Maj 1983. godine mogao je Subotici da donese promenu imena. Kao kada se istakne kandidatura za, recimo, domaćina Olimpijade, pa se onda, u konkurenciji nekoliko gradova, iščekuje konačna odluka o tome, tako je i naš grad tog proleća čekao sledeću vest: Kome će u Vojvodini dopasti čast da ponese Titovo ime. Da li su baš svi iskreno to priželjkivali? Nije poznato jer se niko nije izjasnio protiv.
Svaka republika i pokrajina mogla je tada jednom svom mestu da pridoda ime voljenog predsednika. Crna Gora i Srbija su već imale Titograd i Titovo Užice, dok su u Vojvodini to hteli da učine Subotičani. Još nekoliko vojvođanskih gradova se kandidovalo da bi u neizvesnoj trci pobedio Vrbas.
Sada znamo da to ime ne bi potrajalo duže od desetak godina. Te 1983. godine, kao utešna nagrada, u Suboticu je stigla štafeta. Baš za 1. maj, u palićki Park Narodnih heroja, kako se tada zvao Veliki park, dotrčali su iz grada subotički omladinci predajući iz ruke u ruku taj simbolični predmet. Na Paliću je organizovana centralna proslava. Štafeta je do svečane tribine na Paliću stigla nošena rukama omladinca Andreja Kunkina.
„Danas Subotica slavi dva velika praznika. Prvi maj, međunarodni praznik rada, i dolazak Štafete mladosti, simbola neraskidivog bratstva i jedinstva svih naših naroda i narodnosti“ – rekao je Geza Madai pred nekoliko desetina hiljada Subotičana.
Na Paliću je rečeno da se naš najsigurniji put napred zasniva na boljem radu, većoj produktivnosti, većoj proizvodnji. Podsetili smo se Marksove misli da „čovečanstvo neće biti srećno sve dotle dok se ne bude okretalo oko sunca rada“.
Lansky
Lunapark se nije puno promenio
Zivela Titova Subotica a od sad idem samo i izkljuceno u Titov Vrbas
Preciznije, u uži izbor za Titovo ime ušli su Vrbas, Subotica i Novi Sad.
Čestitke Vrbašanima na pobedi, ali izgleda da su za par godina odustali od pobede.