Putovanje kroz nauku

Mladi naučnik, Marko Baroš, student treće godine Mašinskog fakulteta u Beogradu opredelio se za istraživanja u sferi biomedicinskog inženjerstva i bioiformatike. Ovaj mladi Subotičanin stipendista je grada Subotice i ima visoke ciljeve koje u budućnosti planira da ostvari.


—Za psihologiju sam se zainteresovao u istraživačkoj stanici Petnica, a posle toga sam se ozbiljnije počeo zanimati za programiranje. Oblasti kojima želim da se bavim su multidisciplinarne, to je uglavnom koktel fizike, matematike i biologije. Bioinformatika je relativno pionirska nauka, ali ima mnogo podoblasti koje se rapidnom brzinom razvijaju. Najzanimljivija podoblast je ona koja se zasniva na molekularnoj fizici i matematičkim modelima predviđanja trodimenzionih struktura proteina. Direktno ne može pomoći društvu, ali indirektno može preko farmaceutske industrije i medicine—priča Marko, čiji je trenutni prosek ocena 9.35.


Svestan da znaje treba obogaćivati i nadograđivati, ovaj mladi Subotičanin je do sada već učestvovao na dve letnje prakse na univerzitetima u Nemačkoj i Švajcarskoj.

 

—Na raspustu između prve i druge godine studija dva meseca sam bio na Ludvig-Maksimilijanovom Univerzitetu u Minhenu. Tamo sam se bavio računarskim neuronaukama i psihofizikom, a rad koji sam radio u Minhenu prezentovao sam na simpozijumu na Univerzitetu u Kembridžu u Engleskoj. Prošlog leta sam proveo dva meseca na istrazivačkoj praksi na Univerzitetu u Lozani, gde sam se bavio obradom slika, sa potpuno istim konceptom rada.

 

Stipendija koju je od grada Subotice dobio će mu mnogo koristiti, jer je kako kaže studenti imaju dosta izdataka i svaka pomoć uvek dobro dođe.

—Jedan deo stipendije ću sačuvati za istraživake prakse i stručna usavršavanja, a drugi deo ću iskoristiti za troškove mesečnih izdataka studiranja.

Studije u inostranstvu i Srbiji se razlikuju, ali Marko ističe da je na njega najveći utisak ostavio odnos profesora prema studentima na koji je naišao u Nemačkoj i Švajcarskoj.

 

—Profesori su tamo posvećeniji oblasti u u kojoj rade, pa su i njihova predavanja krajnje interesantna studentima iz razlicitih sfera nauke. Tokom letnjih praksi sam primetio da nije važno koliko je oblast generalno zanimljiva, nego entuzijazam i njihova, tako reći, zaluđenost za istu. Mogućnost kompromisa i saradnje je nešto što je retko na našim fakultetima, naravno nije to generalizovano, ali većina profesora kod nas je sušta suprotnost onima koje sam ja upoznao, a i mnogo je veće obostrano poštovanje nego kod nas. Druga stvar je dobra organizovanost studija i mogućnost rada u industriji za obaveznu stručnu praksu, što dovodi do većeg profesionalizma i stručnosti. Kod nas nisu krivi fakulteti, već uslovi koji su doveli naše fakultete u situaciju da ne mogu da pruže praksu svojim studentima—kaže Marko.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR