PO Dveri za Vojvodinu: Postavljanje spomenika Karolju Birou na dan godišnjice Trianonskog sporazuma!

U petak, 4. juna, u Subotici je, u skladu sa ranijim najavama i odlukama lokalne samouprave, otkriven spomenik jednom od najdugovečnijih subotičkih gradonačelnika, doktoru Karolju Birou. Ovaj advokat je postao gradonačelnik 1902. godine i ostao je na tom mestu do pred kraj Prvog svetskog rata.

     Spomenik Birou je ustupak vladajuće stranke (SNS) mađarskim koalicionim partnerima. Bunjevcima (i/ili Hrvatima) je nešto ranije dat spomenik biskupu Ivanu Antunoviću kraj Katedrale Svete Terezije, a ovdašnji će Srbi u dogledno vreme s radošću da pozdrave spomenik kralju Petru I Karađorđeviću Oslobodiocu na platou ispred zgrade bivšeg Sokolskog doma, potonjeg bioskopa „Jadran“, danas, silom prilika, Narodnog pozorišta u Subotici.

Spomenik Birou, delo vajara Lantoša i Matea, postavljen je na zgodnom mestu u centru grada – kip uspešnog nekadašnjeg gradonačelnika, stoji vizionarski zagledan u najveličanstveniji od svih objekata čijoj je gradnji doprineo, u našu Gradsku kuću (građena 1908-1910/1912.).

I tu nema ničeg spornog – Gradska kuća je pravi arhitektonski dragulj i među najlepšim je zgradama u celoj Srbiji, simbol je našeg grada na severu bačke ravnice, duboko usađen u srca svih Subotičana, bili oni starosedeoci ili došljaci.

Priča o Birou, međutim, ima malo drugačiji prizvuk, posebno u odnosu na ono kako ga je u svom svečanom govoru povodom otvaranja spomenika opisao Ištvan Pastor. Došavši na vlast 1902. Biro je brzo i efikasno iz gradske uprave počistio sve neMađare, Bunjevce i Srbe. Potom je ulazak austrougarske vojske u Beograd početkom decembra 1914. oduševljeno pozdravio štampanjem i postavljanjem plakata u kojem je stajalo između ostalog i sledeće (ovo je skraćena verzija – plakat se čuva među muzealijama Gradskog muzeja u Subotici pod brojem 2046) :

„GRAĐANI, DONOSIM VAM DOBRU VEST – BEOGRAD JE PAO!

VOĐENI VEROM I POUZDANJEM U BOGA I ISTINU NAŠE SVETE STVARI, KRENULI SMO PUTEM OPASNOG RATA KOJI NAM JE NAMETNUT … VASKRSLA JE DREVNA HRABROST I NEMA TE SILE KOJA MOŽE DA JOJ SE SUPROTSTAVI.

POBEDNIČKO NAPREDOVANJE NAŠIH TRUPA, NAKON VEKOVA, DOVELO JE U NAŠE RUKE TOLIKOM MAĐARSKOM KRVLJU MNOGO PUTA NATOPLJENE ZIDINE BEOGRADA … ZASTAVU NA VRHU BEOGRADA NJIŠE VETAR. UDARNA RUKA ISTINE, RAZORNOM SNAGOM ORUŽJA NAŠIH JUNAČKIH VOJNIKA, UDARA GLAVU HIDRE I NAROD KOJI JE SLADOSTRASTAN U UBISTVU, TE DOBIJA ZASLUŽENU KAZNU.

VELIKI BOŽE MAĐARA – ČUVAJ NAŠU DOMOVINU I NAŠEG KRALJA I VODI I DALJE NAŠU VITEŠKU VOJSKU U POBEDU.“

U Subotici 1914. decembra meseca …

Čujte, reći će neki, bio je rat, a u ratu pravila nema, emocije ključaju, mržnja naročito … Isti Biro je sa suzama u očima i ogromnim oduševljenjem dočekao mađarsku vojsku Hortija Mikloša u aprilu 1941. Na centralnom gradskom trgu rekavši DA JE RADOSTAN ŠTO SE SUBOTICA VRATILA SVOJOJ MATIČNOJ DOMOVINI. Srcem punim zahvalnosti je govorio o Hortiju čije je mudro vođenje zemlje doprinelo da je on – Biro – mogao doživeti taj sveti trenutak (Bácsmegyei Napló, 1941 április 13, vasarnap, Szabadka, 106 szám / 3 oldal).

