Palić je imao peščanu plažu

Štrand se prostire uz obalu jezera u dužini od 350 metara. Dno je jezera peskovito. Štrand je osobito podesan za kupanje dece, jer na ovom mestu dubina jezera lagano raste.

Duž cele obale prostire se divna peščana plaža, puna krošnjastog drveća, koje daje ugodne hladovine. Osim ovoga pruža se u vodu 100 metara dugački  most udoban za sunčanje.

Muški štrand, tridesetih

Da, to je Palićka peščana plaža opisana 1928. godine.

Početkom dvadesetih godina istočna obala je uređena, opremljena i ubrzo je postala omiljeno kupalište Subotičana i turista. Obalna utvrda je uređena tako da je ispod nje počinjao plićak, što je bilo savršeno za brčkanje dečurlije.

Nakon sanacije jezera sedamdesetih godina, plitkog ulaza u vodu više nije bilo.

1968. godine

Šezdesete na Muškom štrandu

Vikend naselje



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    Lansky, ti nisi NORMALAN čoveče!!! Palić???  Imao je… peščanu plažu… TRAMVAJ… DAME u onim smešnim kupaćim kostimima. I gospodu. Sa manirima. 

    A danas? Neki drugi put…

  2. mr. kaže:

    :

    Bila su to stara normalna vremena. Bio je to grad tada. Grad bez balkanskih dodjosa koji su ga unistili. Unistili sve u njemu. Sada me je sramota i gde zivim, jer ovo Subotica koju ja znam nije.

    Pročitaj malo istoriju, ali onu pravu, npr. preko Vikipedije. Tamo stoji, na bilom kom jeziku da tražiš pretragu istorije Subotice, da su još i pre vremena Cara Jovana Nenada upravo SRBI bili starosedeoci ovih krajeva. Nakon toga, tj. raspada njegovog carstva, dolazi do kolonizacije od strane MAĐARA a u 17. veku do doseljavanja BUNJEVACA. Tako da taj tvoj komentar o dođošima ne stoji. Ako si Mađar ili Bunjevac ili Hrvat, bez obzira što si rođen ovde, upravo su TVOJI preci dođoši. A pre Srba ovaj prostor su naseljavali Stari Tatari i Avari, ti narodi danas više ne postoje u celini, pa opet će ti smetati što su Srbi pravi staroseeoci ovih krajeva i Subotice u celini. E sad, nakon svih ratova i stradanja i seoba u ovome milenijumu, došlo je do promena u stanovništvu, slažem se, ali smešno mi je da kad se u Suboticu doseli Mađar iz Sente ili Ade, onda je on dobrodošao kao zemljak, a kad se doseli neko iz Bosne ili iz Kule/Vrbasa – onda je on dođoš. A upravo su i TVOJI preci bili dođoši, pa se sad stavi u taj položaj kako su se oni možda osećali, pre nego što druge svoje sugrađane vređaš tim „komplimentom“. Mene je sramota što delim ovaj grad sa takvima, zadrtim „starosedeocima“, kao što si TI!

  3. mr. kaže:

    :

    Bila su to stara normalna vremena. Bio je to grad tada. Grad bez balkanskih dodjosa koji su ga unistili. Unistili sve u njemu. Sada me je sramota i gde zivim, jer ovo Subotica koju ja znam nije.

    Evo ti malo istorije, skinute sa Vikipedije :

    Најстарији археолошки налази на широј територији Суботице потичу са обале језера Лудаш, још из периода последњег леденог доба. Међутим у непосредној близини града постоје налазишта и из периода неолита, бакарног и бронзаног доба. Известан број налаза говори и о присуству Скита, Дачана, Гота, Хуна и Авара на овим просторима. У времену када се мађарска племена насељавају на територију Карпатског басена, затичу на овим просторима словенске народне групе.[3]

    Након доласка Аустријанаца почиње нагли развој насеља. Суботица се налазила у саставу Потиске војне границе и тај статус је био привлачан за многобројне досељенике. Развоју насеља је допринело досељавање 5.000 Буњеваца у Бачку 1687. године, под својим вођама Дујом Марковићем и Ђуром Видаковићем. По неким изворима, ови Буњевци су се доселили из Далмације, [11] а по другим изворима из Босне.[12] Буњевци су се досељавали у Суботицу и њену ширу околину још током 16. и 17. века, а у време формирања Потиске војне границе 1702/1703. године чинили су у Суботици већину становништва.[13] Суботички граничари истакли су се током борби са покретом Фрање II Ракоција, чији су устаници, не штедећи ни православне ни католике, терорисали и опустошили целу Бачку.[14]

    Pa ti sad plači koliko hoćeš, istorija, barem ona iz tog vremena, se ne može menjati kako kome padne na pamet.

  4. ... kaže:

    i pescana plaza se izgubila kao i vi sa komentarima 🙄

  5. Drobina Robert kaže:

    Nadam se da ce Palic biti osposobljen da se mozemo kupati u njemu kao ljudi a ne na svoju odgovornost pa makar iskrslo da su ovde nekad ziveli i Egipcani a piramide potonule u mulj.Kad se setim 1987-me ili 1988-me,na molu su se smenjivali Corba,Jabuka,Azra,Orgazam i ostali rokeri,jedino je bilo vazno ko kako svira dok sto bi rekao Nikola Kojo ovi sto su se 45 god.smeskali jedan drugom,ljubili se i bratimili,vozili dobra kola,setali najbolje zenske nisu poceli jedan drugom da ispostavljaju racune koliko su potrosili dok su bili mladi.

  6. Gdin Cinik kaže:

    Mislim na 1910. godinu, propustio sam to da napišem…

  7. d.d kaže:

                                                                                                             
    divan clanak i prelepe fotografije, nostalgicne, lepo vreme kada smo smeli da kazemo sta smo, i kada smo svi zajedno ziveli srecno!

  8. emanuel kaže:

    O bože Oo … o čemu vi pričate !!! Odrastite već jednom !!

    bravo Lansky … u srce me dirnu sa ovim PRELEPIM slikama sa Palića!!!
     

  9. Anonimni kaže:

    Aleksa

    19.11.2012

    Na moje veliko zadovoljstvo ugledao sam na petoj slici moju mamu sa dva moja

    sina. Slika je mogla nastati 1965 ili 1966 godine. Voleo bih saznati iz čije zbirke

    je ova slika. A Palić je u to vreme bio divan, voda baš nije bila tako plava kao na

    slikama, bila je više zelenkasta ali se moglo fino kupati u njoj.

  10. Lansky kaže:

    Posebno je uzbudljivo kad neko prepozna sebe ili nekog svog na ovim starim fotografijama. Peta slika je sa uveličane razglednice, štampane šezdesetih.

     

  11. Anonimni kaže:

    Aleksa

    Lansky, hvala!

Ostavite komentar za Drobina Robert Otkaži komentar