Protiv investitorskog urbanizma

Poslednjih 30 godina, od početka restauracije kapitalističkog društva u našoj zemlji, svedoci smo načina na koji takav sistem funkcioniše. Ključna stvar na kojoj kapitalističko i konzumerističko društvo počiva je sa jedne strane gomilanje profita i zarade a sa drugog podsticanje na potrošnju jer jedno bez drugog ne ide. U toj podeli karata, najveću korist ubiraju samo određeni, mali procenat kapitalista-tajkuna koji su najčešće svoje bogatstvo stekli na štetu i na leđima radnika i radnica ili otvorenom pljačkom za vreme privatizacije.

Pojava koja je u poslednjih 30 godina vidljiva golim okom u našim gradovima jeste investitorski urbanizam. Ova pojava omogućava pojednicima, tzv. investitorima čitaj kapitalistima, koji su svoje bogatstvo uglavnom stekli na gorepomenuti način, da po svom ćefu i volji oblikuju naše gradove a da se pritom vode samo jednim interesom – profitom. Potrebe ljudi, vrednosti poput kulturne baštine, mišljenje stručnjaka, zakon, demokratska procedura i javna rasprava koja bi izradila generalni urbanistički plan i uključila ljude koji žive u tim gradovima nisu važni. Jedino što je važno je profit pojedinaca, najčešće povezanih sa vlastima. Građevinski preduzimači, investitori, potpuno žmure na zakone naše Republike i rade samo u svom interesu i u zadovoljenju istih postaju samo još bahatiji i nezajažljiviji.

Sve to možemo da vidimo i u našem gradu, secesijskom biseru, kako uglavnom isti ti ljudi vole da govore a iza naših leđa ruše naš grad. Unazad dvadeset godina srušeno je više objekata pod zaštitom i sa posebnom istorijskom i kulturnom vrednošću, a sve zarad profita pojedinaca i njihovih građevinskih firmi. Od zgrade Narodnog pozorišta, preko zaštićenih kuća pored Gimnazije do kuća pod zaštitom države u ulici Braće Radić, sve njih je zadesila ista sudbina – srušene su, iako su formalno bile pod zakonskom zaštitom. Prethodno je u nekim slučajevima pokušano da se ta rušenja nemušto opravdaju i legalizuju.

U svim ovim slučajevima Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture je bio samo servis koji je omogućavao i legalizovao urbicid koji se dešava unazad dvadeset godina. Sve dosadašnje gradske vlasti u poslednjih dvadeset godina su takođe saučesnici u ovome. Povodom najnovije objave novih urbanističkih planova koji pogoduju samo privatnom interesu, želimo ukazati  na činjenicu da se Subotica sve više nalazi u urbanističkom vrtlogu i da se isti približava samom jezgru grada.

Ponovnom izmenom generalnog urbanističkog plana u samom jezgru grada, zoni II, umesto stavljanja naglaska na proširenje pešačke zone putem sređivanja Drapšinove ulice, njene kaldrme i fasada, čuvanjem zelenila i dodavanjem novog kvalitetnog sadržaja centru grada, ukratko, prostora za sve građane, centar grada bi trebao dobiti garažu i bezlične poslovno-stambene zgrade. I pored najave da se taj plan ipak neće usvojiti, svi ljudi kojima je stalo do našeg grada i sami stanari pomenute ulice trebaju da budu na oprezu, da se organizuju i budu spremni da se bore za javni interes.

Gradski odbor PRL Subotica snažno se protivi ovakvom vidu upravljanja gradom na štetu njegovih građana a na korist i bogaćenje privatnih investitora. Smatramo da je neophodno što šire uključivanje građana u odlučivanju kako o izgledu, tako i načinu funkcionisanja, ne samo centra, već i svih delova grada Subotice.



