Smenjen jer nije pristao da laže građane da je zagađen vazduh sada prihvatljiv

Narodna stranka se odlučno protivi pokušajima manipulisanja informacijama od javnog značaja od strane vlasti čime se direktno napada zdravlje građana, jer kvalitet vazduha se neće poboljšati pomeranjem granice dozvoljenih koncentracija štetnih materija.

Flagrantan primer ovakvog pokušaja, svakako je smenjivanje načelnika odeljenja za kontrolu vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenka Jovanovića.

Jovanović je smenjen jer nije pristao da laže građane da je zagađen vazduh sada prihvatljiv za disanje.

Jovanović je smenjen jer nije pristao na to da će se kvalitet vazduha poboljšati pomeranjem granica dovoljnih koncentracija štetnih materija.

Jovanović je smenjen jer nije pristao da promeni istinu da vazduh koji dišemo opasan po naše zdravlje i da narod ima pravo da zna šta udiše.

Sve to vlast odlično zna i pokušava da ućutka ljude koji o tome javno govore, što pokazuje Jovanovićev slučaj.

Vlast svesno krši Arhusku konvenciju  o dostupnosti tačnih i relevantnih podataka o kvalitetu životne sredine – hemijske analize vazduha, vode i zemljišta, i potpuno svesno fingira podatke o zagađenosti čime vrši direktan atak na zdravlje građana.

Za razliku od pogubne politike vlasti po pitanju zaštite životne sredine, Narodnoj stranci će kvalitet životne sredine – vazduha, voda i zemljišta – svakako uvek biti prioritet, jer smatramo da se kuća ne može graditi bez dobrog tla za temelje.

Krajnje je licemerno dvadestetičeteri sata dnevno govoriti o negativnim posledicama korona virusa, a prećutkivati poguban uticaj zagađenosti vazduha na zdravlje građana i živote ljudi.

Narodna stranka se odlučno protivi ovakvom licemernom odnosu vlasti prema građanima i njihovom zdravlju.

To moramo promeniti, jer građani imaju pravo na istinu.

                                         Predsednik Izvršnog odbora GrO NS Subotica

                                                                                   Ilić Aleksandar



KOMENTARI

  1. Aleksandar kaže:

    “Direktan atak”
    Nisam nastavnik srpskog ali sam se i ja uhvatio za glavu.
    Sta fali sa “direktan napad”

  2. Atak na batak kaže:

    Napisali su i direktan napad i direktan atak, šta je problem? Drugo je nešto zanimljivo. “Jovanović je smenjen jer nije pristao na to da će se kvalitet vazduha poboljšati pomeranjem granica dovoljnih koncentracija štetnih materija”. Ne znam zašto je smenjen Jovanović i na šta nije pristajao, ali isto tako ne znam da je neko pokušao da “pomera granice dovoljnih…” – verovatno tutumrakovi misle na DOZVOLJENE koncentracije štetnih materija? Ko? Kada? Koliko? Zašto? Onda: “Vlast svesno krši Arhusku konvenciju o dostupnosti tačnih i relevantnih podataka o kvalitetu životne sredine – hemijske analize vazduha, vode i zemljišta, i potpuno svesno fingira podatke o zagađenosti čime vrši direktan atak na zdravlje građana”. Koliko znam, svi podaci su DOSTUPNI i javno objavljeni i zna se kada, gde je, koliko i zašto zagađen vazduh u Srbiji. Konkretno, za Suboticu se zna da su štetne koncentracije mikročestica PM 10 i PM2,5 povećane u sezoni grejanja a posledica su ložišta na čvrsta goriva u koja se trpa svašta, i saobraćaja. Šta tu nije jasno? Za manje od 10 godina u Subotici smo (u doba najvećeg “siromaštva” poslednjih 7-8 godina), sa 23.000 registrovanih putničkih automobila dospeli do preko 50.000, pa neka mi gospoda objasne ko to onda zagađuje vazduh i kako bi to mrski režim trebao da vodi brigu više o zagađenom vazduhu nego o koroni? Svi podaci su DOSTUPNI u Zavodu za javno zdravlje gde se svakodnevno rade analize. Ne znam ko bi to mogao na svoju ruku (a mimo volje nekog Jovanovića!) da “pomera granice štetnih materija”, kada su to nekakvi međunarodno utvrđeni standardi sa kojima se nije tek tako zajebavati! Nego, LUDILO kod nas nema standarda, hajde samo da podjebavamo ljude pa što god bilo u pitanju, ionako su blesavi, sve će nam poverovati, samo je bitno da je protiv vlasti!

