PRAVNI FAKULTET u Subotici

Posle završetka prvog svetskog rata i ujedinjenja u zajedničku južnoslovensku državu, Beogradski univerzitet je otpočeo rad školske 1919/ 1920. godine kao i preostala dva univerziteta, Zagrebački i Ljubljanski. Radi rasterećenja Beogradskog univerziteta, ministarstvo prosvete je donelo odluku da se na polovima, na severu i jugu države, otvore još dva fakulteta. Dilema je bila da li da to bude Novi Sad ili Subotica. Iako je Novi sad imao bolji geografski položaj i tradiciju nekih kulturnih institucija, Pravni fakultet je pripao Subotici. Možda baš zbog toga da se smeštanjem nekih institucija i u Suboticu, vrati slovenski karakter ovom kraju. Sa tom odlukom Novosađani nikako nisu mogli da se pomire a u igri je bilo i Sarajevo. Skoplje je dobilo Filozofski fakultet.
U školskoj 1921/ 1922. godini, upisano je 496 studenata. Iz Srbije 124, Crne Gore 103, Vojvodine 89, Stare Srbije i Makedonije 53, iz Srema 21, BiH 4, Dalmacije 14, Boke Kotorske 4, Hrvatske i Slavonije 10, Slovenije 1, Zadra 3, Istre 2, Rusije 53, Čehoslovačke 1, Rumunije 7 i Grčke 1. Od toga broja 12 ženskih.
Profesori su iz Srbije i Hrvatske a neki su iz, tada italijanske Istre (optirali za jugoslovensko državljanstvo). Kako se u Kraljevini zatekao veliki broj obrazovanih ruskih izbeglica, tu su nameštenje dobili i profesori Demčenko, Smirnov, Čubinski, Troicki, Struve, Koršunov i Taranovski.
Studenti organizuju udruženja i akademske klubove „Sever“, „Debatni klub“, „Vojvodina“, „Klub prijatelja Francuske“, „Akademski aero klub“, „Akademska jadranska straža“ i druga.
Aktivno učestvuju u tadašnjim političkim previranjima zajedno sa studentima Beograda, Zagreba i Ljubljane.
Fakultet je radio do 1. aprila 1941. Po dolasku okupatora, vojska zauzima zgradu. Inventar je opljačkan, biblioteka odnešena u Pečuj a škola je zatvorena, da više nikad ne bude
PRAVNI FAKULTET u Subotici (1920-1941.)