Rusi sade jabuke, mi krčimo voćnjake

U proteklih godinu dana samo u naselju Tavankut pored Subotice, koje važi za baštovansko i voćarsko selo, iskrčeno je 10 odsto voćnjaka. Nestalo je oko 40 hektara stabala, pretežno jabuke sa peska, za koju stručnjaci tvrde da je bez premca po kvalitetu.

„Deo ovih voćnjaka morao je da bude iskrčen jer su bili stari, nisu više davali zadovoljavajući rod. Problem je što ti voćnjaci nisu obnovljeni mlađim stablima jer voćari više ne vide interes u gajenju jabuke – kaže za „Politiku” Marijan Davčik, direktor hladnjače „Voćko”.

Jabuka je godinama jedna od ekonomskih uzdanica ovog kraja, a postala je i prvorazredni izvozni artikal kada je prokrčila put do Rusije. Međutim, to veliko tržište postalo je i zahtevno, gotovo isto koliko i kompanije koje se bave izvozom. Na rafove ruskih prodavnica može da se plasira samo jabuka prve klase, koja izvoznicima pokriva troškove skladištenja i transporta i donosi profit. S druge strane, Rusija nastoji da smanji zavisnost od uvoza i zato su tamo podignute velike plantaže jabuka. Sve to se prelomilo preko leđa voćara na severu Bačke.

– Danas samo vrhunski voćnjak, gde se ulaže u sadnice, stalnu prihranu, prskanje i zaštitu od grada, donosi zaradu – kaže Davčik, dodajući da takva ulaganja uglavnom sebi mogu da priušte samo vlasnici velikih poseda i gazdinstava.

– Smanjuju se površine pod voćnjacima, ali možda je bolje i da ih imamo manje, a da su kvalitetni – kaže direktor „Voćka”.

Upravo je u toku berba jabuka sorte zlatni i crveni delišes, dok je sorta gala već uskladištena. Za sada kupaca nema.

– Krajem jula i početkom avgusta bila je velika tražnja, ali su posle toga u Rusiji sazrele i njihove jabuke – kaže Davčik.

Podaci Regionalne privredne komore u Subotici potvrđuju da je za prvih sedam meseci ove godine iz tog regiona izvezeno 8,5 hiljada tona jabuke, što je donelo zaradu od 4,9 miliona dolara.

– U odnosu na isti period lane izvezeno je gotovo za trećinu više jabuke – kaže za „Politiku” Damir Vojnić Tunić, koordinator sektora poljoprivrede u RPK Subotice.

On dodaje da je 2019. izvezeno 12,7 hiljada tona rajskog voća, a da je priliv bio 8,2 miliona dolara. Međutim, prošla godina je bila prilično loša što se izvoza jabuke tiče: na strana tržišta, pre svega u Rusiju, otišlo je za trećinu manje voća nego 2018. Procenjuje se da je na to uticalo ne samo što su Rusi podigli kriterijum za kvalitet, odnosno izgled voća, već i što je Srbija donela uredbu kojom su pooštreni kriterijumi za izvoznike.

Sagovornici „Politike” kažu da je nesporno da postoji trend smanjenja izvoza jabuka, kao i površina pod voćnjacima. – Zbog toga smo u komori početkom februara inicirali konsultacije i razgovore. Predložili smo promena sortimenta, odnosno sadnju dvogodišnjih sadnica koje skraćuju vreme čekanja do roda, kao i da se predvide olakšice za voćare koji osavremenjuju svoje zasade – kaže Vojnić Tunić.

Trenutna otkupna cena jabuke je od 20 do 45 dinara dok se za onu namenjenu izvozu plaća od 35 do 65 evrocenti po kilogramu. Marijan Davčik kaže da tek ova „izvozna cena” pokriva ulaganja, ali da voćari sada radije skladište kvalitetnu jabuku i čekaju višu cenu.

Politika



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Interesantna je ova država Srbija, ovde se skoro ništa ne isplati dugoročno raditi.
    Posle sjajnog početka izvesnih poslova, za nekoliko godina rada, skoro da je sve osuđeno na propast, nema nekog stabilnog kontinuiteta.
    Kao da uopšte ne postoji neka dugoročna strategija poslovanja.
    Setio sam se nekadašnjeg biznisa sa nutrijama, kako je to brzo došlo, još brže je otišlo.
    Za propast prehrambene industrije i proizvodnje sirovina za nju u Vojvodini bi Japanac rekao, da je to nešto NEMOGUĆE.
    Očigledno je da imamo “dobre stručnjake”, organizacioni kadar na nivou zaostalih afričkih država, otimačina i parazitiranje na najvišem nivou.

