Preminuo Mika Smiljanić

Nekadašnji predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milenko Smiljanić preminuo je jutros u Subotici od posledica moždanog udara, potvrđeno je Yu ecu u subotičkoj organizaciji SSSS.

 

Milenko Mika Smiljanić rođen je 1942. godine u Barlovu, opština Kuršumlija, u porodici železničara. Osnovnu školu završio je u Mladenovcu, gimnaziju u Aranđelovcu, a potom je na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao sociologiju. Radio je na Radničkom univerzitetu, predavao na Ekonomskom fakultetu i bio direktor “Suboticafilma”. Za sekretara Veća Saveza sindikata Subotice izabran je 1989. godine, u vreme “jogurt revolucije”, da bi nešto kasnije postao i predsednik ovog opštinskog veća. Za predsednika Veća Saveza sindikata Srbije izabran je pet dana posle oktobarskih promena 2000. Na Dvanaestom kongresu Saveza sindikata Srbije, u aprilu 2002. godine reizabran je za predsednika. Sa mesta predsednika Veća Saveza sindikata Srbije povukao se početkom jula 2007. godine, a na tom mestu ga je nasledio sadašnji predsednik SSS Ljubisav Orbović.



KOMENTARI

  1. .......... kaže:

    Pocivaj u miru.

  2. Anonimni kaže:

    Kao izvanredan kozer, vešto se šegačio na sopstveni račun prepričavajući svoje susrete sa lekarskim konzilijem pre nekoliko godina kada uspeo da izbegne odlazak u “zelena polja”.

    “Doktor mi je tada savetovao – prepričavao je Mika u kafani te jutarnje bolničke seanse sa tzv. lekarskih vizita – da ne započinjem da čitam novinske feljtone koji idu u bezbroj nastavaka jer se ne zna da li ću moći to da dočitam i da dočekam kraj feljtona”.

    Kako je tada “utekao” doktorima i njihovim slutnjama,  zamenio je tešku atmosferu socijalnog dijaloga za porodičnu radost i razbibrigu koju su mu donosili unučad i familija. Uz to je dolazila i svakodnevna penzionerska razbibriga u svakojakim susretima, kafanskim raspravama sa prijateljima koje nisu imale dnevni red, ni zapisnik, ni kraj ni početak, i koje  nisu  stvarale ni obaveze ni odgovornost niti posledice. 

    Danas u podne, izašao sam iz kuće i priželjkivao sam da se sretnem sa tim zanimljivim sagovornikom jer usmenom (dokumentarnom) feljtonu koji smo u iznuđenoj dokolici ustanovili u kafani za poslednjih nekolikogodina imao sam da “priložim” neke nove detalje, dnevno aktuelne. Znalo je to da podstakne, da probudi polemički duh, da rasplamsa  raspravu koja je umela da meandrira kafanski anarhično u nepredvidljive rukavce, anegdote i duhovite zaokrete u kojima je Mika bio vešt ali i u lucidne zaključke koji su proizlazili iz bogatog iskustva društvenog života.

    Već, mesec ili dva sam izostajao sa “usmenih novina ” naročito iz  tog feljtona društvene hronike i danas kada me je neka neznana potreba pogurala da odem na trg, u Platou nije bilo onog sonornog baritona Mike Smiljanića niti one družine okupljene oko njegovog stola.

    Taj brundavi šarmantni kozer danas nije došao.

    Sada kada naknadno znam razlog, kazaću da me je to saznanje da profesor nikad više neće doći ražalostilo  i izazvalo suze  koje mi jedva dozvoljavaju da ispišem ovih nekoliko poslednjih reči kojima izražavam poštovanje  prema čoveku sa kojim sam proveo mnogo vremena u inspirativnim razgovorima.

    Zbogom dragi moj Šumadinac!

  3. mira kaže:

    Pocivaj u miru!
    Cuvaj mi mesto za koje si siguran da je bezbedno, u ovoj epizodi nisam se snasla a prvi redovi su odavno bili  zauzeti.

OSTAVITE KOMENTAR