Možda i možemo razumeti njegovo oduševljenje – ta, Biro je bio Mađar, ali isto tako s punim pravom primećujemo da su umesto spomenika kontroverznom Karolju Birou, koji za Srbe kaže da su „narod koji je sladostrastan u ubistvu“, dakle sa uživanjem ubija, te „ima glavu čudovišne Hidre“, subotički Mađari i njihove komšije Srbi pre zaslužili spomenik PALU TELEKIJU, mađarskom premijeru i istinskom poborniku mađarsko-srpskog prijateljstva koji je 1941. nakon napada Mađarske na Kraljevinu Jugoslaviju izvršio časno samoubistvo, u znak protesta zbog podrške koju je njegova zemlja pružila invaziji nacističke Nemačke na jugoslovensku državu.

U oproštajnom pismu Telekija Hortiju je stajalo između ostalog:

„Vaše visočanstvo, pregazili smo svoju reč i to iz kukavičluka, nismo ispoštovali sporazum trajnog mira sa Jugoslavijom. Mi smo odbacili svoju čast. Sada smo saveznici nitkova … Nisam te sprečio u tome. Ja sam kriv.,,“

Naknadna pamet i nije neka pamet, ipak, da razmislimo dublje šta činimo i kuda smo pošli.

Srpski pokret Dveri će pokrenuti inicijativu da se Republika Srbija na pravi način oduži bivšem premijeru Mađarske Palu Telekiju postavljenjem prigodnih spomenika u Novom Sadu i Subotice kao čoveku koji je bio istinski prijatelj našeg naroda, čoveku od reči i principa, koji je za taj princip dao i svoj život, što današnji savremenici sasvim sigurno ne bi ni razumeli ni učinili.

Ostaje žal što se pri ovakvoj odluci o postavljanju spomenika nekadašnjem gradonačelniku Karolju Birou na inicijativu Ištvana Pastora i podršku tadašnjeg gradonačelnika Bogdana Labana nije konsultovala struka odnosno istoričari koji bi dali svoj sud o ličnosti i delu Karolja Biroa.

PO Dveri za Vojvodinu



KOMENTARI

  1. Bunjevac grada Subotice kaže:

    Dveri su apsolutno u pravu,nema se sta dodati.

  2. caru carevo kaže:

    To što ste neprijatelj mom neprijatelju, i što ne volite Pastora je ok. Ali ne treba da pišate uz vetar i da mutite baru (i ovako crkavaju ribe). Kad se bavite stvarima koje nisu u vašoj moći a još manje možete uticati na nju, kao što je prošlost, dokazujete da ste bez budućnosti. Ne treba ni Mađare čak ni da spominjete, jer su oni ovde na svojoj zemlji a u tuđini. Koliko boli srbe Kosovo barem toliko boli Mađare Vojvodina. Nepravdom je pripala Jugoslaviji kao što je nepravdom oduzeta dve trećine teritorije mađarske. Hvaliti se i zahtevati, ne daj Bože, pretiti ne donosi dobro nikome, a najmanje manjinama koje su se našli u jednoj novo nastaloj državi, kao što je Srbija. Tražite pravdu tamo gde su vam prava urušena a ne oduzimajte pravo od onih kojima to pripada.
    Ako vam crv srpskog patriotizma ne da mira, imate prilike gde da ga dokazujete, a to sigurno nije Subotica i Vojvodina. Pozdrav.

