Otpadne vode poseban problem

Voda ili kako se danas naziva "Plavo zlato", je resurs zbog koga će da se u budućnosti voditi ratovi. Zemlja koja bude bogata vodom imaće primat u svemu, predviđaju stručnjaci.
"Voda za gradove – odgovor na urbani izazov", slogan je Svetskog dana voda, koji se danas obeležava. Petina čovečanstva nema pristup zdravstveno kvalitetnoj vodi.

Svetski dan voda, 22. mart, obeležava se danas pod sloganom "Voda za gradove – odgovor na urbani izazov", uz upozorenje da 1,2 milijardi ljudi u svetu nema pristup zdravstveno bezbednoj vodi za piće.

Prema preliminarnim podacima Instituta "Batut", rezultati ispitivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz 153 kontrolisanih centralnih vodovodnih sistema u 2010. godini u Srbiji pokazuju da su od ukupnog broja kontrolisanih vodovoda 76 ili 49,67 odsto ispravni, odnosno imaju manje od pet odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode.

Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja uzoraka vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema u Srbiji u 2010. godini pokazuju da 15, ili 9,80 odsto vodovoda, ima samo fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka godišnje.

Prema podacima "Batuta", rezultati mikrobioloških ispitivanja uzoraka vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema pokazuju da je na teritoriji Srbije ukupno registrovano 24 ili 15,69 odsto vodovoda samo sa mikrobiološkom neispravnošću u više od 5 odsto ispitivanih uzoraka vode godišnje.

Od ukupnog broja kontrolisanih visokorizičnih vodovoda, odnosno vodovoda sa "udruženom neispravnošću" u Srbiji u 2010. godini ima 38 ili 24,84 odsto.

U 2010. godini u Srbiji su registrovane tri hidrične epidemije – pojava obolevanja neuobičajeno velikog broja ljudi usled mikrobiološki neispravne vode za piće sa 42 obolele osobe.
Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Šest hiljada dece mlađe od 5 godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom, a više od pet miliona ljudi godišnje, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima godišnje na svetu.

Ujedinjene nacije su proglasile dekadu vode od 2005. do 2015. godine, kako bi skrenuli pažnju na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta.

U Subotici 80% grada je pokriveno vodovodnom mrežom, a 40% kanalizacionom. Posebno problem su otpadne vode koje su lošeg kvaliteta. Grad je 70-tih godina doneo gradsku odluku po kojoj svaka industrija treba da ima primarni ili biološki prečistač, odnosno dobar i kvalitetan tretman otpadne vode. Niko to nije poštovao i doveli smo jezero Palić do situacije u kojoj se sada nalazi!

Novi zakon o vodama nalaže svim lokalnim samoupravama da naprave katastre zagađivača, što je i Subotica počela da radi. Nažalost, ekonomska kriza nas je dovela do toga da nema više industrije koja radi i zbog toga su otpadne vode boljeg kvaliteta.

U gradu pet prigradskih naselja još uvek nemaju rešeno snabdevanje pijaćom vodom. To su: Gornji i Donji Tavankut, Ljutovo, Šupljak i Hajdukovo.

Rekonstrukcijom i izgradnjom gradskog Prečistača otpadnih voda uvedene su nove tehnike i tehnologije, a koje se odnose na liniju vode i liniju mulja u hemijskom prečišćavanju otpadnih voda, proizvodnji bio – gasa kao alternativnog izvora pogonske električne energije i pilot projekat na kompostiranju otpadnog mulja, koji je u fazi istraživanja.
Međutim, osim poziva na "štednju" i "nezagađivanje" vode, malo je poznato na koji način se praktično može doprineti njenoj zaštiti. Najveći deo otpadnih voda se, u našoj zemlji, uopšte ne prečišćava.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine stanje životne sredine u Srbiji u 2009. godini je bolje nego što je bilo 2008.godine, čemu je doprineo i pad industrijske proizvodnje usled ekonomske krize.