  3. Sofer kaže:

    Gradjani Subotice se nisu u poslednjih par godina naprasno obogatili i zbog toga udvostrucili broj automobila na ulicama grada. U zemljama EU je doslo poslednjih godina do turbulencija sa dizel motorima kao i povecane potraznje za elektrovozilima. To je imalo za posledicu veliku poplavu polovnih automobila i njihovu ogromnu ponudu na trzistu polovnjaka. Sve je to ostavilo svoje direktne posledice i na ulicama Subotice.

  4. Atak na batak kaže:

    Sofer – Kako god. To ne umanjuje troškove goriva, održavanja, registracije itd.itd. i popravki, pogotovo ako su polovni automobili pa češće treba popravljati. Ko to može da plati??? SIROMAŠNI!? Gladan narod na ivici egzistencije? Po auto na dva stanovnika – pa nemojmo se zajebavati! Argument vam nije baš neki.

  5. rax kaže:

    pa ako su automobili problem, onda bi vlast sigurno bila prva, koja bi trebala resavati problem, a ne pojedinac. vecina gradjana ima auto, jer nema drugog nacina da dodje od tacke a do b, a ne zato sto zivi u nekom bogatstvu. taj problem bi se mogao resiti np. sa jeftinim gradskim prevozom, koji sam danas koristila i platila 100 dinara za 2 stanice, naravno karta je kostala valjda 95, ali sofer je bio jako zauzet telefonirajuci, da mu nije padalo na pamet vratiti sicu. isto tako i resenje grejanja je na gradu-drzavi. kada sam ja uvodila gas bio je 800 necega, danas je mnogo jeftiniji, ali cena gasa je tada prije ca. 12 godina, poskupela odjednom za 60%. ova drzava, jos i kada se zvala yu, bila je ista, navuci gradjane na nesto i onda uvesti enormno poskupljenje. ovde je zivot stao, tako ce i ostati.

  6. Sofer kaže:

    @ atak…

    Vas argument je vrlo tanji od mojega. Automobil je pre 50 + godina bio nekakav indikator materijalnog blagostanja. On danas to vise nije. Oko automobila ima uvek i svuda pratecih troskova i onaj ko poseduje automobil cini sve da te troskove minimizira. Ja pamtim neko vreme od pre 50-60 godina kada je cena novog Fice bila ravna, a ponegde i veca, od prosecne porodicne kuce u Subotici. Danas jedan fabricki novi Mercedes C220 od 195 KS kosta 35 000 € Za taj novac nema ni pristojnog stana ni valjane porodicne kuce u Subotici. Dakle jos jednom da ponovimo – automobil nije u danasnje vreme nikakav pokazetelj zivotnog standarda ili cak nekakvog bogatstva.

  7. Atak na batak kaže:

    Sofer – Hajde da nastavimo u istom stilu, kao da je reč o tome kako kupiti kola a ne kako pokriti ono što vi prefinjeno zovete “prateći troškovi”! Pa da vam i poklone auto, koliko staje sve ono što sam već nabrojao, da ne ponavljam, i može li se nazvati “siromašnim” neko ko to može da pokriva? Još je najlakše kupiti kola, ali ono posle…Da je automobil “indikator materijalnog stanja”, ne tvrdim, samo postavljam pitanje.

  8. Sofer kaže:

    @ Atak…

    Na postavljeno pitanje sam i dao odgovarajuci odgovor. Mi nemamo nigde jasnu definiciju bogatstva i siromastva. Upotrebiti proizvoljno automobil kao sinonim za bogatsvo je pogresno. Mnogim ljudima je automobil sredstvo za rad odnosno pomocu automobila uopste mogu odlaziti na posao i zaraditi platu za sebe, porodicu i odrzavanje onog istog automobila koji im sve to omogucava. To je jedan zatvoreni krug. Mnogi zaposleni bez automobila ne bi mogli odlaziti na posao i tek onda bi bili na teret drustva. To sto se vecina vlasnika automobila upravo zahvaljujuci automobilu nekako drzi iznad vode i snalazi kako zna i ume oko troskova njegovog odrzavanja, ne znaci da zive u blagostanju i da ih se moze smatrati za posebnu kravu muzaru, koja daje mleko i ne treba nikakvu hranu i silazu.