  3. Petar kaže:

    Sve napisano u tekstu Dveri je tako bilo i lako je proveriti kroz istorijska dokumenta. Pastori se raduju jer je to i njihov životni stav očigledno. Sramota za Bakića i ekipu što ne znaju istoriju na ovim prostorima. Sramota.

  4. Zoki kaže:

    @caru carevo

    Porediti Kosmet i sudbinu Srba i Vojvodinu ( Vojvodstvo Srpsko ) i sudbinu Mađara je istorijski dilentatizam. Sloveni su prvi naselili ove prostore , niti su Srbi dođoši niti su neki drugi starosedeoci.
    Takođe, preostali Srbi na Kosmetu žive u enklavama što je moderna reč za geto , ogroman broj je ubijen , ogroman broj se vodi kao nestao, ogroman broj je proteran. Tako da je Vaše poređenje i maliciozno…

  5. Croat kaže:

    Telekije inace bio zestoki antisemita.Svako ima svoje mane . Ja sam da se umesto spomenika pocne ozbiljno posumljavati , spomenike ostavimo Gustiki, on ih jedino iskreno voli i ceni.

  6. amacak kaže:

    “Sloveni su prvi naselili ove prostore , niti su Srbi dođoši niti su neki drugi starosedeoci.”

    živ je deretić, umro nije.

  7. Mirko kaže:

    Na isti način onda možemo da osporimo i budući spomenik kralju Petru Karađorđeviću Oslobodiocu… jer kako je on Srbe “oslobodio” u Subotici tako je mađare odcepio od svog naroda… ne treba osporavati tuđe spomenike… kao što Mađari imaju pravo da se sećaju na svog gradonačelnika koji se založio za opstanak Subotice u Mađarskoj, tako i Srbi imaju pravo da se sećaju na svog kralja koji se založio da se Subotica odcepi od Mađarske i pripoji Srbiji… kao što je ono prvo bolno za Srbe, ovaj drugi bolan je za Mađare… ali zato treba poštovati svačiji bol ali i svačiji pravo sećanja na svoje predake…

  8. Sumbotičani kaže:

    Eee da nam je jos ovakvih metalnih skalamerija po gradu ?! Mogli bi ih stavljati umesto semafora,pa da im oci svetle crveno i zeleno .Mogli bi neki spomenik za DS i SVM.Oni su ostavili najaci pecat Subotici.Za njihovo vreme Suboticu je maximalan broj ljudi napustilo i bila je maximalno razrusena.Treba to i znati.Jedan za pica pekaca.On ju je opljackao od glave do pete.I to je Suboticki pecat.Jedan za najduze graditelje u istoriji gradnje.Za gradnju kod Radnickog univerziteta,bazena,Narodnog pozorista,itd.Gradi se duze nego piramide.Bice to jednog dana istorijska enigma.

  9. Plati pa klati kaže:

    @ Mirko
    Nije se taj kralj zalozio da se Subotica pripoji Srbiji, nego su sile pobednice morale d naprave Srbiji nekakvu ekonomsku podlogu iz koje ce moci bar donekle da otplacuje silne dugove sa kojima je izasla iz rata.

  10. Ferika kaže:

    @Zoki
    Pišete o istoeijskom diletantizmu bez konkretnih dokaza/argumenata.
    @Po Dveri za Vojvodinu
    Molim Vas, objavite tekst o spomeniku Caru Jovanu Nenadu kojo stoji u samom centru. Ko je bio on? Zanima me i ta priča.
    S poštovanjem.

  11. amacak kaže:

    “Nije se taj kralj zalozio da se Subotica pripoji Srbiji, nego su sile pobednice morale d naprave Srbiji nekakvu ekonomsku podlogu iz koje ce moci bar donekle da otplacuje silne dugove sa kojima je izasla iz rata.”

    kralj petar se povukao još ranije, poslove je vodio aleksandar. od svih domaćih i stranih izvora koje sam odslušao/pogledao/pročitao ne sećam se da li je neki spomenuo dugove ali su svi spomenuli da su pobednici hteli da austriju i mađarsku okruže državama koje su veće i jače od njih, zato je nastala i jugoslavija i čehoslovačka kao višenacionalne i naduvana rumunija na račun mađarske.

