Srbija se nakon izbora našla pred jednim od značajnijih političkih preokreta u svojoj novijoj istoriji. Čovek oko kojeg je godinama bio organizovan gotovo celokupan politički život izgubio je izbornu podršku neophodnu za nastavak dosadašnje dominacije.
Međutim, ono što se dogodilo ne može se razumeti samo kao poraz jednog političara ili jedne političke organizacije. Reč je i o trenutku u kojem se otvara pitanje prirode moći, njenog trajanja, granica i načina na koji ona oblikuje društvo.
Ovaj politički preokret moguće je sagledati kroz teoriju Maksa Vebera (1864–1920), nemačkog sociologa i jednog od najznačajnijih mislilaca koji su proučavali odnose moći, autoriteta i političke odgovornosti. Veber je moć definisao kao mogućnost da pojedinac ili grupa ostvare sopstvenu volju unutar društvenog odnosa, čak i uprkos otporu drugih, bez obzira na osnov na kojem ta mogućnost počiva. Upravo se u toj definiciji nalazi jedan od ključeva za razumevanje političkog sistema koji je godinama funkcionisao u Srbiji. Moć nije samo posedovanje formalnih ovlašćenja. Ona podrazumeva i sposobnost oblikovanja ponašanja drugih ljudi, njihovih odluka, očekivanja, pa i njihovog doživljaja stvarnosti.
U političkom životu Srbije dugo je dominirala jedna ličnost čije je prisustvo prevazilazilo formalne granice državnih funkcija. Predsednik se pojavljivao kao centralni tumač političkih događaja, posrednik u društvenim sukobima, donosilac ili najavljivač odluka i garant stabilnosti. Time se granica između institucije i pojedinca sve više gubila.
Veber je razlikovao tri idealna tipa legitimne vlasti: tradicionalnu, harizmatsku i racionalno-legalnu. Savremena demokratska država trebalo bi prvenstveno da počiva na ovom poslednjem tipu, odnosno na zakonima, institucijama i predvidivim procedurama. Međutim, kada se politička moć u velikoj meri personalizuje, a poverenje u sistem zamenjuje poverenjem u jednog čoveka, nastaje odnos koji pokazuje izrazite elemente harizmatske vlasti. U takvom sistemu politički lider vremenom postaje gotovo nezamenljiv u očima svojih pristalica. Njegovi uspesi predstavljaju se kao lične zasluge, a problemi države kao posledica spoljašnjih okolnosti, neprijateljstva ili nerazumevanja drugih. Veber je bio svestan snage iracionalnog u društvenim odnosima. Ljudi naročito u periodima kriza mogu razviti potrebu za snažnim vođom koji obećava sigurnost, red i izlaz iz neizvesnosti. Takav vođa svoju političku ulogu često predstavlja kao posebnu misiju, a odanost njegovih sledbenika počiva na veri u njegove izuzetne sposobnosti.
Ipak, harizmatska vlast nosi i sopstvenu protivurečnost. Ona ne može neograničeno opstajati samo na uverenju da je jedan čovek nezamenljiv. Svaka politička kriza, neuspeh ili gubitak poverenja može dovesti u pitanje osnov na kojem takav autoritet počiva. Izborni poraz zato ne predstavlja samo promenu odnosa političkih snaga. On pokazuje da moć, ma koliko delovala trajno i nedodirljivo, nikada nije apsolutna.
Veberovo razumevanje moći podrazumeva njen relacijski karakter. Moć postoji samo u odnosu prema drugima. Ona zavisi od poslušnosti, prihvatanja, interesa, straha, očekivanja i spremnosti ljudi da postupaju u skladu sa voljom onoga ko je poseduje. Kada se ti odnosi promene, menja se i sama struktura moći. Posebno značajno mesto u Veberovoj političkoj misli zauzima etika odgovornosti. Ona zahteva da političar ne postupa isključivo prema sopstvenim uverenjima ili proklamovanim ciljevima, već da preuzme odgovornost i za stvarne posledice svojih odluka.
