Peti kvart zauvek

Ovih dana nam se javio Darko Čović iz Rima, u filmskom svetu poznat kao Sasha d Arc i u sećanje prizvao svoje detinjstvo u Gajevoj i Petom kvartu. Prošao je svetske metropole ali ga želja ne vuče u L.A. već u stari kraj, da još jednom prođe bosonog od Gajeve 60 do Bajskih vinograda, gde je bio njihov vinograd.

Somborski put tridesetih (tada Prestolonaslednika Petra)

Kvart oivičen Bajskim grobljem, Preradovićevom, Bajskom prugom i Somborskim putem, posle rata je dobio besmisleno ime Novo selo, mada nije ni selo a pogotovo nije novo. Verovatno je to razlog što se nije zapatilo to ime za mesnu zajednicu, već je zauvek ostalo ono predratno – Peti kvart. Draž periferije, mirnih ulica okruženih grobljem, perivojem, parkom i livadama, bio je savršena kulisa za bezbrižno detinjstvo čitave armije klinaca koji su iz dvorišta ispadali kao klikeri. U centralnoj "aveniji" – Gajevoj ulici, bilo je zabavište u koje su deca dolazila i odlazila sama, po svojoj volji. Nije bilo ni saobraćaja, prvog Fiću je imao profesor Andrija Nagl. Zimi po snegu su često išle zaprege sa sankama. Po vodu se išlo na bunar a po hranu za zečeve i kokoške kod Steve krupara.

Stevo krupar u Gajevoj

Još jedan bivši dečak iz Darkovog razreda je i naš saradnik Đula Ditrih, koji nam je obelodanio slike zaboravljenog parka i jezera kod Zorke a neke slike su stigle čak iz Kanade.

Park kod Klotilde (Zorke), tridesetih

Fabrika Zorka je oduvek imala žensko ime. Pre Zorke, to je bila Klotild (kao Klotilda). Kažu da nikad nije bila neka lepota ali da nije uvek bila takav zagađivač. Pored je bilo jezero i park, upravnik je sa porodicom živeo u krugu fabrike a iz tog pravca je u jezero dolazio potok tople vode koji je služio za hlađenje mašina.

Prvi red kuća prema Zorci, doživeo je CUNAMI. Kao pre par godina u Mađarskoj, popustio je jedan od nasipa unutar kojeg je bila voda , bujica se izlila na tu stranu i napravila veliku materijalnu štetu.

Slikar Mile Tasić, svoje detinjstvo u starom petom kvartu takođe slika najlepšim bojama. Bilo je to jedno sasvim drugačije vreme. Groblje sa spomenicima i kapelama i crkva u gustom parku, mamili su decu svojom arhitekturom koja podseća na bajke i istorijske filmove. Kalvarija je imala rosan i očuvan travnjak i cveće, pa  su valjda zato tu živele najlepše vrste leptira.

Kao što rekoh, bilo je to prilično drugačije vreme. U dućanu su se prodavale cigarete na komad, prve žvake su stizale iz Trsta, kao i hemijske olovke („večna olovka“) i Super Rifle.

Da li ovo sve izgleda suviše idilično ? Možda će i ovo naše vreme izgledati tako, nekoj narednoj generaciji. Svakako moramo nešto preduzeti da i ovi današnji dani budu nečije lepo detinjstvo i stara dobra vremena.

Kod drvare na ćošku Gajeve i Bajskog puta (1962. godine)

Preko puta kasarne na Halaškom (Karađorđevom) putu 1932. godine. Pre rata vojno vežbalište, danas naselje višespratnica.

Nesuđena katedrala

5. quart forever



KOMENTARI

  1. Iby P. kaže:

    Muskarac na motoru je slikan u dvoristu kuce u Jagiceva br. 5 u pozadini se vidi duga zgrada koja je pripada tadasnjoj drvari na uglu Gajeve i Bajskog puta (ako se nevaram ona i dan danas postoji).

    Par na slici (muskarac i zena)  slikanoj na Halaskom putu, su prvi bracni par koji je sklopi brak u maloj crkvi (Kisboldogasszony) na Halaskom putu – 1929. godine. Maticna knjiga se vodi od 1930 godine, i prvo dete upisano u maticnu knjigu rodjenih i krstenih je sin istog para sa slike.

    Da se podsetimo malo istorijate crkve. Na teritoriji Plebanije St, Tereze i St, Petra osnovan je vikarijat 1926 a kao zupa postoji od 1929. godine. 1937 je prosirena i posvecena dobija ime Kisboldogasszony.  Kao samostalna zupa postoji od 1.1.1956. godine. Svestenici su bili 1933: Ágoston Miklós, 1948: Johann Hartmann, 1958: Gere László, 1998: Szungyi Károly.

  2. Iby P. kaže:

    Lansky: moja mama Vam je pricala o jezeru kod Zorke, i o tome kako je izgledalo i da je vecina dece ne samo petog kvarta nego i sire tamo naucilo da pliva 🙂 Voda je uvek bila mlaka (kao sto ste to naveli i Vi) Kod ulaza u zorku sa leve strane bila je jedna duza zgrad u kojoj su stanovali rukovodioci i inzinjeri koji su radili u Zorki. Bilo je podignuto nekih zgrada i za radnike koje su kasnije porusene, jer je grad bez ikakve nadoknade delio placeve radnicima. Jezero je bilo od kulturnog znacaja, jer je Zorka odrzavala razne proslave, takmicenja  i zabavne programe za svoje radnike – a jezero je bilo dostupno pretezno radnicima i njihovoj porodici.

