Salaš porodice Tikvicki na Bikovu

Salaš porodice Tikvicki na Bikovu kod Subotice čuva uspomenu na nekadašnja vremena i odiše jednom mirnoćom koju je u današnje vreme teško doživeti.

Iako je sagrađen pre manje od pola veka, salaš porodice Tikvicki u sebi nosi duh jednog starijeg porodičnog salaša, koji je sticajem okolnosti srušen, ali je zato većina stvari iz njega sačuvana i preneta u ovaj noviji objekat.

Izvor: RTV

„Sva starina koja je prenešena sa pustare je rehabilitovana, preparirana i poslagana tako da služe kao eksponati koji podsećaju na sve ono što se nekada na salašu radilo. Objekat za proizvodnju prasadi, za proizvodnju mleka je pretvoren u objekat za druženje i razonodu”, objašnjava glava porodice Grgo Tikvicki.

Izvor: RTV

Salaš je pravi mali muzej u kome ljudi koji ga posete imaju osećaj da su se vratili u prošlost, stariji bi rekli u neka mnogo bolja i lepša vremena.

„Prvo smo sačuvali ono što je iz naše obitelji bilo, od moje drage tašte, pa onda kada su ljudi saznali da se mi sa time bavimo onda su nam nudili. Imam na tavanu ovo, imam u drvnjaku ono, adje nosi ovo, ajde nosi ono, ne treba mi ovo, ne treba bi ono, uglavnom u tom momentu je meni svašta trebalo, a moju suprugu je to zanimalo. Nešto je ona sama dovela u to prvobitno stanje, a nešto je angažovala majstore, poput majstora Mandić Bele, koji je sve te drvene predmete vratio u život, ako može tako da se kaže i oni su svi našli svoje mesto kao eksponati, u tom bivšem stočarskom objektu, sadašnjem muzeju moje drage supruge”, kaže Tikvicki za RTV i dodaje:

„Da li sam se ja rodio za salašara ili ne, ne znam, ali ja se u duši osećam još i sada salašar, iako ja tu ne živim stalno, samo dolazim iz razonode, rekreacije i uživanja. Za salašara se morate roditi, ali salaš kao salaš i biti salašar to je stil života. Nema radno vreme, radi se danju-noću i stalo, i uvek dolaze novi i novi sezonski poslovi, a kada nema sezonskih poslova onda se kreči salaš, sprema salaš, priprema ogrev. Deca koja prođu kroz to imaju malo širi uvid u stanje i nisu zarobljeni samo igricama, kompjuterom, kafićima i glupostima koje mogu deci da padnu napamet. Naravno da deci padaju na pamet i pametne stvari, ali to treba prepoznati”, zaključuje Grgo Tikvicki.

U mlađe generacije porodice Tikvicki je dakle ugrađen taj salašarski DNK, a to je garancija da će i salaš postojati još dugo godina, da pruža ono što može da pruži, a to je mir i otklon od svakodnevnih briga i ubrzanog života koji nas sve više opterećuje.

RTV