Prve analize sadržaja azota u poljoprivrednom zemljištu u Subotici govore da će za prihranu biti potrebno primeniti od 40 do 60 kilograma azotnih đubriva po hektaru.
Situacija se razlikuje od parcele do parcele, ali u globalu, zahvaljujući letnjim padavinama, sadržaj azota u zemljištu je viši, pa će biti parcela na kojima će prihrana tokom hladnih zimskih meseci i izostati.
Stručnjuaci savetuju da sa ovim poslom ne treba žuriti.
Poljoprivredna stručna i savetodavna služba u Subotici počela je ove nedelje sa uzimanjem uzoraka zemljišta pod ozimimim strninama na području ovog grada kako bi obavila analize prisustva nitratnog azota u zemljištu.
Na osnovu prvih tridesetak uzoraka, stručnjaci ove službe ocenjuju da je sadržaj azota pod pšenicom oko 150 kilograma po hektaru, što znači da će za prihranu biti potrebno mnogo manje azota nego prošle godine.
„Posmatrajući padavine tokom letnjih meseci, može se uočiti korelacija jer upravo 2022. godine tokom letnjih meseci smo imali najmanje padavina, svega 80 litara, dok smo u ovim prethodnim godinama, kada je sadržaj azota u ovo doba bio preko 150 kg imali letnje padavine od 140 do 200 litrara, a kažem, te 2022. u leto bilo je svega nekih 80 litara padavina i upravo to je glavni razlog ovolikom sadržaju azota, odnosno, tokom letnjih meseci, kada je najtoplije i kada ima dovoljno vlage, upravo su najintenzivniji procesi mineralizacije organske materije u zemljištu i upravo iz ovih razloga je, znači, sadržaj azota sada veći, u godinama kada su prisutne i letnje padavine u većem obimu“, kaže direktor ove službe Damir Varga.
Rezultati analiza su šaroliki. Na pojedinim parcelama neće biti uopšte potrebna prihrana, dok je na nekim potrebno prihraniti ozime strnine sa više od 90 kilograma đubriva po hektaru. U proseku od 40 do 60 kilograma. Stručnjaci skreću pažnju da na parcelama u blizini farmi, gde se češće iznosi stajnjak, gotovo da i neće biti potrebna prihrana tokom zimskih meseci, da bi se od marta radile korekcije ili folijarna prihrana.
„Savet je da se urade bar neke parcele, da se izvrši enorminimum analiza. Ne moraju se, znači, raditi male parcele od jutra – dva, nego se rade parcele od nekoliko hektara sa različitim predusevima, na različitim delovima terena, da se stekne neka globalna slika na gazdinstvu. Bitno je uraditi u ovom periodu jer je u ovom periodu potrebno nabaviti azotna đubriva, tako da se onda može napraviti plan nabavki tih đubriva, isto tako i plan đubrenja“, dodaje on.
Stručnjaci poručuju da je još rano da se kreće sa prihranom, i podsećaju da se UREA koristi od kraja januara do sredine februara, dok se u martu radi amonijum-nitratom.
Prve analize sadržaja azota u poljoprivrednom zemljištu u Subotici govore da će za prihranu biti potrebno primeniti od 40 do 60 kilograma azotnih đubriva po hektaru. Situacija se razlikuje od parcele do parcele, ali u globalu zahvaljujući letnjim padavinama sadržaj azota u zemljištu je viši, pa će biti parcela na kojima će prihrana tokom hladnih zimskih meseci i izostati. Stručnjuaci savetuju da sa ovim poslom ne treba žuriti.
Poljoprivredna stručna i savetodavna služba u Subotici počela je ove nedelje sa uzimanjem uzoraka zemljišta pod ozimimim strninama na području ovog grada kako bi obavila analize prisustva nitratnog azota u zemljištu. Na osnovu prvih tridesetak uzoraka, stručnjaci ove službe ocenjuju da je sadržaj azota pod pšenicom oko 150 kilograma po hektaru, što znači da će za prihranu biti potrebno mnogo manje azota nego prošle godine.
„Posmatrajući padavine tokom letnjih meseci, može se uočiti korelacija jer upravo 2022. godine tokom letnjih meseci smo imali najmanje padavina, svega 80 litara, dok smo u ovim prethodnim godinama, kada je sadržaj azota u ovo doba bio preko 150 kg imali letnje padavine od 140 do 200 litrara, a kažem, te 2022. u leto bilo je svega nekih 80 litara padavina i upravo to je glavni razlog ovolikom sadržaju azota, odnosno, tokom letnjih meseci, kada je najtoplije i kada ima dovoljno vlage, upravo su najintenzivniji procesi mineralizacije organske materije u zemljištu i upravo iz ovih razloga je, znači, sadržaj azota sada veći, u godinama kada su prisutne i letnje padavine u većem obimu“, kaže direktor ove službe Damir Varga.
