U mađarskom parlamentu i do sada je postojalo Društvo mađarsko-srpskog prijateljstva i imali smo saradnju sa sličnom poslaničkom grupom u Beogradu. Nadam se da će se Skupština Srbije konstituisati u kratkom roku i Srbija dobiti novu vladu i da će se uskoro formirati i taj odbor, koji je uvek činila najbrojnija grupa poslanika, što govori koliko su i poslanici u Skupštini Srbije zainteresovani za saradnju sa Mađarskom, kaže Ljubomir Aleksov, koji je kao predstavnik srpske manjine član mađarskog parlamenta bez prava glasa i potpredsednik Odbora za nacionalne manjine zakonodavnog tela Mađarske.
Aleksov je u poslaničkim klupama 10 godina, tj. od trenutka kada je 2014. godine Mađarska donela zakon koji i manjinama koje ne mogu preći cenzus omogućava da imaju svog predstavnika u parlamentu. Pre toga, pune 24 godine, tj. šest uzastopnih mandata bio je načelnik sela Lovra podno Budimpešte, u kojem su svojevremeno Srbi činili 90 odsto stanovništva.
Početak školske godine za osnovce u Budimpešti (Foto: sajt srpske škole „Nikola Tesla u Budimpešti”)
„Parlamentarni sistem u Mađarskoj drugačiji je od Srbije. Pripadnika pojedinih manjina ili narodnosti je toliko malo da je za nas praktično nedostupan cenzus koji bi za sve manjine obezbedio punopravno predstavljanje sa pravom glasa”, objašnjava Aleksov. Ipak, i bez donošenja odluke prisustvo manjina u parlamentu otvara im prostor da ostvare interese zajednice koju zastupaju.
„Parlamentarni rad se ne odvija samo na plenarnoj sednici i ne ispoljava se samo kroz dugme koje poslanik pritisne. Parlament je odličan teren za lobiranje, prilika da pojedinac iznese svoje stavove, da za svoju ideju pridobije političke partnere. Mi imamo pravo da učestvujemo u raspravama na plenarnim sednicama, a kao Odbor za nacionalne manjine da predlažemo nove zakone i amandmane, dakle meni su na raspolaganju druge mogućnosti. Mi svoje predloge prvo iznosimo pred odbor i tu moramo da ubedimo svoje kolege i potom kao predlog odbora da iznesemo i zastupamo na plenarnoj sednici. Za nas je veoma značajno da se čitav sistem promenio u momentu kada su se političke partije suočile sa činjenicom da postoje nacionalne manjine i da su one lojalni građani zemlje u kojoj žive. Zakonska regulativa se postepeno razvijala, ali za realizaciju nisu bili obezbeđeni materijalni uslovi. Stanje je počelo da se menja 2014, kada su manjine stigle u parlament. Ono što je bitno jeste da su trenutno sredstva za finansiranje naših institucija šest puta veća nego pre 10 godina. To je važno jer obezbeđuje stabilno i unapred izračunljivo finansiranje, dakle daje garanciju za funkcionisanje naših institucija”, kaže Aleksov.
Srbi u Mađarskoj uživaju prava koja im pruža kulturna autonomija, kroz obrazovanje, negovanje kulture, maternjeg jezika i informisanje. Sagovornik „Politike” kaže da nijedna od ovih oblasti i ustanova ne može da se izdvoji kao važnija, ali da ipak u osnovi svega stoji obrazovanje i poznavanje maternjeg jezika.
„Važno je što po zakonu iz 2010. imamo mogućnost da rukovodimo institucijama u oblasti kulture i obrazovanja. Ali moramo da budemo precizni, srpsko školstvo u Mađarskoj nije osnovano od 2010. Mi imamo istoriju od gotovo 300 godina školovanja na srpskom jeziku u Mađarskoj, koje se do 1948. odvijalo u okviru Srpske pravoslavne crkve kroz veroispovedne škole. Posle su pojedine državne škole sačuvale kakvu-takvu nastavu srpskog jezika. Važno je da su nakon 2010. stvoreni zakonski okviri, i što je možda još i važnije, i finansijski uslovi za to da manjinske ili narodnosne samouprave kao krovne organizacije preuzmu te institucije i da budu njihovi vlasnici i osnivači”, kaže naš sagovornik.
Kako je ocenio, za srpsku manjinu je to veoma značajno. „Jer kod nas porodica u velikoj meri gubi jezički identitet, unutar porodica se gubi jezik. Već od vrtića, predškolskih, pa potom školskih ustanova, susrećemo se sa tim da deca ne govore svoj maternji jezik. Zbog toga su nam važne obrazovne ustanove da nauče decu jezik, običaje, a mađarski sistem dozvoljava i veronauku kao predmet u školama. Dakle, sve ono što je ranije bilo prirodno da se ponese iz porodice to sada ne bi moglo da funkcioniše bez školskog sistema. To je osnova, iz koje izvire i sve ostalo”, zaključio je Aleksov.
