Poskupela i obdaništa

Cene usluga Predškolske ustanove "Naša radost" poskupele su za šest procenata. Uz brojna druga, ovo poskupljenje dodatno je opteretilo istanjene novčanike roditelja, ali im nije ostavilo drugi izbor osim da ga plate, iako su dodatno iznenađeni činjenicom da važi retroaktivno, od 1. oktobra.

Slika

Dujo Runje , koordinator Pedagoško-psihološke službe u PU "Naša radost" u Subotici, za RTV otkriva činjenicu koja je nepoznata mnogima, i to ne samo roditeljima.

On tvrdi da nije "Naša radost" povećala cenu svojih usluga već da je tako odredilo Gradsko veće Subotice, koje propisuje i od kada i za koliko će cena biti viša. Dujo Runje smatra da je to "maksimum koji roditelji trenutno mogu da plate, a minimum koji je neophodan da bi "Naša radost" nesmetano mogla da obavlja svoju delatnost."

Prema rešenju Gradskog veća Subotice, ekonomska cena smeštaja deteta jaslenog uzrasta od jedne do tri godine je 16.504 dinara, a roditelji, zavisno od kategorije, plaćaju učešće od 20 do 45 odsto, odnosno u iznosu od 3.302 do 7.427 dinara. Ekonomska cena smeštaja deteta u obdanište, uzrasta od tri do sedam godina, je 14.350 dinara, od čega roditelji plaćaju od najmanje 2.870 do najviše 6.457 dinara. Pripremni predškolski program, koji je sada obavezan po zakonu, realno košta 11.480 dinara, a roditelji plaćaju učešće od 2.296 do 5.166 dinara.

"Lokalne samouprave same određuju cenovnike, kao i koliko će da subvencionišu razliku između učešća roditelja i ekonomske cene, pa se zato događa da je obdanište u Subotici duplo skuplje nego u Novom Sadu, a upola jeftinije nego u Beogradu – objašnjava Dujo Runje, a prenosi RTV.

Predškolska ustanova "Naša radost" u Subotici ima tradiciju dužu od 165 godina i jedna je od najstarijih na Balkanu. U 52 objekta ima 190 vaspitnih grupa i brine o 4.000 dece uzrasta od jedne do sedam godina.

Ovde se, kao retko gde, obdanište može pohađati na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku, pa i na engleskom i nemačkom. Iako je dece svake godine sve manje, u "Našoj radosti" tvrde da postojeći kapaciteti nisu dovoljni. Decu u vrtiće upisuju i roditelji koji rade, ali i nezaposleni jer su svesni da je to najbolji način socijalizacije, a predškolski program sada je obavezan i po zakonu.

Izvor: RTV



KOMENTARI

  1. libertas kaže:

    Zašto sve ne kažete?
    Šta će biti ako uzmemo olovku pa izračunamo da naše društvo ili, da budem malko precizniji, naša lokalna zajednica živi sa gubitkom ???
    Šta ako mi kao zajednica više trošimo nego što stvaramo ?
    Ko sme neka računa; lekari, učitelji, profesori, univerzit( ovo parče u Subotici), policija,( klasična + tajna), carina., sudije, pravobranilaštva, tužilaštva, inspekcije republičke, inspekcije lokalne i cela kamarila lokalne vlasti, ploće sa nekoliko jezika i još nekoliko pisama, trideset iljadaa penzionera, pa materijalni i ostali troškovi prosvete mimo plata, ogranci, repovi i personalni izdanci pokrajinske i republičke vlasti koji ovde ostavruju prihoode iz budžeta, razbe agencije i vladine institucije koje funkcionišu po nekim kancelarijama, pa mediji koji se finansiraju iz nekih budžeta, pa nevladine institucije koje se finansiraju iz vladinih izvora ( taj model civilne kontrole vlasti treba patentirati), pa moglo bi se još po nešto naći i sve to zajedno preedstavlja jednu stranu bilansa. Na drugoj strani je nova vrednost, znači količina dohotka koji ova zajednica stvori i iz kojeg finansira onu prvu stranu koaj knjigovodstveno gledano pravi rashod.
    Čist gubitak kao suza !!! Šta je normalni postupak posle takovog bilansiranja i kakav je zaključak ? Organizacija društva na ovom nivou je gubitačna i neisplativa. Ipak mi živimo, funkcionišemo, jebem li ga na čiji račun , Ili je neka alhemija ili nekoga muzemo iako stalno pričamo kako smo mi pomuženi ! ! !