  2. Mister No kaže:

    @ Porediš Japance i nas,nemoj biti smešan. Japanci 80 % svog smeća iskoriste,a kod nas se sve baca i uništava kao da smo bogata nacija. Prevara kao deo tradicionalnog folklora je posebna privredna grana.

  3. Mister No kaže:

    Srbija bi potencijalno mogla da obezbedi građanima lep standard. Međutim,sve je to da baba ima mu.a ,bila bi deda. Srbija nema svoj proizvod koji asocira strance na Srbiju. Dobre šljivovice nema dovoljno za domaće potrebe,a kamoli za izvoz. Poražavajuća je ćinjenica da je za mnoge strance jedina asocijacija za Srbiju rat i siromaśtvo.

  4. Pravdoljub kaže:

    Interesantno je kako se ne pominje ekološka strana priče. Naime ovo voće se prska abnormalno puno isto kao povrće koje se ne uzgaja nego naduvava razoraznim hemikalijama. Zar su Rusi ili bilo ko ludi da kupuju otrov? Fura se priča o seoskom turizmu dok sa druge strane trovanje ne prestaje. Mogu li aerozagađenje i turizam zajedno? Naravno da ne. Plus svega te jabuke traže vodu koja se crpi iz bunara od čak neverovatnih sto osamdeset metara dubine.Za Tavankutski pesak Bogom je dana vinova loza koja se ovde oduvek i uzgajala i koja ni po čemu nije zahtevna i nezaobilazni bagrem koji voli ovakvo zemljište i ukoliko bi se mesto voćnjaka posadili bagremi za vreme na koje uz velike troškove čeka rod jabuke bez ulaganja /održavanja Tavankut bi imao drv za izvoz.

  5. Pera kaže:

    Ej, “Mister No”, Srbija nema ništa jer sve pokradete pravoslavcima. Ko je vodi? Podguzne komunjare neradnici paraziti lopovi. Gde su inventivni i produktivni Srbi? U jamama, zatvorima ili napolju. Ko je reper u Srbiji? Bubadžije sa diplomama, ponavljači POSTOJEĆIH znanja i vrednosti. Sve novo ili ubijete ili pokradete ili proterate. Pa vama je cela Srbija nesrbijanska. “Američka”.
    Tzv. Američki intervencinizam.

    Pa i tvoj nick je alias Amerikanca Džeroma Džerija Drejka. Jebi ga, nismo svi budale.

  6. Pera kaže:

    @Pravdoljube

    Suvišnu masu treba trovati, na sve moguće načine, da bi plaćala “lečenje” zamajavanjem i hemijom. To se zove “duing biznis” mada nije profit, gomilanje kapitala cilj. Njega mogu da naštampaju koliko hoće. Ako nije to cilj, šta je? Mislite o tome.

  7. Pitanja kaže:

    @Pravdoljub
    Ne razumem se u uzgoj jabuka, pa pitanje, zasto se moraju jabuke bas toliko puta prskati? Znam da je zbog stetocina, ali da li mora bas toliko? Sta se dobije ako se one ne prskaju ili se prskaju puno manje puta? I jos jedno pitanje, da li Rusi te njihove jabuke nece morati da prskaju zbog drugacije klime ili zato sto jos tamo nisu za sada rasprostranjene stetocine, gljivice i ostalo, cega kod nas ima u izobilju.

  8. Pravdoljub kaže:

    & PITANJA-Pre svega hvala Vam na ukazanom poverenju za dobijjanje odgovora. naime Rusko tržište izuzetno je zahtevno po pitanju samog izgleda jabuke. Proizvođači po preporuci agronoma takozvanih zaštitara vrše prskanje svim i svačim da bi proizveli jabuku po “Ruskoj želji” ne štedeći kao što sam naveo niti sredstva niti okolinu i sav živi svet a ni sebe. No ipak voćari pretežno ne žive u sred svoga voćnjaka ili pored pa i ne udišu otrove. Ruska tehnologija proizvodnje pa i sama klima prilagođeni su drugačijem načinu uzgoja. I naveliste štetočine kojih ima u izobilju kod nas…sa što manje prskanja za par godina zemlja bi se regenerisala i nestale bi mnoge bube…ekologija je veoma bitna u svemu i nikakva želja za ekstra zaradom nego rad da se pristojno živi mogu nekako vratiti jabuku u tavankut ovako jabuka više nema šta da traži u ovom selu..