U političkoj praksi Srbije javni diskurs često je bio obeležen snažnim emocijama, pozivanjem na nacionalne opasnosti, naglašavanjem ličnih žrtava i stvaranjem osećaja neprekidne vanrednosti. U takvoj atmosferi racionalna rasprava, institucionalni dijalog i odgovornost nosilaca javnih funkcija lako su potiskivani u drugi plan. Otuda se posle izbora nameće pitanje koje je možda važnije od samog odlaska dosadašnjeg političkog lidera: da li je poražena samo jedna vlast ili je otvorena mogućnost da se promeni i način na koji se vlast u Srbiji razume i praktikuje? Jer smena jednog čoveka ne znači nužno i nestanak odnosa koji su mu omogućavali toliku koncentraciju političke moći. Institucije koje su izgubile samostalnost ne postaju nezavisne samim izbornim rezultatom. Politička kultura zasnovana na poslušnosti, interesnim vezama i strahu ne nestaje preko noći. Ni građani naviknuti da rešenja očekuju od jednog čoveka ne postaju automatski svesni značaja sopstvene političke odgovornosti. U tome se nalazi i najveći izazov društva nakon smene dugogodišnje vlasti.
Veberova razmišljanja upozoravaju nas da politička moć sama po sebi ne predstavlja dokaz moralne ispravnosti, pravednosti ili legitimnosti svakog postupka njenog nosioca. Sposobnost da se nametne sopstvena volja ne znači istovremeno i pravo da se ona neograničeno sprovodi.
Zato postizborni trenutak ne bi trebalo posmatrati isključivo kroz osećanje pobede jednih i poraza drugih.
Istinski demokratski preokret mogao bi se prepoznati tek onda kada građani više ne budu morali da zavise od dobre volje pojedinca, kada zakon bude jednako važio za sve, a institucije donosile odluke u okviru svojih nadležnosti, bez političkog tutorstva. Ukoliko se umesto jednog neprikosnovenog autoriteta uspostavi drugi, promena će ostati pre svega personalna. Ukoliko se, međutim, politička moć ograniči zakonima, javnom odgovornošću i nezavisnim institucijama, tada će izborni rezultat dobiti i svoje dublje društveno značenje.
Borivoj Vujić
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Mi smo dva puta smenjivali harizmatske mocnike. Izgleda da je nama potrebna dupla doza da dodjemo sebi. Hrvati uporedjuju Plenkovica i Vucica iako je ovaj njihov „blaza verzija“ kao sto je to bio i Tudjman u odnosu na Milosevica. Posto je izgleda i njima potrebna dupla doza, to samo potvrdjuje tezu da smo bratski narodi.
Svaka čast na ovome tekstu. Samo ko će ga čitati. Mi isti koji ovde
komentarišemo. A gde je ta POSLUŠNA MASA sa kojom MANIPULIŠE
VOĐA ??????
Eno je gleda “ Informer “ i opet SLUŠA TOG SULUDOG VOĐU.
Gledanost je VIŠEMILIONSKA , kako se hvali onaj LUDAK Vučko.
Gde su sada te “ ZDRAVE SNAGE “ u TUŽILAŠTVU i NE AKTIVIRAJU
na DESETINE KRIVIČNIH PRIJAVA protiv ovoga SULUDOG VOĐE
koje su se podnosile protiv njega jer je svakodnevno KEŠIO USTAV.
Kažu u fioci su kod Stefanovića. I šta sada ????? Zar ne može njih nekoliko
ući kod njega i izvaditi te PRIJAVE. Može, ali NE SMEJU.
I sutra će ti da nam vode TUŽILAŠTVO ?????
Tu se pokazuje HRABROST, MORALNOST ali je očito NEMA.
PS. – “ SLOBODA SE NE OSVAJA PUZEĆI „.
U svakom slučaju sa ovakvom praksom pomahnitalih vođa i njihovih sledbenika treba završiti jednom za svagda.
Zbog takve budale nam je pre šest dana pretio pokolj na ulicama. Suludi savremeni srpski firer je navodno planirao da uprkos porazu proglasi svoju izbornu pobedu, ali mu je navodno neko pripretio da će završiti kao Maduro u roku od odmah.
Navodno je organizovao dolazak lojalista batinaša i kriminalaca iz Vojvodine u BG, ali su se naprasno okrenuli i vratili nazad. Vidljiva je bila koncentracija žandarmerije, angažovanje svih policijskih snaga pod punom opremom i dugim cevima… Znači ludak je imao nameru i da pobije građane Srbije zarad ostanka na vlasti.
Ovo je nešto što može da se čuje i pročita i zasad je samo u domenu špekulacije, ali su optužbe stravično ozbiljne i nadam se da će se nadležna tužilaštva hitno i neodložno pozabaviti istim. Ne sme da bude ni slučajno ništa prepušteno slučaju i da ludaci koji spremni da biju i ubiju građane šetaju slobodno među nama.