Rezultati analiza su šaroliki. Na pojedinim parcelama neće biti uopšte potrebna prihrana, dok je na nekim potrebno prihraniti ozime strnine sa više od 90 kilograma đubriva po hektaru. U proseku od 40 do 60 kilograma. Stručnjaci skreću pažnju da na parcelama u blizini farmi, gde se češće iznosi stajnjak, gotovo da i neće biti potrebna prihrana tokom zimskih meseci, da bi se od marta radile korekcije ili folijarna prihrana.
„Savet je da se urade bar neke parcele, da se izvrši enorminmum analiza. Ne moraju se, znači, raditi male parcele od jutra – dva, nego se rade parcele od nekoliko hektara sa različitim predusevima, na različitim delovima terena, da se stekne neka globalna slika na gazdinstvu. Bitno je uraditi u ovom periodu jer je u ovom periodu potrebno nabaviti azotna đubriva, tako da se onda može napraviti plan nabavki tih đubriva, isto tako i plan đubrenja“,dodaje on.
Stručnjaci poručuju da je još rano da se kreće sa prihranom, i podsećaju da se UREA koristi od kraja januara do sredine februara, dok se u martu radi amonijum-nitratom.
Prve analize sadržaja azota u poljoprivrednom zemljištu u Subotici govore da će za prihranu biti potrebno primeniti od 40 do 60 kilograma azotnih đubriva po hektaru. Situacija se razlikuje od parcele do parcele, ali u globalu zahvaljujući letnjim padavinama sadržaj azota u zemljištu je viši, pa će biti parcela na kojima će prihrana tokom hladnih zimskih meseci i izostati. Stručnjuaci savetuju da sa ovim poslom ne treba žuriti.
Poljoprivredna stručna i savetodavna služba u Subotici počela je ove nedelje sa uzimanjem uzoraka zemljišta pod ozimimim strninama na području ovog grada kako bi obavila analize prisustva nitratnog azota u zemljištu. Na osnovu prvih tridesetak uzoraka, stručnjaci ove službe ocenjuju da je sadržaj azota pod pšenicom oko 150 kilograma po hektaru, što znači da će za prihranu biti potrebno mnogo manje azota nego prošle godine.
„Posmatrajući padavine tokom letnjih meseci, može se uočiti korelacija jer upravo 2022. godine tokom letnjih meseci smo imali najmanje padavina, svega 80 litara, dok smo u ovim prethodnim godinama, kada je sadržaj azota u ovo doba bio preko 150 kg imali letnje padavine od 140 do 200 litrara, a kažem, te 2022. u leto bilo je svega nekih 80 litara padavina i upravo to je glavni razlog ovolikom sadržaju azota, odnosno, tokom letnjih meseci, kada je najtoplije i kada ima dovoljno vlage, upravo su najintenzivniji procesi mineralizacije organske materije u zemljištu i upravo iz ovih razloga je, znači, sadržaj azota sada veći, u godinama kada su prisutne i letnje padavine u većem obimu“, kaže direktor ove službe Damir Varga.
Rezultati analiza su šaroliki. Na pojedinim parcelama neće biti uopšte potrebna prihrana, dok je na nekim potrebno prihraniti ozime strnine sa više od 90 kilograma đubriva po hektaru. U proseku od 40 do 60 kilograma. Stručnjaci skreću pažnju da na parcelama u blizini farmi, gde se češće iznosi stajnjak, gotovo da i neće biti potrebna prihrana tokom zimskih meseci, da bi se od marta radile korekcije ili folijarna prihrana.
„Savet je da se urade bar neke parcele, da se izvrši enorminmum analiza. Ne moraju se, znači, raditi male parcele od jutra – dva, nego se rade parcele od nekoliko hektara sa različitim predusevima, na različitim delovima terena, da se stekne neka globalna slika na gazdinstvu. Bitno je uraditi u ovom periodu jer je u ovom periodu potrebno nabaviti azotna đubriva, tako da se onda može napraviti plan nabavki tih đubriva, isto tako i plan đubrenja“,dodaje on.
Stručnjaci poručuju da je još rano da se kreće sa prihranom, i podsećaju da se UREA koristi od kraja januara do sredine februara, dok se u martu radi amonijum-nitratom.
RTV