    Zašto ovoliki uvod ?
    Zato što sam pročitao gore kolika je ekonomska cena boravka dece u vrtićima( generalni naziv za sve što je pre škole). Morbidna matematika! Ne interesuje me . To je matematika između uprave, grada i države i neka je koriste samo kao interni obračun ko kome koliko daje da bi deca imala sve što im treba. Kao što nas ne obaveštavaju koliko brašna, suvih ščjiva, odnetih kanti punih smeća, imaju poslednjeg dana u mesecu ? Zato jer to je rutinska stvar u poslovanju tako ne treba da nas obaveštavaju o takozvanoj ekonomskoj ceni boravka dece u vrtićima.
    U tu kalkulaciju ako hoće da nam je nabijaju na nos treba da uvedu i kategoriju povećanja produktivnosti roditelja koji bezbrižno rade dok im je dete u vrtiću. To je društvena korist koja može da se iskaže matematički ali oni to prećutkuju.
    Roditeljska participacija treba da bude samo malo preciznije definisana nego lemozija u crkvi. Približno onome kako je Duje kazo: neka roditelji daju najviše što mogu, što ne ugrožava porodični budžet. Ostalo nekaa obezbedi država. Kako ? Pa onako kako obezbedjuje topli obrok, ladno piće, tople i hladne kancelarije- zavisno od godišnjeg doba, brze automobile, ispravne liftove, zubare, lekare, čitače pošte, sekretare, dodavače, pomoćnike, zapisničare i ostale takozvane reverzibilne partnere koji deo naplaćene love vraćaju ( istina u malo drugačijem obliku i malo drugačijim putem) . Kako za sve njih ima para isto tako samo mnogo, mnogo manje i mnogo lakše može da se obezbedi za decu.
    Kad smo već kod podizanja cena koje se pravda na razne načineonda:
    — neka neko objasni da li je "Naša radost" primenila odnosno dobila pravo primene novih cena unazad, retroaktivno. Grad je odobrio pre nekoliko dana, a oniće po toj ceni da naplaćuju usluge koje su pružali još pre nekoliko nedelja?
    — nekase neko priseti da li je ono jednom ne tako davno bilo tako da je naša radost primenjivala neku skuplju cenu pa da je to pravo njima osporeno, pa je trebalo da vrate roditeljima pare, pa kako roditelji imaju osećaj neprijatnosti oni nisu insistirali da im se pare vrate a naša radost na našu žalost nije nudila i tako nikom ništa, a našoj radosti ta razlika u nelegalno podignutoj ceni ostadeu kasi.
    Mogla je Naša radost da preračuna te uplate pa da sledeće račune roditeljima umanji. Mogla je ali nije. Naša radost je tom prilikom inače dobila od grada pravo da poveća cene ali ne sa datumom retroaktivno ali da sada ne isterujem to do kraja. Znamo svi kako je to bilo. Ima nešto što me baš interesira:
    Zašto kad se već navode onako precizno sve te cene neko ne stisne petlju pa kaže šta je gradska vlast još odobrila Našoj radosti: da li su im ispravljali neke koeficijente za plate pre desetak dana ? Šta to znači kad se koriguju koeficijenti za obraćun plata u toj instituciji. Da li su im smanjili plate ? ako jesu daj da se organizujemo da ljudima to vratimo, skupićemo nekako, naćo će se neke rezerve u budžetu. Ako korekcija znači povećanje plata, napišite precizno kome i za koliko kao što ste precizno naveli koliko košta čuvanje dece. Deo te cene je i trošak koji prave plate vaspitača i ostalog osoblja. Zašto da stvar zamotavamo u dečje pelene? Opasno jer kad se pelena odmota onda su pune ruke onoga, da mu boju ne pominjem a smrdljivo je !

  2. Filip kaže:

    slazem se sa vama.

    Od cega zivimo?

    Od privatizacije i zaduzivanja. Kada sve rasprodamo onda samo od zaduzivanja.

  3. libertas kaže:

    Filipe, tek je to pitanje zeško: od čega živimo ali šta da se radi sa ovima koji svaki trošak gledaju za sebe i hoće da ga pokriju obaška. skupo je čuvanje dece pa lipe cenu za to. pa skuope su škole pa izračunaju koliko to košta, pa kooliko košta lećenje, pa koliko preventiva, pa redom.
    Funkcionisanje društvene strukture je mnogo kompleksnije pa se u paketu valjda gleda i korist i trošak. Valjda ti vaspitači , na primer,da uzmem njih, dobiju platu. Neko to vidi kao trošak. Ali oni odnesu to u banku daju za energiju, odu u prodavnicu potroše to postaje nečiji prihod, školuju decu i to je nečiji prihod. Bog ne može da izračuna šta je tu trošak, a šta prihod. jedino valjda kao krajnji rezultat treba gledati da li civilizacija na prostoru koji posmatramo ostvaruje progres ili stagnira ili čak propada.
    Jednostavno : da li bolje živimo posle svih tih prihoda – rashoda – prihoda – rashoda.. . . . .,.
    Malo me sve podseća na onu dvojicu kapitalista koji idu kroz šumu pa se klade da će jedan da pojede šaku žira za 100 dolara. pojede jedan šaku žira i uzme sto dolara, onda onaj drugi uzvrati opkladu pa kaže poješće šaku buba za 100 dolara i pojede. Onda konstatuje da su budale jer eto pojeli su žir i bube a para više nemaju.
    Ne, kaže onaj drugi odlično smo uradili : kapital je kružio a mi smo siti.
    A ovi naši vide samo svoju rashodovnu stranu da su platili opkladu 100 dolara, ne pominju da su se najeli i da su vratili pare izgubljene na prvoj opkladi.
    Filipe, bio sam malo slobodan pa sam evo malo piskarao. Zvoni mi telefon, odoh jer kod mene nema oću neću, opet neka frka, nadam se da nije ozbiljno ali poneću kompletan alat

  4. silvija kaže:

    Nije istina da je obdaniste skuplje u Beogradu!!! Npr u Novoj Pazovi je obdaniste 1800 din a u Subotici 4000 din. To je sramota sta se radi!Gde su nase plate od Beogradskih???? Neka bude sramota gradsku vlast!!!!

     

OSTAVITE KOMENTAR

+ 24 = 31