Šezdeset učenika subotičke Hemijsko tehnološke škole ići će na praksu i za to dobijati zaradu. Tako će po prvi put osetiti novčanu korist od svog školovanja, tokom kojeg će steći praktična znanja, sa kojima će moći i da ostanu da rade kod poslodavaca koji će ih na ovaj način obučavati za posao i život.
Trideset budućih pekara i isto toliko poslastičara danas je potpisalo prve ugovore o radu u životu. Tačnije, ugovore o njihovom praktičnom, radnom angažovanju tokom školovanja za ta zanimanja kod poznatih poslodavaca.
„Želim da naučim kako se prave peciva. I kod poslodavaca nešto da naučim“, kaže učenica Maja Horvacki.
„Upisao sam za pekara zato što je lep zanat i očekujem da ću i na praksi da naučim razne stvari od poslodavaca“, dodaje Dejan Sadojević.
„Pekar sam zato što su mi mama i baba bili pekari, idem njihovim stopama i u dualnom obrazovanju mislim da ću dosta da naučim od mojih poslodavaca o pekarstvu“, smatra Duško Trifković.
Šest preduzeća ovako može da računa na radnu snagu koju će tokom njihovog školovanja sama „oblikovati“ za svoje potrebe.
„Otvorili smo da bi zaposlili našu decu, da bi imali stalni radni odnos, solidnu platu, normalno i to sve da bude sigurno“, kaže Jožef Farkaš iz preduzeća „Farkaš kolači“.
„Bilo je ih je i prošle godine, mi smo zadovoljni, mislim da su i oni bili zadovoljni“, dodaje Musa Fetahi iz Pekare Evropa.
Sve ovo je sprovođenje novih zakonskih rešenja o dualnom obrazovanju u praksi, gde će deca dobijati sedamdeset odsto od propisane cene rada za svaki sat koji provedu u praksi.
„Ja mislim da nema većeg benefita za svakog mladog čoveka, da kada dođe nakon formalnog obrazovanja u neku kompaniju, kada pokaže svoju diplomu, kada on može odmah da odgovori na sve potrebe kompanije, da ga zapravo i vlasnik kompanije i svi koju su zaposleni uvažavaju i vrednuju njegovo znanje“, smatra pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje, Gabrijela Grujić.
Nakon tri godine školovanja učenici će imati mogućnost da biraju da li će ostati da rade, da li će promeniti poslodavca ili nastaviti dalje školovanje.
RTV
Odlična ideja koja je postojala i prije jer smo i mi radili kod poslodavca na praksi koji nas je plaćao po nekom svom cenovniku koji je nama učenicima bila odlična motivacija gde smo i tokom rasposta tražili da radimo kako bi smo malo poboljšali budžet. Sada se samo se postavlja pitanje na koji način je rešeno plaćanje učenika što se tiče poreskih dažbina i da li deca stvarno imaju koristi ili taj sistem može dovesti do izrabljivanja mlade radne snage (dešavalo se i prije vrlo često). Ko treba da vrši nadzor i kontrolu i da li država priznaje taj rad kao radni staž ili je ovo sve „Pro bono“ ?