  3. Magelan kaže:

    Imali jos starih slika iz 5-tog kvarta?Gajeva,Bajski put,Halaski put….

  4. Grafičar kaže:

    ima slika – Alugy Hirtid

  5. Anonimni kaže:

    @Ybi P

    Niste dobro obavešteni. Postojala su dva bazena,prvi je bio odložen daskama a voda je bila topla jer je dolazila iz procesa hlađenja mašina.No kako je tehnologija napredovala potreba za ovakvim načinom hlađenja prestala, rukovodstvo Zorke je odlučilo da na mestu starog bazena sagradi olimpijski bazen, čiji ostaci i danas postoje, a koristio se svega par godina zbog zagađenja vode.
    Mi smo kao deca dolazili na onaj prvi bazen, provlačili se kroz rupe u ogradi jer nas na kapiji nisu puštali.nažalost, dešavalo se da se neko i udavi u tom bazenu, to se prepričavalo u celom gradu.

  6. Iby P. kaže:

    :

    @Ybi P

     

    Niste dobro obavešteni. Postojala su dva bazena,prvi je bio odložen daskama a voda je bila topla jer je dolazila iz procesa hlađenja mašina.No kako je tehnologija napredovala potreba za ovakvim načinom hlađenja prestala, rukovodstvo Zorke je odlučilo da na mestu starog bazena sagradi olimpijski bazen, čiji ostaci i danas postoje, a koristio se svega par godina zbog zagađenja vode.

    Mi smo kao deca dolazili na onaj prvi bazen, provlačili se kroz rupe u ogradi jer nas na kapiji nisu puštali.nažalost, dešavalo se da se neko i udavi u tom bazenu, to se prepričavalo u celom gradu.

    Postovana-i X:Y:)

    Neznam da li mi govorimo o istom periodu:) Da li se Vi secate ranih 50′ godina?? Pocetkom 50’ih to je izgledalo fantasticno, ali vec krajem 50’ih kada su ga otvorili za publiku veoma je unisten.  Pocetkom 50′-ih  nije postojao nikakav olimpijski bazen. To stoji da je bio rezervoar u koji je doticala voda iz procesa hladjenja, ali u to doba jos drugi bazen koji Vi spominhate nije postojao, ali je postojalo  vestacko jezero (znaci ne prirodno)

    Sa postovanjem, 

  7. aca kaže:

    Da li neko zna kako se sada zove nekadašnja Milašinova ulica ( pre II sv.rata)?
    Molim pošaljite na email: miljevic.aca@gmail.com

  8. dejan kaže:

    Da li neko zna gde se nalazi ili nalazila kuca broj 138 u V kvartu? Potrebna mi je informacija radi istrazivanja porekla…ko zna neshto neka me kontaktira na dejan.kavchak@gmail.com

  9. knjiski_moljac kaže:

    Da li neko zna lokaciju ove krupare? Ja sam iz Gajeve ali nisam toliko stara da bih se sećala svega.
    Sećam se kovača i berberina (današnji “Buket i paket“). Kod tog berberina je išao moj tata sve dok radnju zbog visoke kirije nije preselio dijagonalno od naše kuće. Jednom sam se čak i ja ošišala kod njega. Znala sam često i da pravim društvo tati kod berberina.
    Sećam se i stare prodavnice na adresi Gajeva 70 u kojoj su radili stariji ljudi. Mislim da je to čak bila i Trgoprometova prodavnica. U doba inflacije prodavnicu su držali Čovići ako se ne varam.
    Pre nekog vremena sam primetila držač zastave na tom objektu a na držaču ćiriličnim slovima ispisani inicijali IŠ (Ilija Šibalić ?). Inače, moj sad već pokojni otac mi je jednom prilikom, pričajući o porodičnoj istorij, rekao da je njegov deda (dakle, tatin tata) kupio kuću na adresi Gajeva 72 baš od Šibalića (da li to onaj poznati trgovac Šibalić, to već ne znam). Sve u svemu, kuće moje bake u broju 72 više nema.

    Na kućnom broju 70 je postojao čardak (možda i danas postoji ali je zaklonjen prema nama našim pomoćnim objektom) sa slikom belog konja na dasci ispod krova. Žao mi je što to nisam slikala dok sam imala prlilike. Žao mi je što nisam slikala i prostorije u toj kući dok sam jednom bila u ekspediciji u toj kući kao dete. Upravo sam se setila. Naš “suvi ulaz“ je sa tom kućom u dvorištu bio povezan visokim zidom. Kad bi naše koke na neku foru dospele u komšiluk, ja sam bila ta koja se spuštala niz taj visoki zid i spašavala kokoške. U jednom takvom poduhvatu sam i iskoristila priliku da procunjam dvorištem. Pošto niko nije živeo tamo od sredine 90-ih, dvorište je bilo zaraslo u neko šipražje. Sestra i ja smo tu kuću zvale Trnova Ružica.

    Sećam se i druge prodavnice na broju 38, ako se ne varam, u kojoj sam pazarila nekoliko puta. I jedne male neugledne kuće levo od Pink Pantera, idući ka kraju ulice, u kojoj je stanovala jedna niska ženica, stara majka, obučena u bunjevačko ruvo sa maramom na glavi. Ako se dobro sećam,nosila je crnu maramu.

    U prilogu slika 1 – ambetuš kod bake na adresi Gajeva 72 (ovaj naš prednji, a zapravo zadnji deo nije imao prozore niti ova vrata pravo, a čak nije ni bio zatvoren na kraju)

  10. ... kaže:

    Ćošak na kom je bila krupara sa stare slike
    https://gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2021/07/gajeva.jpg

OSTAVITE KOMENTAR