Počela seča trske na Ludašu

Poslednjih dana mraza je bilo tek toliko da se na površini jezera Ludaš stvori prva ledena pokorica. Kada ledena kora počne da prekriva plitko panonsko jezero,  upravo je to najbolje vreme za jedan od važnih sezonskih poslova – seču trske na Ludašu.

Šetajući duž obale jezera čini se da je ovaj ševar gusto raspoređen samo uz obalu jezera, ali tek pogled iz vazduha pokazuje da je jezero Ludaš puno ostrvaca trske. To su omiljena staništa ptica koje se ovde gnezde ili zastanu tokom seobe, što je sve Ludaš stavilo na Ramsarsku listu zaštićenih vodenih područja.

Trska se kosi kad se jezero zaledi (Foto: Nikola Tumbas)

Tek sečom, obnavlja se trska koja se smatra i odličnim filterom koji prečišćava jezersku vodu.

Na obali zamrznutog jezera samo trojica meštana iz okoline bave se ovim poslom. Gabor Boršoš, Tibor Guljaš i Čaba Varga kažu da su jedini koji se time još bave.

„Ni sami ne znamo koliko je ovde trske, više desetina hiljada snopova bi moglo da se iseče da je to sve očišćeno, ali treba to neko i da radi. To je jako težak posao, i nema nikoga, mislim da smo mi jedini. Samo mi radimo i jedini smo mi na jezeru koji sečemo trsku”, kaže Tibor Guljaš.

Mašinom, nalik većoj kosilici za travu ova  trojica seku dugačke suve stabljike trske pri samom kraju biljke iznad leda.

„Ostali smo tu pri obali Ludaškog jezera da sečemo trsku. Sada je druga sedmica kako je led dovoljno čvrst da možemo da izađemo i zato smo sada počeli da je sečemo. Za sada sečemo trsku na ledu, stabljike iznosimo na obalu, a posle ćemo je vezivati u snopove”, objašnjava Gabor Boršoš.

Za vezivanje trske imaju poseban metalni obruč kojim određuju i debljinu snopa i uvezuju ga na više mesta. Kažu, za ovako uvezanu trsku imaju poznatog kupca iz Temerina. Ipak, ove godine neće biti mnogo trske za prodaju.

„Loš je kvalitet trske, pre tri nedelje je bila ledena kiša i izlomila je trsku i tako slomljena ona ne može da se koristi. Ipak mora se iseći kako bi i dogodine ovde mogli da dođemo po trsku. Nažalost, ovu izlomljenu moramo da bacimo”, kaže Boršoš.

Sekači trske rade duž obale jer iako je jezero zaleđeno uvek postoji opasnost da se propadne. Čaba Varga kaže da je led trenutno debljine od sedam do desetak centimetara, i da su potrebna bar četiri dana kada je temperatura ispod minus 10 stepeni kako bi se formirao čvrst led. „Ali i onda može da bude iznenađenja. Svako izlazi na led je na svoju odgovornost” kaže.

Iz preduzeća „Palić–Ludaš” koje gazduje jezerom navode da je i ove godine planirana seča trske na površinama između 10 i 15 hektara, ali da li će zaista i biti pokošena zavisi od vremenskih uslova.

(Foto: Nikola Tumbas)

„Seča trske je važna mera za održavanje staništa za živi svet Ludaškog jezera. Trska se seče u vodi i na kopnu i na taj način se aktivno upravlja staništima, tačnije, stvaraju se pogodni uslovi za različite organizme – beskičmenjake, ribe, žabe, kornjače, zmije, razne vrste vodenih ptica i sisara. Nažalost, ove godine trska je slabog kvaliteta, u ekonomskom smislu, jer se prethodnih godina nije kosila, ili se kosila u malom obimu. Kada se trska kosi svake godine, povećava se njena vitalnost i kvalitet. Svakako, kvalitet trske posredno utiče na jezero”, objašnjava Sandra Čokić Reh, stručni saradnik preduzeća „Palić – Ludaš”.

Ona dodaje da postoji interes meštana da seku trsku, ali do to zavisi od toga da li će biti i dugotrajnog mraza i stvaranja ledene kore koja bi omogućila da se izađe na površinu jezera i seče trska.

„U prošlosti, jezero i okolne livade predstavljali su sastavni deo života ljudi koji su stanovali uz jezero. Nekada su trsku najboljeg kvaliteta sekli upravo iz Ludaškog jezera. Trska se, sve do pedesetih godina dvadesetog veka, koristila za pokrivanje kuća i građevina u seoskom gazdinstvu. Zabate kuća pravili su od trske oblepljene ilovačom, a od trske su pravljeni i zidovi slabijeg kvaliteta i ograde. Od listova rogoza se pravio tepih. Danas je ostalo samo sećanje na to vreme, jer je tih ljudi, koji su tradicionalno sekli trsku sve manje, ili ih više nema”, objašnjava Sandra Čokić Reh.

 

Politika



KOMENTARI

  1. Geza kaže:

    Gde se nalazi vodeni bager kombajn(amfibija) Truxsor 5054 za koje je JP Palic Ludos dobilo novac od pokrajinske vlade, koji je kupljen od firme Unowad po ceni od 21858000din 186000e ako je na Palicu zasto ne kosi trsku ako nije gde je,imali ovde posla za policiju za privredni kriminal.Samo pitam a voleo bi i odgovor od nadleznih.

OSTAVITE KOMENTAR

25 + = 33

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 2 + 5 ?
Please leave these two fields as-is: