Nije reč o nepoštovanju saobraćajnih propisa, jer se traktorima i priključnim mašinama, zbog kojih imaju problema sa policijom, u ovo doba godine ratari kreću uglavnom po atarskim putevima, gde i nema neke opasnosti od sudara ili ugrožavanja drugih učesnika u saobraćaju. Policija ih, naime, goni zbog toga što njihove priključne mašine – plugovi, tanjirače, sejalice, itd – uglavnom nisu registrovane, a saobraćajni propisi su, pogotovo kada je reč o raznim registracijama, kao što je poznato, u ovoj zemlji vrlo strogi. Seljaci sa druge strane ne rade to namerno da bi „prevarili državu“, već je problem što su njihove priključne mašine takve da se i ne mogu registrovati. Em su stare, em nemaju neophodnu signalizaciju i ostalo što zahtevaju moderna poljoprivredni standardi. A većina seljaka je pri kraju radnog i životnog veka, niti su ekonomski u stanju da investiraju u obnovu „voznog parka“, ali čak i da je to izvodljivo, ni mnoge nove priključne mašine nemaju te performanse kakve traže srpski policajci – koji doduše kažu da oni samo poštuju zakon, i ništa više.
Problem sa plaćanjem ovoga nameta na vilajet eskalirao je još tokom prolećne setve, pa je poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Arpad Fremond to pitanje u parilu pokrenuo na Odboru za poljoprivredu republičke skupštine. Svi članovi ovog odbora složili su se da je neophodno naći neko rešenje, ali niko od nadležnih, niti ministri niti policija nisu se odazvali ovom pozivu da se stvar razmotri.
„Mi iz Odbora ovih dana imamo susret sa ministrom poljoprivrede, i ja ću mu svakako preneti ovaj problem, zatražiću njegovu pomoć. To je veliki problem za poljoprivrednike, jer nemaju mogućnosti da ispoštuju taj propis. A kazne idu i do 30 hiljada, a često im se oduzimaju i vozačke dozvole… Prema mojim saznanjima u EU se te priključne mašine i ne moraju registrovati. Ne znam zašto je to tako kod nas, ostaje mi da verujem da će se MUP ipak odazvati i da ćemo naći neko rešenje“, kaže Fremond.
DANAS
Drzava mora da otima od seljaka jer od drugog vise nema. Jadni seljaci, bas ih zalim:-)))))
To što se u Evropi ne registruju alati seljaka za njive , nama to do sada nije smetalo. Zbog toga nam treba Evropa – da se uljudimo da ne deremo kožu seljacima sa leđa na balkanski način. Oni to rade prefinjeno – kroz subvencije , igre sa cenama , ljuljanjem tržišta i još po nekim prikrivenim trikovima. Seljak kada na kraju pogleda u svoj buđelar, odmah počinje da maže mast na hleb nešto tanje. Srećom , naši seljaci su , i oni naj siromašniji , prave gazde . Znali su oni i za vreme rata da sakriju po neku šunku i bidon masti sa pečenim mesom. Hvala bogu , po ko zna koji put , oni neće ostati gladni. Gladni će ostati oni u gradu koji seku ispod sebe granu. Očito im je IQ sa neozbiljno malom cifrom. No vlas je vlast i treba da se zna – takvi su danas u trendu.
Nekada su se seljaci ( ratari ) sastajali nedeljom ispred crkve , prije podne pred misu. Svečano obučeni , kako spada nedeljom , znali su ponekad malo i produžiti pa je po koji iš'o kući "sa obe strane ulice" . Na tom skupu su se razmenjivale informacije i iskustva . Zakon je uvek bio isti pa su se znali čemu ravnati. Danas je sa zakonima "nešto drugačije" – lud jebe zbunjenog od vlade do vlade , počev od priključnih vozila do setve i žetve pa preko plasmana proizvoda.
Naravno nanošenje blata na asfaltirani put , neosvetljena vozila i prikolice parkirane i u saobraćaju , izlaženje sa sporednog puta bez poštovanja prednosti , treba drastično kažnjavati. To je znalo da odnese dosta života na sporednim saobraćajnicama. Ako nema saobraćajne kulture treba je probuditi po džepu i guzici a ne odmah po glavi !!!