTAR ZA REHABILITACIJU kao da ima namenu da putnike namernike dozove – svratite malo na rehabilitaciju. Nije ovo to što mislite ! Ovde se za kamiondžije odigrava rehabilitacija.

kelebija 3

kelebija 1

 

Dobar kuca, dobar 

kelebija 2

 

Kula Mome Spasa

kelebija 6



KOMENTARI

  1. duduk kaže:

    Pa to je i krenulo kao motel ali je Miletu zaskripale finansije pa je prodao nekom istom ko on biznizmenu koji je to preinacio u rehabilitacioni centar. No i on izgleda ne prolazi bolje. A ovo na terenu su Momo i Miladin krenuli da grade zajednickim snagama. Doduse davno bilo ….

  2. Usputachni kaže:

    @Lansky

    Hahaha… bas sam pre neki dan bio sa kolegom ovde kod mene u nekoj prodavnici i vidim GUGI. Ne secam se ko je proizvodjac ali najlonsko mu je pakovanje(muve nisam video). wink

    Izgleda mu ni ca. 1500 km ne mogu nista. Sto je "dobro" daleko doseze. smiley

  3. viki kaže:

    Subotickih TAJFUNA ???

    :)))))))))))))))))))))

OSTAVITE KOMENTAR