  9. Trovach kaže:

    Vocari ne prskaju jabuke toliko puta iz hira, nego jer moraju. Jabukov smotavac koji izaziva crvljivost plodova ima vise generacija godisnje koje se, uz to, i preklapaju, pa je polaganje jaja jako razvuceno. Moraju se suzbijati i lisne vasi i jos poveci broj stetocina. Pored toga tu su i bolesti pepelnica i cadjava krastavost. Izostavis li samo jedno prskanje, sav dotadasnji trud je uzaludan, a jabuke idu u industrijsku preradu po mnogo nizoj ceni. Rusi mozda sada nemaju toliko problema sa stetocinama i bolestima jer se jabuka jos ne gaji na velikim povrsinama, ali ce se vremenom to promeniti. Oni nemaju stroge evropske propise o ukidanju pesticida vece otrovnosti, pa ce im zastita biti efikasnija i jeftinija, ali ce jesti otrovnije voce.

  10. Croat kaže:

    Ajd Tavankucani sarajte malo sa sortama , proizvodite taj delises sto godina. Mali Pink Lady malo Muc, Greni Smit malo neka stara prirodna sorta…. osnujte udruzenje zaduzite ga sa svojim imanje i napravite svoje hladnjace pa platite profesionalni menadzment da trguje sa vasim jabukama. Tako ce te vise zaraditi i bolje znati sta trziste zeli

  11. Pravdoljub kaže:

    Jeste jabuka nosilac privrede ovog kraja ali zasadi su u selu u naseljima:Gornji, Donji, Ljutovo i sada već i Čikerija..Nikome ne smeta nečiji uspeh, smetaju otrovi koji guše i ko zna šta sve izazivaju kod ljudi. kada se prskaju komarci iz aviona ili sa zemlje nebitno tačnio se napiše i mediji bruje o tome kojom hemijom će se vršiti tretman te da je toksičan za pčele. Zbog čega se niko ne oglašava kojim srdtvima ne sredstvom nego sredstvima se vrši tretman jabuke da ljudima ne ugibaju čitavi rojevi pčala ali i da berčine zalaze u kontaminirana područja i ne udišu raznorazne otrove zbog kojih su ljudi neretko padali i u nesvest…Voćnjacima nije mesto u naseljima, potrebna je transparentnost koja leži na onima koji određuju kada i sa čim se prska. I naravno veoma je bitno da shvati da besleri nesmeju prolaskom kroz naselja da cure na sve starne…te cisterne nemaju nikakve oznake iako prevoze po život opasne materije..

  12. Trovach kaže:

    @Croat…Greni smit je dosta zastupljen, za mucu je slabija potraznja, kao i za pink lejdi. Zlatni delises traze Rusi i to da se bere nepotpuno zreo. Zato gaje ono sto mogu prodati. Od komercijalnih sorti najvise volim jonagold (takodje poprilicno zastupljen) i melrouz (slabije zastupljen). Odlican je i jonatan i to odmah posle berbe, ali se malo teze moze naci. Od svih sorti najvise volim koks oranz, ali ga godinama ne mogu pronaci. Sazreva krajem avgusta i nije za dugo cuvanje.

  13. Croat kaže:

    Trovach moja omiljena sorta je ona koju drugar ima u nekom cosku vinograda nikad je ne tretira i kaze da je tamo od kada zna za sebe. Kad rodi neverovatno ukusna. Pitaj boga koja sorta.

  14. Trovach kaže:

    @Croat…U koje vreme sazreva? Ako je letnja sorta mozda je u pitanju, jedna od najukusnijih, mantet (postoji klon red mantet). Tu sortu sam inace zaboravio da navedem. Uopste su letnje sorte uglavnom jako ukusne, ali dospevaju u vreme kada ima drugog voca, a od povrca lubenice i dinje (da, one su povrce) i ne mogu se dugo cuvati. Pecem sa kumom malo rakije u malom kazanu od 100l uglavnom za svoje potrebe (i za malo prodaje poznanicima) i voleo bih nabaviti malo manteta i koks oranza za po jedan kazan za votkanje, cisto da malo poprave aromu ostalih (zimskih) sorti. Ovo bi mogao biti oglas “Kupujem” 🙂

OSTAVITE KOMENTAR