  12. Plati pa klati kaže:

    @ amacak

    Dugovi su bili najbolje cuvana drzavna tajna. Takvo nesto nije se uklapalo u zvanicnu propagandu da je Srpska vojska predvodjena hrabrim vojvodama oslobodila Srbiju. Kajmakcalan, Solunski front itd su etape u 1 Sv. ratu u kojima je ostatak ostataka Srpske vojske ucestvovao prema svojim skromnim mogucnostima. Glavni teret fronta su iznele Francuske kolonijalne trupe. Marokanci, Senegalci, Alzirci i ostali. Takva usluga kosta i zbog toga su Francuzi nakon rata drzali sve koncesije na rudna blaga Srbije i to sve do dolaska komunista na vlast. Dugovi za ratne avanture, 2/3 pobijene vojske (muske omladine) i veliki broj dezertera koji su prilikom kraljevog bekstva preko Albanije odbili da se pridruze kralju i vratili se svojom kucama da u najtezim danima okupacije budu uz svoje najblize, sve su to cinjenice koje se ne uklapaju u zvanicnu propagandu i nasminkanu istoriju. Stvaranje novih drzava je rezultat naivnog verovanja koje je vladalo u to doba da geografska povrsina odredjuje moc i snagu jedne drzave. Ubrzo se je ispostavilo da sve te novonastale drzave su ustvari nedonoscad ili Frankenstajn – drzave uglavnom kao samostalne zivotno nesposobne i relativno kratkog veka.

  13. Neznanje vas ne opravdava kaže:

    Plati pa klati – O vašem diletantizmu i malicioznosti u tumačenju istorije moglo bi se nadugačko. Samo da skratim koliko mogu – Pašić i vlada Srbije u Nišu u junu 2015. odbijaju ponudu saveznika (čitaj: Engleza) da ustupe posle rata deo Makedonije Bugarskoj a deo Banata Rumuniji, čime bi te zemlje privukli na svoju stranu. A za uzvrat da dobiju Veliku Srbiju (Virovitica, Karlovac, Karlobag itd…) Oni neće to, hoće hoće JUGOSLAVIJU (j..la ih ona!) Osveta Engleza je da prilikom novog udara Austrougarske se ne mešaju, ne šalju trupe i prepuštaju Srbe propasti i pogibiji. Zato je došlo do povlačenja preko Albanije i katastrofalnih žrtava. Drugo, noć pred proboj Solunskog fronta srpski vojnici kisnu pod zaklonima od granja, vojvoda Bojović ide u francuski komandni štab da usaglase udar u zoru. Francuzi imaju agregate, izgrađena skloništa, mjzika svira, jede se, ispija šampanjac…Na odluku da se u zoru krene, francuski komandant kaže da oni NISU SPREMNI, te tako Srbi bez Francuza probijaju front, a oni stižu na gotovo…kada je mnogo Srba još izginulo jer “braća Francuzi” još NISU BILI SPREMNI da krenu…Francuzi su, što se naplate troškova tiče, delom prevezli sa ostrva Vida i Soluna srpsku vojsku, ali najveći deo posla uradile su italijanske lađe, tako da “kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska”, bi trebalo da glasi “italijanska”, ali nema veze. Za to što su nam “pomogli” (da izginemo umesto njih) Francuzi su posle rata naplatili za svakog preveženog vojnika puni iznos brodske karte, svaki deo odeće, svaki par obuće, metak, čak i pertle su računali, tako da je SRBIJA a ne Kraljevina Jugoslavija, iz svog budžeta sve do 1934. otplaćivala Francuskoj, svom “velikom prijatelju”. Kada je Aleksandar ubijen u Marseju, upravo je išao u Francusku i zato da plati poslednju ratu…Strašno je vaše neznanje i malicioznost.

OSTAVITE KOMENTAR

32 + = 36