Što bi bilo lipo, kad bi sve bilo lipo, al neritko onaj rogati vrag ne da pa ne da čeljadetu mira i onda tako se zna sve zakomplikovat da eto ni bricom nemož rasić čvor kad ga nečastivi sveže.
No ima Boga pa se sve to kakogod uvik na dobro namisti.
Ode, med našim svitom, tako su česte svađe oko mrginja da je to čudo neviđeno. Poseban mrginj imali su dva brata od rođenog strica, i to Grga i Roka. Vinogradi s’obadve strane mrginja, slanka tamo, slanka vamo… kako s’jedne tako i z’druge strane, a sridom digdi koji drač, uspomena, el bolje kazano opomena da med kadgod jednim vinogradom raste dračinjak između dva reda loze kadgod bać Ferencovog vinograda.
Grga i Roka su bili bać Ferencova unučad i kad su njim očevi poumirali, nasledili su vinograd i jedan komad dok se nisu poženili lipo i složno su radili, al došlo vrime poženili se, u jednoj avliji njim kuće, a vinograd , zemlja i sve pod kućom.
E onda je komegod palo od nji napamet da valja izvest inžilira i razmirit po polak, da se zna. Uzalud su njim matere divanile da to ne rade, da su braća…
Iziđo se tu i zid sridom avlije, a tribalo je i ogradit drotom kroz vinograd, da slučajno koji ne koraci kojem u brazdu, jel ne uzbere grozd. No tribalo je i stubova i mista da se mož razvuć drot.
Vadilo se par dana, rabadžije su se skupile, sivale su sikire po žilama, padali su dračovi, jedan za drugim sve do par komada koji su iz jedne žile rasli.
Tu se stalo ….
Korača Grga s’jedne strane, Roka sačeka pa onda on z’druge, pa uzmu fat, pa oped, i nikako uvik je ti par dračova krivo. Počela braća mrčit jedan na drugog, pa se posvađali prid rabadžijama..
-Ovo nemož bit tvoje, da kako oš’ ! – veli jedan..
-Al borame ni Tvoje sunce Ti tvoje!!!-uzvrati drugi…
Matori bać Kazo, uzo i veli..
-Čujte Vas dva!-tute nema oko kubik do podrug drva, ajd’ da se ne svađate dajte Vi to meni a ja ću Vam odradit polak jednom polak drugom.
Ne, nije ni to štimalo, nikako nije išlo, tvrdoglav jedan ništa manje ni drugi…
Oteglo se to, tribaće počet radit u vinogradu a dračovi stojidu. Drot što su navukli u koturovima e to je kogod već ukro , tako da su sad taki bili ku risovi obadvojca.
A onda jedno jutro, sustrili su se sami na mrginju …
Po sata posli, čula se sirena hitne pomoći a u vinogradu je bilo i milicije i komšija… Roka je izbo Grgu bricom, zbog par dračova..
Dok je jedan duro u bolnici, drugi je duro u apsani, nije to nijednom bilo lipo. A kod kuće njim, vinograd osto u parlogu žene same nisu mogle ništa a da plaćadu kogagod, e za to nisu imale novaca.
Roka je dobijo dvi godine a Grga on je borto kad je izašo iz bolnice i to redovno i nije to bilo ništa , neg su nji dvojca tražili pomoć svaki za se.
Grga je tužijo Roku da mu dade odštetu, ovaj je moro prodat vinograd al kad je tijo prodat e onda je Grga priko advokata poslo pismo da on ima pravo priče kupšovine, i to se tako vuklo i vuklo…
Kako se vuklo od suda do suda od advokata do advokata , tako se polako i rasprodavalo šta se imalo, na red su sad došla obadva vinograda zaparloženi u travi i korovu, maslara je bila malo dite naspram onog zelja što je raslo svudak..
I onda jedared kad se Grga s’koli vraćo od advokata nuz samu kapiju kogod je ležo u mraku . Stao je s’koli da ne keči tog što je ležo, a bijo je to niko drugi neg Roka i to krvav..
Nise Grga dvoumijo neg je metijo brata u kola i odno u bolnicu, sutradan su javili da je Roka umro i da su mu zadnje riči bile ..
Ko me dono?
Vaš brat Grgo…kazla mu jedna sestra
Kažu da je samo kazo ..
Ako mož nek mi oprosti…
Kad su javili Grgi , ovaj se povuko u sebe i nesto digod. Niga bilo ni na sarani bratovljevoj, niga bilo nigdi. I onda se kogod sitijo da pogleda gori, na jednom drvetu u brlogu kadgodašnjeg vinograda visijo je obišen Grga.
Tako su na onaj svit nesrićno očla obadvojca i to samo sa onom zemljom oko grobnice, a bili su saranjeni u jednoj bać Ferencovoj porodičnoj grobnici. Saznalo se posli da je Roka bijo krvav jel se digod opijo i da je kazo da će se otić obisit, al nije neg je taki pijan komegod štogod covo i nadobijo tako da je umro, skoro pa bratu Grgi na rukama. A njeve žene, mlade i jedre, nisu dugo čekale, čim je prošla godina udala se jedna oma posli malo i druga, svekrove njim nisu tribale nijednoj pa su ji poslale u domove, di su i poumirale zdravo brzo..
A svit je kazo…
Žena žali pa prižali, al mater nikad…
Tome
