Planovi za informatičku deceniju Subotice

Do sada su rađene razne projekcije Subotice za narednu deceniju, ali prvi put u taj posao upustili su se i informatičari. Mada angažovani u oblasti gde vlada velika i oštra konkurencija, u Subotici su ujedinjeni i u zajednički klaster, a novi projekat, proistekao iz prvih privatnih kontakata uobličen je u zvaničan naziv „IT Subotica 2030” i okupio je nekoliko informatičkih kompanija.

Inicijatori su bili Branimir Gajić, jedan od osnivača kompanije „Infostud”, i Džordž Salfelt, osnivač kompanije „Oksaliti” (Auxality), s kojom je iz Švedske stigao u Suboticu.

U svetu su informatički centri postali gradovi srednje veličine, koji imaju, poput Hajdelberga u Nemačkoj ili Levena u Belgiji, ispod 150.000 stanovnika, ili kao Lund u Švedskoj ispod 100.000. To je i profil Subotice sa 104.000 građana. Osim toga, u Subotici i okolini postoji oko 50 srednjih škola koje imaju neki informatički smer ili odeljenje, a članice IT klastera i učesnice ovog projekta su i Viša tehnička škola strukovnih studija i Ekonomski fakultet, koji kao visokoškolske ustanove dalje obrazuju informatičare.

Važno je i da ovakvi urbani informatički centri budu u radijusu od 100 kilometara od drugog velikog centra, a upravo to je udaljenost do Novog Sada, a upola manje do susednog mađarskog grada Segedina. Što se informatičkih snaga tiče, prema onome što su u ime svojih delatnika predstavili Gajić i Salfelt, subotički IT klaster okuplja 20 kompanija, sa ukupno preko hiljadu zaposlenih, oko 500 visokokvalitetnih kadrova koji zarađuju preko hiljadu evra, a tu je i veliki broj frilensera. Trend u svetu pokazuje da stručnjaci ovog profila traže sredine u kojima imaju bolje uslove za život svojih porodica, udaljavaju se od buke i užurbanosti velikih gradova, ali im ostaju ipak dovoljno blizu, ostvarujući neposredniji kontakt s prirodom. Dok investicije u informatičkoj industriji u EU iznose 800 evra po glavi stanovnika, kod nas su deset puta manje. Dakle, postoji ogroman prostor za rast, a subotički informatičari ih vide u izgrađivanju slike Subotice s prepoznatljivom informatičkom ekspertizom, osvajanje onoga što se naziva „velika karta”, a to je rad s nekom od velikih kompanija, razvijanje kongresnog centra, uz obezbeđivanje zdravog životnog okruženja u atraktivnom gradu.

„Naš cilj je da u narednih 10 godina Suboticu postavimo na mapu regionalnih i nacionalnih IT centara, da napravimo dobru spregu za mlade, od obrazovanja, praksi, rad i kompletnog života u Subotici. Naravno, da će najveći IT centri biti u velikim gradovima, ali i mali gradovi imaju šansu da se pozicioniraju jer IT tehnologija omogućava da se kvalitetni biznisi razvijaju, održavaju i u manjim mestima. Ekspertiza mora da se razvija u sprezi s obrazovnim institucijama”, kaže Branimir Gajić i dodaje da Subotica može da ima kompetetivne prednosti u oblastima kao što su softversko inženjerstvo, mašinsko učenje i veštačka inteligencija.

Informatički poslovi mogu da privuku veliki broj mladih ljudi, za razliku od sadašnje situacije kada uglavnom odlaze na rad u inostranstvo, a jedan od onih koji se kretao u suprotnom pravcu upravo je Džordž Salfelt, koji kaže: „Nismo slučajno ovde, bio sam u Kini i Indiji, gde imate veliki broj radnika u informatičkom poslu. Mi nismo tu zbog takvog velikog broja, mi smo tu da bismo pronašli eksperte, razvijali ih i ostvarili dugoročne planove. Mnoge velike kompanije teže da svoja odeljenja razvoja, istraživanja i ekspertize smeste u harmonično i mirno okruženje. To je ono što nastojimo da izgradimo ovde u Subotici. Ne pretendujemo da se takmičimo s velikim sredinama, već da budemo niša koja će privući međunarodne kompanije”, kaže Salfelt.


Politika



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Za početak, obezbedite školama adekvatne kabinete i stručan kadar koji hoće da predaje informatičke predmete za malu prosvetarsku platu. I nađite učenike koji su istinski zainteresovani za to, jer, uprkos marketingu i nekim školicama programiranja, ne primećujem da ih ima mnogo.

OSTAVITE KOMENTAR