    Mnogo srece i blagostanja u novoj 2021 zeli srdacno – Sofer

  9. Atak na batak kaže:

    Sofer – Voleo bih da ste na postavljeno pitanje dali odgovarajući odgovor, ali niste. Samo ste pisali o tome kako je nekada novi Fića predstavljao vrednost veću od porodične kuće, a da danas novi fabrički Mercedes nema ni cenu pristojnog stana itd. To nije argument. Moje pitanje je, ako zarađujem 400-500 evra mesečno, ili manje, kako mogu da trošim više od toga? Nije tačno da se bez automobila ne može ići na posao, barem ne u 90% slučajeva. Tih 90% samo UMIŠLJA da ne može da ide bez auta na posao, a pošto taj TROŠAK fakat da uspeva da pokriva (sudeći po 50.000 registrovanih automobila) – o kakvom onda strašnom siromaštvu zaboga govorimo? Bez obzira da li bili za ili protiv toga da je posedovanje automobila merilo ili nije merilo materijalnog blagostanja! To da se “vecina vlasnika automobila upravo zahvaljujuci automobilu nekako drzi iznad vode i snalazi kako zna i ume oko troskova njegovog odrzavanja” je proizvoljna pretpostavka i poprilična kontradikcija, složili se vi ili ne. U svakom slučaju nedokazana, jer u nekim slučajevima posao zaista može da pokrije troškove goriva+registracije+itd.ako je neko terenski serviser na primer pa naplaćuje izlazak, pijačar, ili “švercer”. ali fakat da 90% vlasnika automobila to nije. Ne znam da li u firmama još postoje putni troškovi, nekada je bilo da ti se plaća benzin ako dolaziš na posao kolima sa određene udaljenosti gde na primer nema javnog prevoza, ali sumnjam, prošlo je to vreme, ili je to više nego nedovoljno. Ili samo plaćaju autobuske karte, ne znam. Većina, ipak sam siguran, koristi auto iz KOMFORA, lakše im je otići u prodavnicu, na pijacu, po decu u vrtić, posetiti rođake i prijatelje, a to KOŠTA svaki put kada se okrene ključ, i kada čovek neke stvari, pa i ovo, dozvoljava da priušti sebi iz KOMFORA, onda samo možemo samo govoriti o stepenu BLAGOSTANJA u kojem živi, a ne siromaštva, zar ne? Verovatno nije najbolje upoređenje, ali volim onaj “smrdljivi sir” – Rokfor, Gorgonzola, što se prodaje u “Maxiju” po o-ho-hooo cenama ali jedem Goudu (falš Gauda) sa buvljosa za 400 din/kg. Ako tamanim Gorgonzolu a žalim se na siromaštvo – šta to znači? Mogu li da vozim ako nemam da platim, mogu li da vučem (kao što puno njih radi svakodnevno) iz marketa pakovanja 10-12 l “Prolom” vode a kukam na cenu “česmovače” čiji kubik (1000 litara) staje kao 2 litre “Proloma” itd. ima mnogo primera, nije li to kao da biram između Gorgonzole i Goude? Između odlaska na posao ili pijacu peške-biciklom-javnim prevozom? Ako živimo u sve većem siromaštvu i bedi, kao što neki tvrde, onda bi bilo logično da siromašni i bedni na taj način smanjuju troškove da bi imali za preživljavanje, čak i ako ga imaju da ne registruju automobil nego da ga konzerviraju za “bolja vremena”, a ne da se njihov broj UDVOSTRUJUČE! Moj gospodine…

  10. Atak na batak kaže:

    Sofer – UDVOSTRUČUJE – greška u kucanju…da se razumemo. I vama srećnija, zdravija i sa više blagostanja 2021. godina nego prethodna!

  11. Sofer kaže:

    @ Atak…

    U redu, podjimo od toga da ljudi nisu siromasni, kupuju kola radi komfora, imaju uglavnom luksuzne probleme i relativno visoki zivotni standard. Pri svemu tome postavlja se pitanje – odakle novac za luksuziranje i visoki, hajde da kazemo solidni zivotni standard, kada su plate oko nekih 500 € ? Odgovor moze biti jedino da ljudi ne zive samo od prihoda nego i zahvataju iz supstance, a to je najsigurniji i pokazatelj siromastva. Kada bi dosla neka naredba da sva vozila u gradu koja su kupljena na kredit moraju biti smesta iskljucena iz saobracaja, Suboticke ulice bi bile prilicno prazne i puste. Na Zapadu (gde ja zivim) potrebno je jednom radniku ili namesteniku za kupovinu novog automobila minimum 1 godisnja plata. Za polovni auto treba manje novca, ali po pravili niti kupac novog niti polovnog ne izlazi na kraj bez podizanja odgovarajuceg kredita. U Subotici sigurno nije mnogo drugacije, osim sto Suboticaninu treba jedna ili cak dve godisnje plate za kupovinu polovnog vozila.