KOMENTARI

  1. Savremena zena kaže:

    Vrlo često prolazim ulicom Petra Drapšina, svaki put se spotičem o kaldermu i gledam prizore koji predstavljaju ruglo grada. Takvu situaciju pamtim unazad 10 godina. Ne znam da li da pre gledam gore ili dole, da li ce se neki objekat obrusiti ili cu glavu polomiti ako se spotaknem o rupe. Ne mogu da ne obratim paznju i na trotoar kojem je nemoguce prici.
    Ova ulica zahteva kompletnu obnovu uz odgovarajuci projekat kojim ce se ocuvati sve njene vrednosti.
    Ako postoji predlog necega novijeg i to treba prihvatiti s obzirom na to da zivimo u 21. Veku. Za ocekivati je da se nesto menja u skladu sa danasnjim vremenom.

  2. elena kaže:

    U Subotici se unazad nekog vremena pojavljuju kao investitori i gradjevinci drzavni sluzbenici iz Carine i gradske kuce.U svemu tome je upleten i bivsi gradonacelnik a Tuzilastvo i policija i dalje ćute. Na delu je pranje opljackanog novca kroz razne tendere ibtrange frange kombinacije.

  3. Takodje kaže:

    Koje tuzilastvo ? Ovo sto vija vlasnicke kerove ?

  4. Ibn Khaldun kaže:

    Na celoj teritoriji bivse SFRJ nema nikakkve restauracije kapitalizma niti bilo kakve slicnosti sa visokorazvijenim, ekonomski snaznim, i tehnoloski napredmim drzavama u kojma postoji stvarno kapitalisticko drzavno uredjenje sa jakim socijalnim sistemom za zbrinjavanje gradjana i pravnom drzavom koja stiti interese svih svojih gradjana. Aktuelni drustveni sistemi u svim zemljama nastalim kao nasledje SFRJ se mogu nazvati iskljucivo primitivnom hajducijom sirovih ruralnih elemenata spustenih sa planinskih obronaka koji su u jednom momentu silom oruzja dosli na vlast i nju grcevito drze. Istorija covecanstva poznaje takve situacije. Prva generacija su osvajaci i nemilosrdno namecu svoju vlast i gaze sve koji bi na bilo koji nacin doveli u pitanje njihov legitimitet. Druga generacija su ucvrscivaci vlasti i svega onog materijalnog sto je prethodna generacija opljackala ili osvojila. Treca generacija nema sta da osvaja niti sta da utvrdjuje i potvrdjuje. Ona je rodjena da uziva u plodovima pljacke i nasilja one prve dve generacije. Ta treca generacija posto nema nikakvih egzistencijalnih briga, pocinje da se kultivise, okrece se umetnosti, nauci i postaje jedan kultivisani svet koji poznaje kulturu i civilizacijske norme i u skladu sa tim normama se odnosi prema drugim ljudima. Dakle, dragi moji post-SFRJ gradjani, strpite se jos samo malo da prodju i bioloski nestanu sa lica zemlje ove prve dve generacije i zivot ce opet biti onakav kakav i treba da bude. Naravno sve to samo pod uslovom da u medjuvremenu opet neki sa oruzjem ne sidju sa planine i oteraju ove koji su se taman dobro ugnjezdili.

  5. Dejan kaže:

    Dođite u NIŠ da vidite šta vam se piše. Stari uređeni deo Niša nestaje i postaje ruglo pred naletom voljenih investitora. Para buši gde burgija ne može.

  6. LADISLAV kaže:

    NE DIRAJTE CENTAR GRADA. SUBOTICE,SAMO TREBA RESTAURIRATI ZGRADE I DVORISTE TIH ZGRADOVE.POGLEDAJTE KAKO SE TO RADI U DRUGIM GRADOVIMA,BECKEREK,SEGEDIN,.WIEN. BUDAPEST ITD.IMA MESTA ZA IZGRADNJU U PERIFERIJE SUBOTICE.I U BAJSKIM I ZAPADNIM VINOGRADIMA..
    CUVAJMO SUBOTICU

OSTAVITE KOMENTAR