Pazi ajkula !

Malo po malo, na subotičkim ulicama je došlo do smene generacija automobila. Iako danas dominiraju modeli stari desetak godina, oni po svom izgledu nisu u velikom raskoraku sa poslednjim izdanjima, kako je to bilo deset – petnaest godina pre, kada je Zastava najnormalnije štancovala vozila dizajnirana sedamdesetih. Trideset godina nakon poslednjeg proizvedenog Fiće, najzad se oseti da se njegovo prisustvo proredilo. Ostali su oni primerci koji su najviše negovani i prolaznici se sve više okreću za ovom legendom na četiri točka.

Evropa druge polovine dvadesetog veka podeljena na dva politička, vojna i ekonomska bloka, lako je mogla da se prepozna na slici ili tv ekranu upravo po različitim automobilima na ulicama koji su odavali sa koje strane dolazi slika.

parking subotica

Jugoslavija je bila priča za sebe. Pored Zastave, kod nas se sklapalo desetine modela najpoznatijih svetskih marki, po principu reciprociteta izvezenih delova i uvezenih automobila. Sklapani često od domaćih delova, ovi auti su na neki način smatrani domaćim produktom.

 

Na Trgu Slobode u Subotici (1971.g)

citroen 60ih subotica (2)

citroen 60ih subotica (4)

Neki od njih su imali oreol mladosti i slobode: Spaček, Buba, Mini Moris…pa i Reno 4. Ako je neki model odavao konzervativizam, bila je to Lada (čuvaj se čoveka koji nosi šešir i vozi Ladu). Cena, snaga i razni faktori su uticali na izbor pri kupovini, međutim, ništa nije odavalo karakter kao dizajn.

Od svih tih auta koji su bili u ponudi, jedan se izdvajao svojim izgledom. Šarm Džejms Bonda, priča o autu koji je De Gola spasio atentata, ali najviše futuristički dizajn, bili su neki od razloga zbog kojih su ga zvali – AJKULA. Bio je to Citroen ID/DS, za naše tržište sklapan u Kopru (Tomos).

citroen 60ih subotica (3)

Za srećnike koji su ga vozili, najveća fora je bila hidraulika (hiperpneumatsko ogibljenje) a za posmatrače njegov opasni aerodinamični izgled u vreme kada su kockaste forme sve više ulazile u modu.

citroen ajkula u subotici

Ova priča ima svoj kraj. Ajkule su nestale sa ulica kao po komandi. Sigurno da to nije bio jedan tren kako sećanje zna da vara ali je činjenica da kod nas nisu dugo trajali nakon prestanka proizvodnje (1975). Skupi delovi, komplikovano održavanje, potrošnja goriva ili nešto treće…tek Ajkule su “otplovile”, sem jedne olupine nasukane u ulici Karla Bitermana.

Ipak, labudovu pesmu na subotičkim ulicama označila je jedna plava, sa francuskim registracijama, koja se pojavila devedesetih i više godina krstarila ovim gradom.

citroen 60ih subotica (1)

U Subotici (1971.g)

auto citroen 60ih subotica (2)

citroen 60ih subotica (5)

auto citroen 60ih subotica (1)

citroen 60ih subotica (6)



KOMENTARI

  1. ivan kaže:

    Dizajn tadasnjih auta mi je bio nekako vise po meri, nekad se sa kilometar mogao prepoznati model automobila a danas dok nepridjem i ne procitam koji je auto u pitanju nemam pojma koji je posto su meni svi maltene isti.Ajkula je zaista bio auto genijalnog dizajna.

  2. Kertvaros kaže:

    Tih godina je Elita u SFRJ i uopste ko je nesto u drustvu znacio – vozio Pezo 404. Zasto bas to vozilo, pojma nemam. Sredinom 60-tih poceli su masovnije da se pojavljuju i automobili drugih marki osim naravno Fice. Automobil je postao simbol novog vremena i novog stremljenja. Kola kao novi statusni simbol. Vizit-karta pojedinca i njegovog drustvenog statusa. Nije vazno ko si, nego kakva kola vozis. Meni je i dan danas ostao secanju dialog jednog starijeg bracnog para koji je na ulici razgledao jedan Citroen.
    Jal Matija, jal to taj Pacek?
    Ta nije Klara Pacek, to je Spacek !
    A sta ja znam Matija, kad se ja u to ne razumim.
    Zanimljivo je da su i pripadnici raznih drustvenih staleza po pravilu takodje i preferirali odredjene modele automobila. O tome ovaj puta necemo jer ce se odmah prikaciti dezurni trolovi koji su ovi dana vrlo aktivni.

  3. stormwatch kaže:

    Ima i ona jedna prica kada se krajem sedamdesetih jedan suboticanin slupao sa beogradskim autobusom GSP-a dok se u toku voznje drogirao u kolima.

  4. djomla kaže:

    @ivan

    stvar globalizacije. Verovatno su u početku svi imali svoje dizajnere i zaokruživali proces proizvodnje od prvog do poslednjeg elementa. Vremenom su se profilisale firme koje su specijalno pravile odredjene materijale i delove pa su počele da oslužuju više proizvođača istovremeno.

    Isto važi i za dizajn. Izgleda da se sve svelo na nekoliko dizajnerskih kuća specijalizovanih za to.

  5. Zdravko kaže:

    Ajkula je automobil ispred svog vremena.Sanjao sam da ću i ja nekad imati Bubu ili Ajkulu.I sad ih sanjam.

  6. adkersu kaže:

    Udbaši i „Čvorovići“ kao i verni vojnici partije – ako nije bilo Zastavino vozilo, kao po pravilu uglavnom su vozili Ladu. Spaček je bio znak tihog bunta protiv jednoumlja. Pežo 404 je predstavljao preostali (retki) deo imućnijeg građanskog dela društva koji nisu imali partijsku knjižicu.Mini moris je bio san buntovnih mladih (šezdesetosmaši i njihovi mlađi izdanci) ali je uglavnom bio nedostupan zbog cene, a „buba“ – san snova. VW minibus – ideal hipika. „Mečka“ je bila i dugo ostala gastarbajterska. BMW je bio i ostao auto za šmekere (za današnju mladež objašnjenje: to su vam tipovi podudarni po mentalitetu, obrazovanju i dubini džepa onima koje danas obavezno srećete svako božje prepodne kako prodaju fazone i pamet u „Bosu“). Škoda je bila idealna za one između sela i grada. A poseban tip mladih bili su entuzijasti nepartijskog opredeljenja koji su uz neverovatnu snalažljivost – kako tehničku tako i materijalnu – „abartovali“ fiće (Zastave 750 pa čak i Z 600). Ajkula je bila pojam budućnosti. Sredinom sedamdeserih pojavljuju se kao ekskluzivitet Ostini (Austin 1100 i po neki 1300) jer ih je sklapao IMV (Industruja motornih vozil Novo Mesto, Slovenija) i naravno extra spaček – Diana.
    Ford i Audi bili su retkost a i cena im je bila visoka. Terenac bez premca kako po performansama tako i po pitanju prestiža bio je Land Rover.

Ostavite komentar za stormwatch Otkaži komentar