Slatko subotičko

Subotica je u vreme Austro-Ugarske bila pod „hegemonijom“ bečkog stila pripremanja slatkiša , ali ulaskom u novo kraljevstvo 1918. pridružili su se i orijentalni specijaliteti. Došli su Albanci, Goranci i Makedonci, tradicionalni pečalbari i doneli burek, baklave, tuljumbe…da zauvek tu ostanu. Namerno pominjem burek iako nije slatkiš jer je postao nešto nezaobilazno. Iako brza i jeftina (i masna) hrana, svojim obožavaocima predstavlja kult.
(Pedi Ešdaun, bivši gubernator Bosne: “Burek spada u pet najboljih jela u svetu.“) Nekada se mogao kupiti i kod prodavaca koji su vukli limena kolica napunjena tepsijama, kao što su i sladoledžije imale pokretnu „radnju“.
Najstarija poslastičarnica danas je Pelivan (1923.) koji se tridesetih nalazio u Nićin palati na KORZOu. Na tom mestu je posle rata pola veka bila poslastičarnica Dubravka.

Pelivan na Korzou (pre rata)

Ispred Dubravke pedesetih

Ipak, ono što je najsnažnije ušlo u kolektivno pamćenje, što zauvek pamti svako ko je bio dete u velikoj Jugoslaviji, to je subotički PIONIR.

Pit’o gavran na drvetu čvorka
šta to znači Velika četvorka?
Slatko, slatko kao optimizam
Hajduk, Zvezda, Dinamo, Partizan
Zvezda, Hajduk, Partizan, Dinamo
Pravi PIONIR iz Subotice samo*

*(reklama iz 80ih za čokoladice Velika četvorka)

Kao početak se računa mala manufaktura za proizvodnju bombona porodice Ruff 1916. godine. Kao i mnogi njihovi sunarodnici Jevreji, marljivi i preduzimljivi, prenoseći znanje sa generacije na generaciju, za deset godina postali su najpoznatija fabrika za proizvodnju bombona i čokolade u Jugoslaviji. Fabrika se širi i modernizuje, zapošljava 55 radnika ima prodavnice u Beogradu, Novom Sadu, Velikom Bečkereku, Pančevu i Osijeku a prodaje robu i preko trgovačkih putnika.

Ruff bombonjera

Posle rata 1946. godine, fabrika je nacionalizovana a Ruffovi su se iselili u inostranstvo. Od 1948. to je „Tvornica čokolade i bombona Pionir“ iako će još godinama na štanglama čokolade biti utisnuto RUFF jer su korištene stare mašine.

Sedamdesetih, Pionir se seli u novu zgradu. Poslovna politika nije ni malo „socijalistička“. Dobre reklame, novi proizvodi i sve ono što danas zovemo marketing, bilo je na najvišem nivou. Neki proizvodi nisu opstali (npr kremić KREMITA i KREMITA MIX) ali su neki zacementirali svoju poziciju na tržištu za sva vremena. Tu pre svega mislim na NEGRO bombone. Kreiran po originalnoj recepturi braće Ruff još davnih dana, sve do sad je ostao jedinstven slatkiš. Ako je Saher torta jedan od simbola Beča, Žerbo kocke jedan od obeležja Pešte, za Suboticu su to NEGRO bomboni. Mesto im je i među subotičkim suvenirima jer imaju i istoriju i tradiciju.

Ups!

Početkom osamdesetih, kad smo po ko zna koji put pomislili da je beda daleko iza nas, na naplatu su došle nekakve kamate i dugovi, baš kada su na svetskim berzama skočile cene nafte, kafe, kakaovca… Politika „stabilizacije“ tj. restrikcije uvozne robe i sirovina, dovela je do velikih nestašica. Mlečnu čokoladu je zamenila ŠEĆERNA TABLA, nešto što samo izgledom podseća na čokoladu. Uvoza nema, u Mađarskoj su imali samo crnu čokoladu pa tih godina PRAVA čokolada dobija mitske razmere. Nova generacija dece samo iz priče zna o čokoladi sa lešnicima, Galebu i ostalo, dok su Toblerone i Nestle kao legenda o Svetom Gralu. Uzgred rečeno, osamdesetih nije bilo ni uvoza banana pa su oni koji su pamtili to majmunsko voće nazvani BANANA GENERACIJA.

Ovo nije čokolada !

Ovo je čokolada !