Lovac koji više voli da škljoca nego da puca. Tako bi se mogao opisati Subotičanin Radomir Perin, koji je u poslednje dve decenije češće sa fotoaparatom nego sa puškom u lovištima, praveći od fotografija vredne trofeje.
Umesto puške, Radomir Perin, u Subotici poznatiji kao Raša Traper sve češće na ramenu nosi stativ kamere. Umesto municije za pojasom su mu objektivi fotoaparata. Ovaj ljubitelj prirode za sebe kaže da je nekada žestoko pucao, a kako vremen prolazi njegovi trofeji više nisu preparirane, već na fotografijama i snimcima ovekovečene životinje.
„Nekada sam žestoko veliki lovac bio. Mogu da kažem „bio”. Ali sada je neuporediva prednost u fotoaparatu i kameri”- ističe Perin.
Snimao je i fotografisao širom Vojvodine i Srbije, a to je inio i širom sveta – u Kanadi, Kazahstanu, Africi. Kako on prati životinje, tako i lovci prate njega, jer znaju da su Rašini tragovi put do odstrela, pa ako želi dobar snimak mora da i njima zavara tragove.
„Pisani trag je jedina trajna uspomena koja ostaje za sva vremena. I u slučaju kada mi to ovekovečimo i napravimo taj snimak, onda to već nije da samo oni to znaju, jer znamo da je lovac željan odstrela, kako bi mi to rekli, a u stvari to je klasično ubijanje, ako smem tako da upotrebim tu reč, ali u svakom slučaju ovo što mi radimo, koristimo fotografiju, to je neuporedivo lepše nego biti taj lovac na trofeje. A jesam, i taj sam koji sam stvarno bio pasionirani lovac i na trofeje, a posebno na lov na predatore, to mi je pasija koja će trajno ostati za sva vremena” – naglasio je on.
Pandemija je zaustavila Rašine ozbiljne planove za samostalnu izložbu. Od te ideje nije odustao, planira da svoje radove prikaže kako u Subotici, tako i u drugim gradovima zemlje i regiona, a do tada svoje radove objavljuje na Fejsbuk i Instagram stranicama.
RTV
Loviti kamerom je daleko teze i zahtevnije nego loviti puskom uz pomoc dresiranih pasa. Lovcu sa puskom je glavno da mu se lovina nadje pred nisanom. Fotografu naprotiv nije dovoljno da ima zivotinju samo ispred objektiva, nego su potrebni jos mnogi drugi elementi, kao ugao snimanja, svetlosne situacija, razdaljina od kamere, na kraju krajeva izuzetno je vazno i kako zivotinja /ptica i slicno „pozira“ pa prema tome i sam izrazaj snimka i njegova poruka posmatracu.
@Oko Sokolovo
Ne razumem kakvu tacno korist izvlacite od lupanja gluposti po lokalnim portalima? Fotografisati zivuljku je oduvek bilo i bice trista, ako ne i vise puta, lakse nego poslati je na onaj svet uz pomoc vrelog olova. Cujte vi njega, „svetlosna situacija“, „ugao snimanja“! Pa da li vi imalo razmislite pre nego sto prionete na kuckanje teksta u boks za komentare? Imate li vi uopste ideju koliko je tesko zivotinju, koja je gotovo uvek oprezna i u pokretu, naciljati u jedan od njenih (ili njegovih, ako govorimo o srndacima umesto srnama) vitalnih organa i potom probusiti taj organ sa razdaljine od 200 i vise metara, uz pomoc malopre-spomenutog vrelog olova, i tako je poslati na onaj svet i vecna pasilista? Dresirani psi? Pa oni daleko vise odmazu nego sto pomazu. Jedan od mojih kolega lovaca gotovo svaki put ulovi daleko manje divljaci od mene iskljucivo zato sto mu dresirani psi razvijaju lovinu nekoliko trenutaka pre nego sto bi ju on upokojio svojim zrnima sacme. Najbolje je loviti sam, bez pasa, a pogotovo bez nekakvih fotografa amatera u blizini koji mogu vrlo lako da nastradaju zbog svog „komplikovanog“ hobija jer zbog sve te opreme ponekad neodoljivo podsecaju na lovinu izdaleka. Ja sam izuzetno pazljiv dok upraznjavam svoj casni hobi, ali neki pijanac s puskom bi lako mogao da upuca fotografa entuzijastu koji luta poljima i sumama u potrazi sa pticom koja ce mu doneti stotine lajkova na Instagramu.
@Miodrag Što volim kad je neko prepametan… jedina razlika između lova i fotografisanja divljači je samo u povlačenju obarača i klika aparata, sve ostalo je isto!
Ubiti iz hobija ili “ sporta“. Pa šta je to ako nije fašizam.Koja je razlika izmedju dva ziva bica kad mu oduzmete zivot da biste vi bili sretni?Zalosno.
@ Miodrag
Tvoj vokabular je tipican za nekakvu izbeglicu iz Bosanske vukojebine. Tako se ne izrazava jedan lovac kada govori o lovu. Ti si izgleda mi jedan tipican krivolovac sa ilegalnim oruzjem. Ne bi me iznenadilo da si jedan od onih sto odlaze po badnjake sa lovackom puskom. Takodje imam razloga da zakljucim, da po svemu sta si rekao o lovu, nemas lovacki ispit niti poznajes lovacku etiku. Barem koliko se vidi iz tvog teksta. Ljudi sa „vrelim olovom“ u glavi nemaju sta da traze u lovistu. Pogotovu oni koji „probuse“ vitalni organ sa 200 metara daljine. Na takvoj distanci je i za najboljeg strelca mala verovatnoca da ce odstreliti srndaca, ali vrlo velika da ce ga tako povrediti da kasnije ugine u najvecim mukama. Pogotovu ako nema pasa da ga brzo pronadju i da mu se jednim hicem iz blizine prekrate muke. To o cemu ti ovde govoris nije lov, vec najobicnije izivljavanje jednog bivseg snajperiste nad divljaci u lovistu. Zbog tebe i takvih kao ti je danas lov i lovstvo doslo na vrlo los glas.
@Miodrag
Argumentum ad hominem.Uzged,hobi Vam je castan upravo srazmerno utemeljenosti vaseg komentara.Neko ko je kulturoloski hendikepiran logicno je kako iz te svoje autisticke paradigme nema uvid u slozenost i tanane nijanse tehnickih i umetnickih preduslova nastanka jedne vrhunske,umetnicke fotografije.
Pozdrav za Rašu, retko dobar i fin čovek! Hvala za sve!