Prva fontana koja je razočarala Subotičane

Leto 2010, situacija oko fontane na Đinđićevom platou. Po ko zna koji put majstori stoje oko „fontane“, ovaj put se neki drže za glavu. I slučajnim prolaznicima je jasno šta znači ovaj prizor. Od svih, za mnoge nerazumljivih pojmova koje je trebalo da dočara ovaj spomenik (interaktivno, hologram, Đinđić, vizija…) koji su trebali da budu pogled u budućnost kakvoj smo se nadali i mi i Zoran, neće biti ništa. Kakva budućnost – takva i fontana. Zamišljeno delo konstruktora, nije bilo izvodljivo u realnom svetu. Tako je ova mrtvorođena fontana postala paradigma za sve  neuspele i nezavršene projekte.

Maler sa fontanama počeo je da bije Suboticu još 1959. godine kada je izgrađena prva. Iako pravljena polako i pažljivo, kada je počela sa radom nije bila ispravna. Velika su bila očekivanja pa je i razočaranje bilo veliko. Građani su se okupljali, nekad i po stotinu njih, i gledali kako iz dve metalne cevi voda prska po rubu fontane, kako ističe i stvara blato. Crvene i bele sijalice koje su trebale da osvetljavaju vodoskoke, nisu radile a i njihova izolacija od vode nije obećavala dugi vek.

 

 

 

 

 

 

 

I oni koji su držali do umjetničkog dojma i dizajna, vrteli su glavom.

Majstori su se pravdali da su žurili da bude gotova za dan oslobođenja Subotice a da će kasnije sve dovesti u red.

Ipak, bila je to prva gradska fontana, ljudi su se slikali oko nje, našla se na razglednicama i monografijama.

foto e. arnold

Trajala je 12 godina. U svom kratkom veku više nije radila nego što jeste. Kada nije bilo vode, prolaznici su u nju bacali papiriće i otpatke sa svešću da će to neko sigurno pokupiti.

Te 1971. godine kada je uklonjena, stigla je nova, velika zelena fontana iz pečujske fabrike Žolnai. Na njeno postavljanje se čekalo 14 godina, nakon kojih je  dočekana kao osmo svetsko čudo, „jedna od najlepših u Evropi“. Trebala je da svira, svetli i naravno štrca mlazove vode. Činila je ovo poslednje ali je to bilo daleko od savršenstva.

(Opširnije na temi NASTANAK, ŽIVOT i SMRT ZELENE FONTANE )

Sledeća, Plava fontana je najpre planirana kao fontana od kamena da bi smutnih devedesetih  uvežena keramička „Žolnai“. Oni koji su videli originalne uvozne fakture, tvrdili su da je cena elemenata viša nego što je to prikazano u javnosti. Ubrzo je počeo rat u proleće 1999. i njeno postavljanje je prekinuto u pola posla.

Kraj rata nije značio nastavak radova na plavoj fontani a kada je najzad sklonjena ružna građevinska ograda, Subotičani su već prilično olabavili kritički stav i dočekali sa olakšanjem da bar jedna gradska investicija te decenije, bude dovedena do kraja.

Plava fontana za sada radi uspešno ali svega pola godine, dok onu drugu polovinu ona provodi ispod najlona, koji u velikoj meri potire ono što ovaj park njome dobija na lepoti preko leta.

U međuvremenu, svoj stoti rođendan  su dočekale palićke kamene fontane. Od postojanog materijala i jednostavnog mehanizma, one imaju sve šanse da prožive i naredni vek. Ne treba zaboraviti i nekoliko gradskih česmi koje opstaju zahvaljujući svojoj jednostavnosti i monolitnosti. A i na njih možemo primeniti tu toliko popularnu reč INTERAKTIVNO. Građani na njima piju vodu, umivaju se i, što bi rekli, u stalnoj su interakciji.

 



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Na platou ispred Jadrana su bila tri uska asfaltirana prilaza. Jedan u DTV Partizan, drugi je bio prilaz bioskopu i treci skoli odnosno decjem pozoristu. Sve ostalo je bila gola zemlja i prasina, a posle kise blato i bare. Levo, gledano prema Korzu je bio jedan trouglasti pano sa natsresnicom i tamo su izlagali pred – reklamu za dolazece filmove u Subotickim bioskopima. Par metara od reklamnog panoa nalazio se javni WC inace izgradjen u Jugendstilu a svetlost je dolazila kroz prozorska okna postavljana sasvim gore blizu plafona i radjena u vitrazu. Fontana je valjda trebala da osmisli taj prostor i da mu da jedan manje-vise urbani izgled. Projektovana je u tipicnom stilu 50-tih god. koje  vec tada bio u Zapadnoj Evropi na zalazu i pre nego sto je fontana zavrsena (ako je ikada ) vec bila “de mode”.Vecina Suboticana u to vreme nije bila dalje od mesta do  koga se moze videti golim okom sa tornja Gradske kuce i nisu bili upoznati sa modnim trendovima Evrope. Mnogi su mislili da ce tamo biti Fontana di Trevi, pa je i razocaranje bilo odgovarajuce. Radove je izvodio suboticki Integral i to mu je najverovatnije bila prva, a po svemu sudeci i poslednja fontana u gradjevinskoj karijeri. Danas trebamo te stvari posmatrati iz perspektive onih ljudi koji su bilu na vrhuncu stvaralacke energije i u naponu snage u vremenu od pre skoro 6-7 decenija. Kada ja danas pogledam moju vencanu fotografiju od pre 40 godina na kojoj smo supruga i ja odeveni po tadasnjoj najnovijoj modi i smatrali sebe za Bog-zna-kako lepe i elegantne, a nasa deca nam otvoreno kazu da bi njih bilo sramota da tako izadju pred kameru. Moda dolazi i prolazi, ukusi se menjaju, nista nije stalno, a jos manje vecito.

  2. Nataly kaže:

    Dobar tekst, a fotografije još bolje. Podseti nas na već zaboravljenju fontanu ispred “Jadrana”… Kakva god da je bila, ispravna ili ne, ipak je to bila naša prva gradska fontana.

  3. freelancer kaže:

    Standardno ODLIČAN tekst i osvrt na deo, period bitisanja našeg grada. Teško mi je da se otmem utisku da tu nešto nije kako treba SA NAMA. Nisam sklon da verujem kako naša gradjevinska operativa nije dobra, stručna, kvalifikovana… Bezbroj puta su se dokazali radeći po belosvetskim gradilištima. Pa u čemu je onda problem? U projektima, proračunima, dizajnu ili (u novije vreme) jednostavno u megalomaniji. Da eto, neki lokalni političar “ostavi trag”. 

    Šteta je za plato Zorana Djindjića. Debatovali smo o njemu još dok je bio samo nacrt na papiru… Hm. I tada je izazivao blago podozrenje i eto… Obistinile su se loše prognoze. O zelenoj fontani ne bih. A trebalo je da bude poput one u Segedinu. Sedneš na trg i slušaš muziku, svakog dana u podne (recimo).

    Fontane su se gradile i pre ovih naših. I posle. No, samo ove naše “ne funkcionišu”. Pitam se, hoće li Plava izdržati bar 30 godina. Na žalost neću doživeti odgovor na ovo pitanje. Ono što je STRAŠNO je da NIKO ne odgovara na pitanje “A zašto je to tako?”. Pa nije u pitanju “viša sila”, vile nebeske ili neko kao onaj nesretnik što je rušio na Drini ćupriju noću, ono što su neimari izgradili danju… Nije moguće da ne postoji IME i prezime onoga ko je napravio grešku. Jer, ove greške KOŠTAJU. Reda veličine jednog vrtića, ambulante, par km asfalta po našim ulicama etc. I sve se to svodi na “puj pike ne važi”, bilo pa prošlo. Napravićemo novu. Ima se, može se 🙁

  4. von Minhauzen kaže:

    freelancer:

    Standardno ODLIČAN tekst i osvrt na deo, period bitisanja našeg grada. Teško mi je da se otmem utisku da tu nešto nije kako treba SA NAMA. Nisam sklon da verujem kako naša gradjevinska operativa nije dobra, stručna, kvalifikovana… Bezbroj puta su se dokazali radeći po belosvetskim gradilištima. Pa u čemu je onda problem? U projektima, proračunima, dizajnu ili (u novije vreme) jednostavno u megalomaniji. Da eto, neki lokalni političar „ostavi trag“. 

     

    Šteta je za plato Zorana Djindjića. Debatovali smo o njemu još dok je bio samo nacrt na papiru… Hm. I tada je izazivao blago podozrenje i eto… Obistinile su se loše prognoze. O zelenoj fontani ne bih. A trebalo je da bude poput one u Segedinu. Sedneš na trg i slušaš muziku, svakog dana u podne (recimo).

     

    Fontane su se gradile i pre ovih naših. I posle. No, samo ove naše „ne funkcionišu“. Pitam se, hoće li Plava izdržati bar 30 godina. Na žalost neću doživeti odgovor na ovo pitanje. Ono što je STRAŠNO je da NIKO ne odgovara na pitanje „A zašto je to tako?“. Pa nije u pitanju „viša sila“, vile nebeske ili neko kao onaj nesretnik što je rušio na Drini ćupriju noću, ono što su neimari izgradili danju… Nije moguće da ne postoji IME i prezime onoga ko je napravio grešku. Jer, ove greške KOŠTAJU. Reda veličine jednog vrtića, ambulante, par km asfalta po našim ulicama etc. I sve se to svodi na „puj pike ne važi“, bilo pa prošlo. Napravićemo novu. Ima se, može se :(

    Pa zar nije vam bilo dosta kulta ličnosti i ideolpoklonstva za vreme Tita? Zar niste videli kako je taj nakaradni sustav pojeo sam sebe? Vama je trebao novi kult ličnosti a ne demokracija? Zar niste ni to znali da svaka revolucija jede svoju decu?A sada ste razočarani zbog Đinđića a niti ste svesni šta vam je nudio?

