Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 10. septembra ove godine trinaesti put obeležava Svetski dan prevencije samoubistava. Cilj ovog obeležavanja je podizanje svesti sveukupne javnosti o suicidu kao velikom zdravstvenom problemu koji je moguće prevenirati.
Ovogodišnjom temom, “Sprečavanje samoubistava: dopiranje i spašavanje života”, žele se ohrabriti svi članovi zajednice i pozvati da uzmu aktivno učešće u pružanju podrške onima kojima je pomoć potrebna kako bi se spasili ljudski životi i smanjile trenutne stope suicida.
Važan aspekt “dopiranja” je i povezivanje osoba u stanju potrebe sa relevantnim službama u cilju osiguranja adekvatne nege i praćenja tih osoba. Jednako je važno dopreti i do ožalošćenih koji su izgubili nekoga zbog suicida. Dajući priliku da govore o svom gubitku, uz uvažavanje ličnih uslova, to može obezbediti nastavak života za mnoge.
Procena je da godišnje preko 800.000 ljudi u svetu izgubi život zbog samoubistva ili jedan suicid svakih 40 sekundi. Iako su stope suicida najviše kod osoba sa 70 i više godina, zabrinjava podatak da je u 2012. godini suicid bio peti vodeći uzrok smrti osoba uzrasta 30-49 godina i drugi kod osoba uzrasta 15-29 godina.
Najveći broj suicida se beleži u zemljama Istočne Evrope (Litvanija i Rusija sa stopama većim od 50 na 100.000), dok je najniži u zemljama Centralne i Južne Amerike (Peru, Meksiko, Brazil i Kolumbija sa stopama manjim od 10 na 100.000).
Stope suicida su više kod muškaraca nego kod žena. Srbija spada u zemlje sa visokim stopama suicida, a najviše stope se registruju u Vojvodini i na samom severu zemlje u Severnobačkom okrugu gde su stope veće od 30 na 100.000 stanovnika u poslednjih 10 godina. Važno je istaći da su one ipak niže u odnosu na poslednju deceniju XX veka kada su bile preko 40 na 100.000. Prošle godine su 52 osobe u Severnobačkom okrugu izvršile suicid, 41 muškarac i 11 žena.
Suicidalno ponašanje je vrlo kompleksno i zavisi od niza faktora iz okruženja i sredine, kao i od individualnih karakteristika pojedinca. Faktori rizika su brojni i različiti, a stručnjaci ističu da su vodeći mentalni i psihički poremećaji, na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola. Doživljeni sukob, katastrofa, nasilje, zlostavljanje, žalost ili gubitak i izolacija su snažno povezani sa samoubilačkim ponašanjem.
Stope suicida su povišene kod ugroženih grupa koje iskuse diskriminaciju, kao što su izbeglice i migranti, urođenici, LGBT osobe i zatvorenici. Dobra povezanost i saradnja svih nivoa zdravstvene zaštite, kao i saradnja sa nezdravstvenim sektorom su u budućnosti ključni faktor u prevenciji suicida“, kaže Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, Načelnik Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica.
Zapalite sveću u blizini prozora u 20 sati 10. septembra i tako dajte podršku prevenciji samoubistava. Setite se voljene osobe koju ste izgubili. Dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva.
Ti nesretnici u stvari ne znaju koliko im je dobro, samo neobavešteni. Ne slušaju premijera…
Ljudi su očajni, odnosi u porodici poremećeni, roditelji nervozni zbog besparice, deca bezvoljna, prosvetni radnici nemaju autoritet što su nekada imali, muškarci i žene izmenili uloge, prijateljstvo i ljubav postale misaone imenice, grad polako umire…sve je postalo konfuzno. Treba vratiti ljudima optimizam, veru i nadu. Problem je ozbiljan, grad treba da se založi, za početak, možda,otvaranje više telefonskih linija koje bi bile dostupne 24h, zaposliti ljude različitih stručnosti jer nečija lepa reč u pravo vreme može nekome spasiti život.
Najveći ekspert po tom pitanju kod nas je profesor dr Mikloš Biro. Postavlja se samo pitanje koliko je uspeo svoja saznanja prilikom raznih istraživanja da prenese sadašnjim psiholozima i psihijatrima Suština je u razgovoru kako bi došlo do psihičke ravnoteže i kasnijeg oporavka Uvek ima vremena za za lupanje medikamenata koje na žalost naši lekari jako vole prepisivati.