U okviru sanacije jezera Palić, izgrađen je i 1975. godine pušten u rad Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda Subotice. Povodom 50 godina neprekidnog rada prečistača, postrojenje su obišli predstavnici Grada i državni sekretar za zaštitu životne sredine, Robert Jakša.
Otpadne vode grada su se sve do sedamdesetih godina prošlog veka ulivale u jezero Palić bez prečišćavanja. Sa razvojem industrije kvalitet jezerske vode se značajno pogoršao, što je dovelo do izumiranja nekih biljnih i životinjskih vrsta.
TV Subotica
– Tadašnji rukovodioci grada su morali da donesu neke teške odluke, na koji način da spase jezero. Tada su formirani i sektori, totalno su isušili jezero, i tako odstranili deo mulja sa tla – rekla je prilikom obilaska Čila Goli, zamenica gradonačelnika. – U međuvremenu su izgradili i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koji je stavljen u funkciju 1975, znači tačno pre 50 godina. Naravno, kako se razvijala tehnologija, i standardi su postajali sve strožiji, imali smo priliku i mogućnost da zajmom od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj uradimo jednu veliku obnovu ovog postrojenja. To je bilo 2009, i to je bilo prvo postrojenje na teritoriji Republike Srbije sa tercijarnom tehnologijom prečišćavanja otpadnih voda.
Obnovom prečistača, došlo je do velikih promena – objašnjava Đerđ Šugar, direktor „Vodovoda”.
– Tri bitne promene su se desile u poređenju sa starim prečistačem: jedna je povećanje hidrauličkog kapaciteta, druga je za potrebe recipijenta. Naravno, 1975. još nije postojao tercijarni tretman, znači uklanjanje fosfora i azota. To je najbitnije što se tiče očuvanja prirode i tretmana otpadnih voda. Sa novim prečistačem, to je kompletirano. A treća stvar: stari prečistač nije imao tretman mulja.
Državni sekretar za ekologiju Robert Jakša je nakon obilaska postrojenja istakao kako je ovo preduzeće dokazalo da može da prati izazove vremena.
– Sa tehnološkim unapređenjem, ekološkom osvešćenošću, i sa standardima Evropske unije, mogli su da izrade jedan pouzdan i moderan sistem, za dobrobit građana.
Državni sekretar je govorio i o saradnji Republike i Grada, a jedan od najvažnijih aktuelnih projekata trenutno je sanacija i rekonstrukcija „Aleksandrovačke bare”, koja je unazad nekoliko decenija najveći ekološki izazov i problem u Subotici. Završetkom treće faze projekta, na mestu nekadašnje deponije, biće zelena oaza.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Prva 3 sektora su cista, u prolece prosle godine sam pecao na 3. sektoru i voda je bila bistra kao da je iz planinskog jezera, ali je 4. sektor katastrofa. Dok se on ne ocisti nema ni „t“ od turizma na Palicu.
trovach , to bi moglo znaciti da precistac ispusta dovoljnu kolicinu ciste vode da bi ti sektori imali cistu vodu.
@croat…Precistac ispusta onoliko vode koliko dobije kroz kanalizaciju. Da nije toga mozda bi jezero presusilo zbog visegodisnje suse. Vec vise puta sam opisao svoje vidjenje na koji nacin bi se 4. sektor mogao ocistiti za relativno malo para, jedino bi proces bio malo sporiji, ali bi se bar krenulo u dobrom smeru. Vec 25 godina se vise ne kupam u jezeru, ali verujem da bi se vec za 5 godina mogao kvalitet jezerske vode toliko popraviti da to bude moguce, a da se nastavi i dalje da bude jos cistije. Posto nista nismo radili, svaki pozitivan pomak bi nesto znacio.
Upravo sam pronasao tekst bas na ovom sajtu od 8.2.2013. koji pise o izmuljavanju Palica. Jedino se ne slazem sa skladistenjem mulja na teritoriji jezera. Pise da ne sadrzi teske metale, a obiluje azotom i fosforom. Eto djubriva za vocnjake na pesku i samo treba dodati kalijum.
trovach moja tetka mi je pricala da se mulj prije dugo godina koristio kao djubrivo . Da se bilo sta radilo zadnjih 25 godina moralo bi biti rezultata . Doduse zaboravio sam da ima I kanal od Tise
@croat…Cak sam razmisljao da bi mogao dobro posluziti tokom posumljavanja pogotovo na pesku jer dobro drzi vlagu zbog cestica gline i koloida (toga u pesku skoro uopste nema). Jednostavno treba iskopati nekoliko asova zemlje, od toga formirati „prsten“ da bi se kasnije sadnice mogle zalivati, a rupu popuniti muljem. Cak bi mozda trebalo isprobati da se umesto sadnica seje seme jer takvi sejanci formiraju vretenast dubok koren sa glavnom zilom koja ide u dubinu za vlagom. Moglo bi se posejati i seme raznih vrsta voca, pa bi zivotinje imale i plodove na meniju. Cak i jabuka moze dostici 10m visine.