  5. freelancer kaže:

    Moj komentar baš i nema nekakve veze sa “kultom ličnosti”. Generalno, tu temu smo već pretresli u komentarima, g-dine von Minhausen. osvrnuo sam se na taj plato (i fontanu na njemu) prvenstveno kao na gradjevinski objekat, na nešto što je trebalo da bude ukras grada. Jer, ruku na srce, kada sam prvi put video idejno rešenje, pomislio sam kako je prilično neobično (najblaže rečeno). Mo, epilog znamo… A to, da li se plato zove plato Zorana Djindjića ili Miki Mausa, sada kada već polako svodim račune, uopšte mi nije bitno. Svako ko je makar samo informativno čitao ponešto iz oblasti sociologije, nauke o društvu, filozofije… prilično mu je jasan fenomen “kulta ličnosti”, gde pronalazi pogodno tlo za nastanak, kakve su posledice i da ulazim dalje u priču… Daleko, daleko smo mi od uredjenog, civilizovanog društva, sa iole definisanim vrednostima i tradicijom… Za tako nešto je potrebno VREME… Kao i u svakoj evoluciji. 

  6. djomla kaže:

    Nego, ne mogu da se otmem jednom utisku.

    Na poslednjoj fotografiji primetite rasvetu na Korzou. Ajd što nema drvoreda po sredini, već što nema ni kandelabara koji su na neki način postali zaštitini znak Subotice. Tadašnje ulice ni približno nisu bile osvetljene kao danas a tu se posebno ističu Štrosmajerova i Braće Radić. Zamislite da nam je danas takva rasveta na Korzou?

    Takođe utisak poslednje fotografije ostavlja i Manojlovićeva kuća. Čini mi se da je ta palata i pre 50 godina bila spremna za kantu žute farbe, ali se eto čekalo do 2012. godine. Da su u tom periodu vodili malo više računa ne samo o njoj nego i o bilo kojoj drugoj palati u gradu, mi danas ne bi imali toliko problema sa kulturnim nasleđem.

  7. Neša kaže:

    Koliko god se trudio da ne upletem politiku, ne mogu! Decenijama se sve svodi na društveno-političke drugove koji su u međuvremenu “sazreli” u partijsku/stranačku gospodu. Ono što nije sazrelo je, nažalost, ono ključno – odgovornost za greške. Nikada niko nije odgovarao za štetu učinjenu pogrešnim i aljkavim projektovanjem, izgradnjom i održavanjem izgrađenog. A s obzirom da se takvo stanje skoro neće promeniti, budući naraštaji “odgovornih” imaju tapiju na buduća nedela.

  8. Aleksa kaže:

    Dragi moj gospodine Djomla,osvetlenje na Korzu koje se vidi na poslednjoj slici je bilo kudikamo primerenije nego sadašnje. Neonsko osvetlenje je Korzu davalo skoro dnevno svetlo, kandelaberi su verovatno lepši ali je Korzo sada u polumraku.A da ste Vi kojim slučajem bili u prilici do doživite momenat kada je neonsko osvetlenje postavljeno,verovatno bi drugačije razmišljali,Korzo je plivao u svetlosti, masa šetača u večernjim časovima je uživala u novom osvetlenju. Davno je to bilo, pa možda i nije bilo tako, ali je to nama bilo divno.

     

  9. SRBENDA IZ B.TOPOLE kaže:

    OVE SLIKE, MI BUDE NEKE DAVNE  USPOMENE… KAKVA GOD DA JE BILA SUBOTICA  TADA , MENI JE BILA PRELEPA.

  10. SRBENDA IZ B.TOPOLE kaže:

    KORZO ULICA JE BILA PUNA ZIVOTA. DANAS JE ULICA POZERA, ROMA KOJI PROSE ( a komunalaca nigde)A KO MISLI DA LAZEM ,ILI IZMISLJAM NEKA MALO BOLJE OBRATI PAZNJU NA KAMERE U CENTRU. STA BIH DAO DA MOGU  U BORAC NA CEVAPCICE, KOD SHOGORA  NA BUREK SA VISNJAMA ( i litru bele kafe TOPLE) A NE BILO LOSE I NA KOLACE U DUBRAVKU ILI MAKOSE U TRIGLAV. AUUUU SRECNOG VREMENA.

OSTAVITE KOMENTAR