Subotica će konačno biti prekrivena šumom. U okviru akcije će biti zasađeno 400 hektara šuma. Ovo bi trebalo da bude najveća planska akcija pošumljavanja još od vremena Marije Terezije koja je pre više od 3 i po veka zajedno sa stanovnicima Subotice planski zasadila prve šume.
– Imamo dogovor oko izmena i dopuna Zakona, po kojima će i bolje kategorije za obradu zemljišta moći da uđu u program za pošumljavanje. Predmet mora da prođe kroz nekoliko misnistarstava, Direkciju za imovinu, Agenciju za restituciju, par sekretarijata i uprava i svi oni moraju da daju pozitivno mišljenje da bi mi mogli da izvršimo jednu takvu promenu namene zemljišta. Sledeći korak je obezbeđivanje sredstava. Ovaj projekat za pošumljavanje 400 hektara će koštati oko 50 miliona dinara – istakao je Daniel Kovačić, savetnik ministra za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu i pokrajinski poslanik u Skupštini AP Vojvodine.
Plan je da se sledeće godine za ovu namenu obezbedi dodatno zemljište, površine između 120 i 150 hektara.
Projekcije globalnih klimatskih promena govore da se efekti „staklene bašte“ ne prostiru ravnomerno po čitavoj planeti, te se proučavanju regionalnih posledica mora posvetiti velika pažnja. Smatra se da će područje Jugoistočne Evrope biti naročito pogođeno sušom, tj. da će se ispoljiti sinergetsko dejstvo porasta temperature vazduha i smanjenja padavina, naročito u toku sezone vegetacije, što može izazvati drastične štete u poljoprivredi i šumarstvu.
Nije valjda da će Subotica biti prekrivena šumom? To su ti prve reči gore navedene.
Ali kad bolje razmislim, možda je to i jedino tačno. Ovima ne ide sa asfaltiranjem i izgradnjom jer sve što počnu ostaje im nezavršeno, a samo da raste neće.
Mogli bi da posade neko rastinje po ulicama, travu da ostave da ne šišaju, sve bi raslo samo od sebe . Ma sve im se namestilo, putevi su već uzorani, samo treba neko da napravi projekat stavljanja mladih sadnica u ostarele rupe I da naplati dobro !
Meni ovo deluje jako daleko, ali super!
Mladi gorane, samo to što je neko konačno shvatio da treba pošumljavati je velika stvar za grad koji se nalazi na pesku, vetru i u ravnici. Kada se "kaže Subotica će biti prekrivena šumom" ne misli se bukvalno, nego da će biti podignuto 400 hektara novih zasada, a sa druge strane grad planira projekat ozelenjavanja i podizanja novih parkova u gradu ili ti urbanoj sredini.
Subotičke šume proteklih decenija su propale, prepune smeća i "pokradene", jer je nelegalnih seča bilo mnogo, a malo se pošumljavalo i nadoknađivalo posečeno drveće.
Tako da sada za praznike, kupite jelku sa busenom, a ako nemate gde da je posadite poklonite mesnoj zajednici, školi obdaništu…….Vratite drvo prirodi!
Pošumljavanje je dobar proces i treba obnoviti postojeće šume ali i vetrozaštitne pojaseve, međutim ne treba ni tu preterivati. Prirodno okruženje ovog područija se ogleda u peščari, niskim i visokim travnatim površinama koje su vekovima nestajale pod nogom čoveka. Na uštrb njih su sa jedne strane nastajale obradive površine, sa druge šume a sa treće grad.
Ne zaboravite svako stanište na svetu ima svoje stanovnike, pa tako i naša peščara. Jedan od retkih zaštićenih staništa onoga što je preostalo od populacije je Selevenjska pustara, koja je pod zaštitom i za koju se nadam da neće biti među ovih 400 ha.
To što nama pesak i trave ne odgovaraju, ne znači da i drugim stanovnicima pešča dele naš stav.
Gorocvet
žalfija u Selevenjskim pustarama
Na zalost u toj oblasti je kao i u mnogim drugima potpuno rasulo. Suma se vec godinama neplanski krci, zemlja je osiromasila i pretrpana smecem.
Pošto pričamo o šumama, iskoristiću ovu priliku da objavim sliku sa Tresetišta koju je načinio emanuel_su sa SSC tokom novembra meseca ove godine.
u svom radnom veku radio sam i u Šumskom gazdinstvu u početku od drveća nisam video šumu ali izlaskom na teren uživao sam u cvrkutu ptica, sa durbinom sam promatrao divlje životinje – i sve sam to za kratko vreme zavoleo. Poznato mi je i pravilo kada se poseče jedno stablo treba saditi tri. Nažalost zaljubljenik u Dudovu šumu nije još ovo doživeo. U Vojvodini postoji isti problem i na Fruškoj gori u Deliblatskoj peščari, dok kod nas iznad Subotice šume su najviše stradale posle 1948 godine zbog Infor. Biroa mislim na onaj deo uz granicu, dok u Potisju relativno je ostalo nedirnuto – a i ove šume pripadaju Subotici. DGY