Lagune u prvom sektoru Palićkog jezera odnedavno su potpuno prekrivene takozvanom vodenom salatom, invazivnom tropskom biljkom koja se prvi put pojavljuje na jezeru. Kako se ova biljna vrsta pojavila u jezeru i kako utiče na život u njemu?
Palićko jezero potpuno je prikriveno jednom novom tropskom biljkom, koja se do sada nije viđala na ovom jezeru.
Žika Reh iz Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotice navodi da je u pitanju ukrasna biljka koja se koristi u akvarijumima, u baštinskim jezerima.
„Nje ima u prodaji, u prodavnicama specijalizovanim, najverovatnije je tako i dospela što je unešena kao ukrasna biljka. Nismo mi jedini, ona se sada širi Evropom, to je povezano s tim što su nam zime sve toplije i toplije. Ova biljka inače nije prilagođena našim klimatskim uslovima i u principu ne bi trebalo da preživi ispod 15 stepeni Celzijusovih, međutim, s jedne strane, zime su sve toplije, s druge strane i same biljke se prilagođavaju“, objašnjava Reh.
Prema njegovim rečima, u prvom sektoru jezera, koji je osmišljen da bude u funkciji prečišćavanja vode, više biljke mogu da imaju značajnu ulogu u izvlačenju azota i fosfora iz vode, a to je pozitivan uticaj.
„Međutim negativni uticaj je to što je ipak to jedna invazivna vrsta koja se širi i osvaja nove teritorije. Mi ne znamo kako će ona uticati na drugi živi svet ovde i zato je vrlo bitno da se ona kontroliše, mehanički suzbija“, istakao je Žika Reh.
Akvarijumki otpad ne sme da se baca u Palićko jezero
Stručnjaci Pokrijinskog zavoda za zaštitu prirode uzorkovali su biljku koja se pojavila na Palićskom jezeru.
„Preporuka, koju smo mi dali upravi Parka prirode Palićkog jezera, jeste da se vrsta mehanički ukloni iz dela Palića koji je zaštićen, to jest iz drugog sektora, a u prvom sektoru će ona da nestane prirodnim putem“, rekao je Ranko Perić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Mehaničko uklanjanje biljke je već počelo.
„Javno preduzeće Palić-Ludaš krenulo je sa mehaničkim suzbijenjem kako bi se sprečilo da biljka ode u druge sektore. Naravno, što pre treba krenuti i sa suzbijanjem i sa kontrolisanjem“, navodi Reh.
Preporuka je stručnjaka da se akvarijumski odpad ne baca u kanalizaciju, upravo da neke druge invazivne biljke ne bi još lošije uticale na Palićko jezero.
Izvor:RTS
Gospodo, iako se u mnogo čemu ne slažem s „trovachem“ sve ovo vam je rekao kada ste prvi put objavili ovu vest. Inače ja sam probao da zapatim ovu biljku u mom baštenskom jezeru ali mi prodavac nije rekao da ne prezimljuje ispod 15 stepeni.
Ako se neko seca ja sam pocetkom leta predlozio da se bas ova vrsta ubaci u palicko jezero, ali sam mislio na 4. sektor koji je najprljaviji. Prvi je i bio najcistiji, ali i u njemu ima rastvoreno mnogo mineralnih materija, pa i tamo buja. Bio sam na pecanju 24.08. kada sam je video i tada je bilo obraslo oko 20% povrsine vodenog ogledala. Tada sam cak uzeo nekoliko biljaka jer su moje u jezercetu pocele da propadaju. Predobro su ocistle vodu, pa gladuju. Pocele su i ove nove da propadaju. Vazno bi bilo da se ove biljke uklone pre nego sto uginu i padnu na dno, pa se ponovo pretvore u mulj. Deo biljaka bi trebalo sacuvati u grejanim bazencicima (recimo u ZOO vrtu), pa ih ubaciti na prolece u 4. sektor da ga ociste i povremeno pokupiti kada pocnu da smetaju. Ne moze postati invazivna vrsta jer zimi propada, ali opstaje uz ljudsku pomoc i mozemo korisno da je upotrebimo. Izvadjena biljna masa bi se cak mogla i kompostirati.
Tacno je da biljka nece preziveti zimu ali njeno seme je vec na dnu i ceka sledece leto. Uopste me ne raduje njeno prisustvo jer ce blokirati fotosintezu, a prirodnog neprijatelja nema.
Izvući,odneti na njive,zatanjirati,zaorati.
Jedan vid zelenišnog đubrenja.
Pokušati nevolju iskoristiti.
Pravda za salatu!
@pista…Vodena salata ne cveta u nasim uslovima, pa nema ni semena. Cak i da ga ima, pa se ponovo pojavi sledece godine, lepo ce da cisti vodu i samo je treba povaditi kada pocne da smeta, a ostaviti jedan deo da radi svoj posao. Jeste da je to dodatni posao, ali ako organizuju dobrovoljne radne akcije ja se prvi prijavljujem. Mozemo i mi gradjani da malo doprinesemo za nase jezero.
Ajmo vegetarijanci navalite
Ova vrsta buja jedino u fekalnim vodama i prirodni su precistaci. S obzirom da je prvi sektor najcistiji, a buja, mogu misliti sta bi bilo u cetvrtom i najprljavijem sektoru. Mehanicko ciscenje sada vise nema smisla, kao sto nema smisla prskati komarce u novembru. Nije isto kada na dnu jezera ima humusa od uginulih biljaka ili kada u vodi ima fekalija i stetnih hemikalija.
