Red berbe kukuruza, red setve i predsetvene pripreme zemljišta. Ovakav redosled diktiraju aktuelne vremenske prilike, odnosno povremeni pljuskovi nakon dužeg sušnog perioda, tako da su paori sada u trci sa vremenom kako bi ga što bolje iskoristili. I te prilike i cene koje mogu da postignu za plodove čija berba je aktuelna, ulivaju optimizam.
Kukuruz u ataru oko Subotice do sada je skinut sa više od šesdeset odsto površina, a prinosi, iako su tako obećavali, neće biti rekordni, već oko ili iznad proseka.
„Očekuje se negde prosečan prinos od oko osam i po tona po hektaru, mada moram naglasiti da je to ne samo u Subotici već i u većini krajeva izgledalo zbog letnjih kiša da će prinosi biti nešto veći, međutim, pokazalo se da je majsko vreme uticalo da se formira skraćeni klip, tako da su prinosi nešto manji od očekivanih. Ali, generalno, ne mogu svi proizvođači biti zadovoljni jer bilo je delova terena gde je prosečan prinos sedam tona, a bilo je delova terena gde je prosečan prinos deset tona. Ko je imao deset tona, sigurno da ima razloga za zadovoljstvo“, kaže direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga.
A to zadovoljstvo može da se temelji na cenama koje su kod kukuruza, ali i soje i suncokreta više i do dvadeset odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Uz ovu cenu koja je viša u odnosu na prošlu opet za otpilike dvadeset odsto, ratari su tu negde na pozitivnoj nuli ili su čak nešto sitno i zaradili. Znači, onaj ko bude imao veći prinos od proseka – taj će ove godine dobro proći“, ističe poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundžić.
Ono što nije dobro jesu vremenske prilike koje su pratile optimalne agrorokove za setvu uljane repice, jedne od najprofitabilnijih kultura u poslednjih nekoliko godina. Zbog manjka padavina sejana je u prašinu, na nekim područjima je u dobrom stanju, dok će drugde biti potrebno presejavanje, najverovatnije drugim kulturama. Od naredne nedelje se očekuje i početak setve ozimih strnina.
„Prvo će se posejati ječam, a verovatno tokom iduće nedelje krenuće i setva pšenice. Dakle, preporuka generalno je da se pre petog oktobra i ne seju, evo, biće dovoljno vlage za kvalitetnu pripremu, jer prošlogodišnje iskustvo kada su proizvođači rano sejali, bilo je setvi i posle dvadesetog septembra, klimatske prilike su bile takve da smo imali dugu i toplu jesen, usevi su prerasli, kasnije smo imali blagu zimu, rani početak proleća i kasne prolećne mrazeve i to dosta jake, do minus osam u prvoj dekadi aprila, što je oštetilo useve iz rane setve i praćeno sušom ti usevi se nisu oporavili, tu su ostvareni značajno niži prinosi, možda od tri do četiri tone po hektaru, tako da poučeni tim iskustvom verovatno proizvođači neće previše žuriti ove godine sa setvom“, smatra Varga.
Stručnjaci po ko zna koji put naglašavaju važnost sejanja deklarisanog semena. Jer, možda je sa tavana jeftinije, ali, to što u setvi uštede, ako i uštede – izgubiće na razlici u konačnom prinosu.
RTV
