Šoping mol ekonomija

Od 2005. do 2011. godine u Srbiji je ukupno investirano 25,97 milijardi evra. I pored toga u martu 2012. broj zaposlenih smanjen je za 338.895 lica u odnosu na prosečan broj zaposlenih u 2005. godini, odnosno za 16,4 odsto, ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.

Kako nam se desila nikad veća nezaposlenost i pored, ipak, uloženih velikih para?

„Investiranje i njegov rast ne donosi dobrobit građana ako je usmereno na uvoz, prateće delatnosti i usluge“, kaže Zdravković.

„Uvoznicima i bankarima ono donosi profit i uvećava njihovo bogatstvo, a većini građana siromaštvo. Kod nas se nije ulagalo u razvoj proizvodnje za izvoz, nego u šoping mol ekonomiju“.

Tržni centri, kafići, pa i kapitalne investicije, nisu donele radna mesta.

Poređenja radi, u 2000. godini je u osnovna sredstva uloženo 1,6 milijardi dolara, a 2008. oko 12,7 milijardi. Za osam godina ovo ulaganje je povećano gotovo osam puta. Ali, najviše u nekretnine, trgovinu, finansije i saobraćaj, kaže Zdravković.

Umesto da privatizacija oživi industriju, da je modernizuje, učini je konkurentnijom, poveća zaposlenost i izvoz, dogodilo se suprotno. Umesto milion i nešto više zaposlenih devedesetih godina prošlog veka, u srpskoj industriji danas radi oko 300.000 ljudi. Industrija je 1990. godine stvarala oko 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, a danas 17 procenata.

„Sadašnja industrijska proizvodnja u Srbiji stvara 40 odsto robe u odnosu na 1989“, kaže potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić. „Ako nastavi da raste kao od 2001. godine, samo 0,7 procenata godišnje, ni do kraja 21. veka neće se vratiti na nivo iz prošlog stoleća.“

 Gde se najviše investiralo?

Zanimljivo je da je Novi Beograd sa oko 3,5 milijardi evra investicija u periodu od 2005. do 2o12. godine, imao veću vrednost ulaganja od južne i istočne Srbije – 2,7 milijardi i malo manju od Šumadije i zapadne Srbije – 3,75 milijardi evra. Najveći deo investicija u Novom Beogradu realizovan je neposredno pred krizu u 2007. i 2008. godini.

Posle Novog Beograda, najviše je investirano u Novom Sadu – 2,3 milijarde evra, što je 35,5 odsto ukupnih investicija u Vojvodini. Još šest beogradskih opština je među prvih deset, zatim sledi Niš sa 687 miliona evra i Kragujevac sa 522 miliona evra. U ovih 10 opština je uloženo 53,3 odsto ukupnih investicija.

Do 21. mesta su još četiri beogradske opštine, sledi Pančevo – 468 miliona evra, Požarevac – 459, Subotica – 409, Bačka Palanka – 307, Šabac – 305 i Zrenjanin i Valjevo sa po 288 miliona evra.

B92