Poslednja subotička modistkinja

Irena Balog (1920-1996) poslednja je subotička modistkinja, koja je zanat učila kod dugmara Tibora Hitrija, a znanje je usavršavala u salonu Imrea Hidija u Budimpešti. Položivši ispit za zanatlije, najpre je iznajmila radnju pod Gradskom kućom, a onda i otvorila svoju u Štrosmajerovoj ulici, gde je radila do kraja života. Materijal je nabavljala iz zrenjaninske fabrike “Begej”, ili iz Škofje Loke, u Sloveniji, ali je prerađivala i donesene materijale.

balog irena

Pored Rotove fabrike, u gradu je radio veliki broj manjih zanatlija, šeširdžija i klobučara. Gradski muzej u Subotici čuva značajnu zbirku u kojoj je više od 40 šešira iz tog vremena – kaže Žužana Korhec Pap, kustostkinja.

– Dame i gospoda toga doba nisu izlazili na ulicu bez šešira, i njihova proizvodnja je bila velika potreba. Posle Drugog svetskog rata, to je malo oslabilo, ali ipak su se držale damski i svojih običaja.

irma

Pogled na muzejsku kolekciju svedoči o tome da je žensku modu dvadesetih godina označio “kloš” šešir, koji je imao oblik zvona, visoke kalote i uskih oboda, ukrašavan različitim detaljima. Potom su se pojavili modeli šešira koji su otkrivali čelo, sa proširenom obodom pozadi i sa strane, kao što su mali “nahereni” šeširići, “en voug”, male plitke toke, kao i toke nalik fesu, mali “džokej” šeširi, “muški” i “lovački”, raskošni turbani, kape, beretke… Leti su nošeni šeširi od čipkasto pletene slame sa velikim obodom, ukrašeni cvećem i perjem, te “mornarke”, kape sa lepršavim trakama i mali “žirardo” šeširi, obavijeni ešarpama. Muškarci su, kao i u svemu, bili mnogo jednostavniji, te su se odlučivali za cilindar i polucilindar, šešire od slame, filcane šešire “hamburg”, a potom i njegovu mekšu varijantu “tribli”.

Damski šešir iz muzejske kolekcije

muzej sesir

Večernje novosti



KOMENTARI

  1. Pametnjaković kaže:

    Neverovatno je koliko se svet od tih vremena drastično promenio.
    Industrijska konfekcijska roba koja se serijski proizvodila je postala puno jeftinija nego odela pravljena u krojačkim radnjama, gde se krojilo i šilo po meri naručioca.
    Pojavom masovne industrijske proizvodnje, potreba za mnogim zanatima se drastično smanjila, a vremenom skroz nestala.
    Tu se spominje neki dugmar Tibor Hitri, postojali su šeširdžije, krznari, izrađivači rukavica, neverovatno je to da je u to vreme bilo na stotine vrsta raznih zanatlija i svi su oni živeli od svog rada.
    Imamo i mi jednu Gombošku (Gombkötő utca) ulicu, verovatno je nekadašnje ime dobila po tome što je tamo bilo puno zanatskih radnji.
    A sada ni ne znam, od starih zanata možda još postoji samo oštrač noževa i sajdžija, ne mogu uopšte da se setim da li išta od starih zanata još osim ovih postoji i da radi.

  2. Ovidius kaže:

    Nestankom gradjanske Subotice i njenim gasenjem nestali su i prateci zanati koji su jednom gradjanskom drustvu bili nephodni. Zamislite gospodje u dobroskrojenim kostimima sa raskosnim sesirima na glavi kako pevaju i igraju u kolu oko upaljene logorske vatre ispred Gradske kuce. Nova vremena donose nove obicaje i sa njima i nove zanate i poslove. Omnia mutantur nihil interit = sve se menja nista ne ostaje

OSTAVITE KOMENTAR