Trovach, a da mi sacuvamo kod kuce te salate I pobacamo sledece prolece u cetvrti sector? A politicari onda nek se nerviraju sto je voda cistija
Priča mi poznanik inače pecaroš na Palicu, da je kod brane u četvrtom sektoru video (kune se)zmiju dugu najmanje četiri metra koja je pred njim pobegla u vodu kad je stigao na mesto pecanja.Koliko je to istina neznam ali narod je totalno lud, kad im ljubimac netreba oni ga jednostavno izbace napolje .Setimo se samo onog pitona na fudbalskom terenu kod 021.Tako je i ova salata završila u Palicu.
@Simo…U mom jezercetu propada vodena salata koju sam doneo iz 1. sektora jer je voda previse cista. Ne smem da dodam tecno djubrivo jer bi ono smetalo zlatnim ribicama (prezime bez problema, samo treba razbiti led da mogu da disu), a one su tamo da jedu larve komaraca.
@croat…Iako ova vrsta ne moze postati invazivna, zabranjeno je na svoju ruku unositi alohtone vrste. Mada, ako cemo posteno i saran je donesen iz Azije (kao i babuska, amur, tolstolobik…), pa se niko ne buni, nego se cak i poribljavaju vode njegovom mladji. Alohtone vrste su i paradajz, paprika, krompir, kukuruz, pasulj, bundeve (Amerika), pirinac, plavi patlidzan, jabuka, kruska, breskva, kajsija (Azija), lubenica (Afrika)…
@simo…Nesto sam prevideo u tvom komentaru. Nema veze da li je organska materija u jezeru fekalnog, ili nekog drugog porekla, biljke hraniva mogu usvajati samo u mineralnom obliku. Dakle, mulj prvo treba da se mineralizuje, vodena salata taj visak hraniva ugradjuje u sebe i ako je uklonimo sa povrsine jezera dobar deo zagadjenja (prenadjubrenosti) jezera se njome uklanja. Kada bi se ovo radilo na celom jezeru, moja procena je da bismo za 3-4 godine imali kvalitet jezerske vode bar za jednu klasu visi. Ako bi se visak organske materije redovno uklanjao kada pocne da smeta, verujem da bi efekat bio vidljiv i za godinu-dve.
@Trovach Ima veze kog je porekla organska materija. Ljudske fekalije su stetne za biljke i zbog toga se ne djubre njive jer ce pokvariti ravnotezu i zatrovati biljke. Fekalije goveda, svinja, kokosi itd… se koriste da se poboljsa kvalitet zemljista.
Vodena salata otrove iz ljudski fekalija preradjuje u hranu dostupnu drugim biljkama i bezopasnom materijama. Primer ti je Tresetiste gde si do kolena ima organske materije i ljudi su dolazili i uzimali te organske materije za uzgoj gljiva, cveca…. a voda je bila perfektna.
@simo…U poljoprivrednoj skoli smo ucili da se i ljudske fekalije (najvise u Kini) koriste kao djubrivo u poljoprivredi i nacin obrade tog „stajnjaka koji se razlikuje od klasicnog. Ljudske fekalije dospevaju u precistac i veci deo se sigurno preradi, ali ostaje i vise nego dovoljno sada vec mineralizovane organske materije. Zato je bas vodena salata spas jer taj visak ugradi u sebe i na nama je samo da je pokupimo. Eutrofizacija je prirodan proces i svako jezero ce jednog dana zavrsiti kao mocvara, pa vlazna livada, ali ako mi zelimo da imamo jezero, onda moramo zaustaviti, pa i preokrenuti taj proces.
Mogu se ljudske fekalije koristiti kao djubrivo, ali im je potrebna dodatna obrada. Ova salata ce najvise vizuelno da poboljsa kvalitet vode. Ostaje neresiv problem teskih metala koji su nikako ili tesko razgradivi i koji su talozeni decenijama i nalaze se duboko u mulju i postepeno se oslobadjaju u vodi. Trska moze da resi problem teskih metala jer pri njenom korenu u simbiozi zivi jedna vrsta bakterije koja razgradjuje i teske metale. Postoje ljudi koji su sa biljkama i bakterijama vec negde resili problem zagadjene i lose jezerske vode i svoju znanje ponudili da se resi problem sa Palicem. Naravno, trazili su nadoknadu sa svoj posao, ali tek kada se postigne zeljeni cilj, odnosno Palicka voda bude zadovoljavajuceg kvaliteta. Trazili su, mogu reci, 100 puta manje nego sto je do sada potroseno za ciscenje. Znaci grad nije hteo da neko procisti vodu i to bez ikakvog rizika po grad, i mnogo jeftnije nego sto se sada kao fol cisti.
@simo…Za uklanjanje teskih metala ipak treba izmuljavanje. Trebalo bi prvo uraditi analizu i utvrditi da li ima previse teskih metala. Ako je u granicama tolerancije mogao bi se upotrebiti i kao djubrivo. Ako je previsok, mogao bi se odneti tamo gde se planira posumljavanje.
Gde je stručnjak -hidroinžinjer ,Mišel , iz Nemačke …?