Ne tako davno, jedan mladi čovek iz Izraela došao je u Suboticu, u potrazi za svojim poreklom. Proveo je ovde godišnji odmor istražujući matične knjige, stare adrese prodavnica, firmi, kao i ulice kuda su hodali njegovi subotički preci. Uzbudljivo je bilo videti kuću u kojoj su ti ljudi živeli, jer ona i danas postoji u ulici Braće Radić.
Sasvim prirodno je poželeo i da zaviri u kuću, u dvorište o kome zna iz priča svoje bake. Ali kada se, u pogledu toga, posavetovao sa svojim subotičkim znancima, dobio je bolno iskren odgovor. Migrantska kriza je bila na vrhuncu, a on sa svojim tamnijim tenom, kovrdžavom crnom kosom i bez znanja lokalnih jezika, ni malo se nije razlikovao od nesrećnika iz sabirnog centra za migrante.
Eto zašto su procenjene šanse bile minimalne da ga neko, kao stranca, tih dana pusti u svoj dom, da razgleda.
Na stranu to kako neko izgleda, pitanje se postavlja kako bi mi reagovali da se neko koga ne poznajemo pojavi na vratima i zamoli nas da zaviri u naš stan, jer za to ima sentimentalne ili neke druge razloge. Puno je istorije i ljudskih sudbina u subotičkim građevinama, pa tako i sličnih iskustava. Jednom Subotičaninu je pre desetak godina na vrata došlo nekoliko ljudi sa istom željom. Razgovarali su na mađarskom, izgledali su pristojno, međutim, naš sugrađanin se nije osećao dovoljno bezbedno da im udovolji.
Neki od nas bi možda i pustili iznenadne nepoznate goste, ako ništa a ono iz znatiželje, međutim, desi se da je baš tih dana “spremačica uzela godišnji odmor” ili mi sami nismo u najreprezentativnijem izdanju da baš sada primamo neznance. Zato se za takve posete treba najaviti i dati fore domaćinima da se pripreme.
Stanari eksperimentalne zgrade imali su goste druge vrste, ali je i njima dosadilo da im nepoznati ljudi razgledaju sobe, pa su u jednom momentu prestali da ih puštaju u stanove, iako se to od njih očekivalo.
Eksperimentalna zgrada
Šta u stvari to znači i otkud nekoj zgradi zvanje eksperimentalna? Da li su i stanari deo nekog eksperimenta?
Reč je o objektu sa 12 stanova, u Novom naselju, nedaleko od “Blaškove Jugoslavije”. Nije ona prva u Subotici koja je dobila taj misteriozni status. Bar još jedna, koja je izgrađena krajem pedesetih, nazvana je tako.
Primer u bloku zgrada preko puta Suda
Puno je vremena prošlo od tada, pa i od 1976. godine kada je podignuta ta sa fasadom od crvene opeke, u Novom naselju, u Vlaseničkoj ulici. Izmenjali su se vlasnici i generacije, tako da se toga više niko nije sećao, barem od onih stanara koji su se okupili ispred zgrade jednog prepodneva, leta 2025.
Ipak, neke priče opstaju do danas. Ti ljudi tvrde da je njihova zgrada trebala da ima dvanaest spratova, ali su u nekom momentu investitori odustali od tog plana.
Teško je poverovati da je neko u tom delu grada, između porodičnih kuća planirao toliki soliter. Međutim, stanari svoja saznaja potkrepljuju činjenicom da njihov dvospratni objekat ima kućište za lift, koje nikad nije dobilo funkciju, pa ga oni koriste kao ostavu.
Kako god bilo, u katalog izložbe “Arhitektura u Subotici 1944 – 1984.” uvrštena je i ova kuća. Zvanje eksperimentalna dobila je zato što su je gradila četiri građevinska preduzeća, svaka sa svojom tehnologijom i sistemom. Neke od tih elemenata prepoznaćemo na Prozivci, neke u Tokiju, a na ovoj građevini su trebali da pokažu u kojoj kombinaciji su najekonomičniji i najefikasniji po načinu izvođenja. Svaki stan je rešen na drugačiji način, sa idejom da se u budućnosti prati stanje materijala i funkcionalnost.
To nadziranje nije išlo baš po planu, najpre zbog nesloge između preduzeća, a kasnije i zbog nedostatka volje stanara da im domove povremeno razgledaju nepoznati ljudi. Došla su neka drugačija vremena, nestao je “Integral”, “1. Maj” i drugi učesnici tog projekta.
Ipak, za sobom su ostavili solidnu građevinu sa kojom su njeni vlasnici zadovoljni i danas. Uz nju ide veliki pošumljeni plac sa travnjakom i dečjim igralištem, što je komfor kakav nema današnja novogradnja.
Lansky
