Prema zvaničnim podacima Republike Srbije, od početka 2015. godine identifikovano je 25 žrtava trgovine ljudima, što je znatno manje nego za isti period prethodnih godina, piše u saopštenju organizacije ASTRA. Najdominatniji oblici eksplotacije jesu seksualna, kojoj su najčešće izložene žene i deca i radna eksploatacija gde je veliki procenat muškaraca prepoznatih kao žrtve trgovine ljudima. Napravljeni su važni koraci u cilju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, ali i dalje nije usvojena Strategija borbe protiv trgovine ljudima, kao ni nacionalni plan akcije.
Zakonski okvir se nedovoljno primenjuje u praksi, pa i dalje imamo slučajeve kažnjavanja žrtava trgovine ljudima za dela koja su direktnaposledica njihove eksploatacije, blagu kaznenu politiku prema počiniocima, a žrtva ostaje nedovoljno zaštićena od momenta identifikacije, u toku i nakon sudskog postupka.
„U Srbiji ne postoji sklonište za urgentan prihvat žrtava trgovine, a do danas je samo jedna žrtva uspela da osvari naknadu štete za ono što je preživela. Obeležavanjem Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, zajedno sa Svetskim danom protiv siromaštva, želimo da ukažemo da je veliki broj osoba koje u potrazi za bolji životnim prilikama, bežanjem od siromaštva i nezaposlenosti mogu da budu izložene različitim oblicima eksploatacije. Neretko se susrećemo sa ljudima kojima su neproverene poslovne ponude jedino rešenje i sve vrste opreznosti i provera za njih predstavljaju luksuz. Stoga je jako bitno razvijati svest ljudi da se svaka osoba može naći u situacijama potencijalne trgovine ljudima i da to nisu samo „naivne i glupe“ osobe koje nasedaju na velike zarade“, ističe se u saopštenju povodom Svetskog dana siromaštva 17.oktobra i Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima 18.oktobra.
Takođe, broj izbeglica se iz dana u dan povećava, preko 2000 ih dnevno prelazi granicu. Izbeglice, tražioci azila, maloletnici i maloletnice bez pratnje, kada su u tranzitu, postaju laka meta, izloženi su različitim vrstama eksploatacije, a neretko i trgovini ljudima. U izbegličkoj krizi je i alarmantan broj devojaka koje su izložene nasilju i eksploataciji. Identifikacija je otežana jer ne postoje vidljivi indikatori trgovine ljudima, ne postoje informacije o licima za koje se sumnja da su žrtve, a ni oni koji su u direktnom kontaktu sa izbeglicama nisu dovoljno obučeni za reagovanje u ovakvim situacijama. Ali sa druge strane, izbeglice se ne zadržavaju toliko dugo u zemlji kako bi se proces identifikacije završio u potpunosti i često odbijaju saradnju sa institucijama. Iz perpektive ljudi kojima je Srbija zemlja u kojoj se zadržavaju jako kratko, svako prijavljivanje eksploatacije je prepreka da se stigne do željene destinacije. Međutim, ovo ne sme da bude opravdanje da se osobama pod rizikom ne pruži zaštita i da se urgentno i adekvatno deluje ukoliko postoji osnovana sumnja da postoji bilo koji vid eksploatacije, zaključuje se u saopštenju.