Očekujem da se sve ovo reši po hitnom postupku i ako je ovo stvarna istina da se i zli nalogodavac pod hitno utamniči, a ne da seje zlo sa svojih trovačnica. Poprilično verujem u ovu „Maduro“ teoriju, jer se sled događaja baš i odvijao slično onom kako je to opisano na društvenim mrežama… od pokušaja da se proglasi SNS sekta pobednikom izbora, preko viđene sile na terenu, do priznavanja poraza, ali i paničnih i otrovnih izjava poslednjh dana.
Nadam se skorom hapšenju svih učesnika u potencijalnim događanjima, jer zataškavanje ovoga ne doprinosi sigurnosti građana čak ni u Subotici, kad znamo da imamo 4-5-10 ozbiljnih kriminalaca koji slobodno šetaju među nama.
Imam ozbiljno, veoma ozbiljno pitanje za novu vlast.
Apsolutni respekt za to kako ova omladina rastavlja i mete vlast koja je svojom izdajnickom, kriminalnom politikom unistavala Srbiju. Posto vidim da Studenti rade punom parom da se mafija, lopovi, lazni (opozicioni) novinari, ratni zlocinci, kriminalci, narko dileri, narko bossovi i ostali dripci zaustave i da ne mogu vise da talasaju i izazivaju nemire.
Interesuje me jedna stvar.
Kada se ovi dovedu u red za nedela pocinjena zadnjih 14 godina, da li postoji mogucnost da se revidira i ponovo pokrene postupak Pionir Subotice?
U fabrici Pionir Subotica je 1998. sprovedena kriminalna privatizacija istog, kome je kumovala vlast JULa i SPSa, Sudije Suda u Subotici i direktno neki ljudi koji su kvazi bili udaljeni od politike a u stvari bili kljucni deo tog sistema. Mnogi od tih politicara iz JULa i SPSa kao i Sudije suda u Subotici i danas komotno zive od novca koji su dobili tom kradjom, tokom godina su kao „spasitelji“ zemlje, nacije, grada i drzave preletali iz jedne politicke opcije u drugu i nastavile da uspesno bivstvuju na jedini nacin koji im je poznat, a to je bavljenje kriminalom i ilegalnim radnjama,
dok su stotine familija ostale bez gaca kada je ta privatizacija sprovedena na apsolutno mafijasko-kriminalni nacin u tipicnom stilu devedesetih.
Da je privatizacija sprovedena mimo svih protokola, normi, legaliteta i da se radi o ozbiljnom kriminalnom delu, govori u prilog i cinjenica da Pionir ni pored svih mogucih ponuda, nije prodat ni jednom stranom kupcu! Cesljanjem knjiga i protokola, advokatske kancelarije firmi kojima je fabrika ponudjena, pronasle su veliki broj cinjenica o izvrsenom kriminalnom delu, sto nije moglo biti sakriveno niti ispeglano na balkansko-mafijaski nacin.
Ako Studenti planiraju reviziju ovog izvanserijskog kriminalnog slucaja, u mogucnosti sam da zaduzim i dam na uvid kompletnu originalnu dokumentaciju iz perioda pocetka pa sve do kasnih devedesetih godina, kada je pokusaj ilegalne privatizacije Pionira ucinjen u vise navrata.
@ Stormwatch – pitanje o kojem bi i ja želeo odgovor.
Da li je to moguće posle toliko godina ???
Kao radnik “ Pionira “ ja sam to pitanje pokušao da aktiviram preko
sajta “ Subotica – com “ iznoseći neke činjenice ali sam uvek bio
CENZURISAN jer je taj sajt dobijao dosta para preko reklamiranja
“ Pionirovih “ proizvoda.
To je bila PLJAČKAŠKA PRIVATIZACIJA iza koje je stajao načelnik
generalštaba Ojdanić a glavni kupac je bila “ Alko “ banka koja je osnovana
na Kipru 1991. godine, a njen zastupnik je bio M. Aleksić.
No pošto ste imali uvid u dokumentaciju sigurno imate OPIPLJIVE DOKAZE.
Za pratioce ovoga sajta još podatak da je revizorska kuća za tu privatizaciju
bila “ Deloitte & Touche “ na čelu sa Danko Đunićem i garniturom G – 17
( Dinkić, Pitić, Vlahović, gđa Matković , Beko itd. ) koji su svi ušli u Vladu
posle 5. Oktobra 2000. god. ).
Zoran Đinđić je prihvatio da se izvrši revizija ali je Jožef Kasa to STOPIRAO.
PS. – UMESTO DEMOKRATSKIH PROMENA DOBILI SMO DEMOKRATSKE
PREVARE „.