  12. Atak na batak kaže:

    Sofer – Eh sada, hajde da fantaziramo. Poslednji argument – kredit! Naravno da se uzimaju krediti, ne bi imali 40 i kusur banaka u gradu da ljudi ne uzimaju kredite, ali prvo – banka možda može da odobri kredit nekome ko nije solventan, ali je definitivno da taj ko je uzeo kredit mora da ga vraća. Inače – ode d..e na rešeto, eto izvršitelja. Znači, ko diže kredit, makar i za kola, ako nije baš potpuno debilan, onda ima predstavu o tome kako će da ga vraća i da to može. Sigurno neće zbog kredita jesti samo 15 dana u mesecu i ne platiti režiju, što bi mu, opet, navuklo mrske izvršitelje na vrat. Je l` tako? Jeste. Štedeće na čemu se može štedeti, verovatno, ali taj iznos namenjen za otplatu kredita, koji je U STANJU da izdvoji (a mora kada ga je već podigao) – kako to nazvati? Nigde nisam pomenuo da je kod nas luksuz i visok životni standard, jedino priglup bi to mogao da tvrdi, samo sam protiv one floskule o “gladnom narodu na ivici egzistencije” kojem je najveći problem gde da parkira! Ima i siromašnih, ima i gladnih, ima ih, proporcionalno broju stanovnika, isto ili približno i u bogatim zemljama, mnogo bogatijim nego naša. I bilo ih je uvek i biće ih uvek. Amin. Nebitno je da li bi subotičke ulice bile prazne kada bi isključili “vozila kupljena na kredit”, nebitno je za koliko plata na Zapadu ili ovde može da se kupi automobil, mislio sam da smo o tome raščistili, da je reč o troškovima KORIŠĆENJA njegovog veličanstva a ne KUPOVINE polovnog ili nepolovnog vozila. Ako smo već kod toga koliko je koštao nekada Fića, pa da pričamo i o malo daljoj prošlosti – jedno 20 ili 25 godina pre toga. Mesto je Subotica, a mrski kapitalisti za Božić su imali običaj da nagrađuju radnike, jer su im dobri radnici i oni koji se trude bili potrebni da bi oni mogli masno da profitiraju. Elem, radnici su tada dobijali “13.platu” zavisno od toga kako su se pokazali, neko 200, neko 300 a neko bogami i 500 dinara. Poenta je bila u tome da su, ako bi to uštedeli, za 2-3 godine mogli da kupe ili naprave kuću, ne luksuznu, ali solidan krov nad glavom. Bez kredita, učešća, kamata, za gotovo, i reše stambeni problem. Neki su to uradili, neki novac pojeli i popili (najviše pRopili) i onda im je “rohat kapitališta” bio kriv za sve. Kako on ima, a oni nemaju? Lopov. Ukrao im je. Šta se promenilo?

  13. Sjeverni vjetar puše kaže:

    Sad će se javiti ‘amack ‘-veliki borac za ekologiju i branitelj nazadnjaka kao što je i on sam..

  14. Sofer kaže:

    @ Atak…
    Ako bi sledili tvoju logiku onda je danas Albanija jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja Evrope, a valjda i sveta. Zemlja sa kojom se mogu meriti samo najbogatije zemlje EU. Odakle sve to? Vrlo prosto kao i tvoja logika. Albanija je u vreme Enver Hodze imala nula privatnih automobila. Nakon njegove smrti i otvaranja zemlje prema svetu pa sve do danas broj privatnih automobila je porastao od nula na 500 hiljada. Stanovnistvo broji oko 2,8 miliona ljudi. Od toga broja je oko 2 miliona radno sposobno i punoletno stanovnistvo. Prema tome salopno izracunato, na 4 odrasle osobe sleduje jedan privatni automobil. To bi onda bio, po tvojoj logici, paznje vredan zivotni standard. Ekonomski gledano Albanija i Srbija idu rame uz rame po siromastvu, s tim da Srbija nesto bolje stoji zahvaljujuci bogatom SFRJ nasledju kakvo Albanije nije imala. To je ujedno razlog da Srbija ima BDP per Capita oko 2000 $ veci od A lbanije, sto bas i nije Bog zna kakva lova.

OSTAVITE KOMENTAR