Tridesete godine dvadesetog veka. Sa godinom 1930 , počela je svetska ekonomska kriza ali, progres je nezaustavljiv.
Život je sve brži i moderniji. I u Suboticu je stiglo MODERNO doba. Sve više se slavi i izlazi za novogodišnju noć, prihvataju se svetski trendovi. Za Novu godinu, sve kafane i restorani su puni, pretežno mladog sveta. Svi su lepo odeveni i očešljani.
Zagledajte se u ova lica. To su mladi u svojim dvadesetim. Uporedite ih sa njihovim vršnjacima danas.
UNIVERSAL Jazz band iz Subotice, drugi s leva je Josip Kovač – osnivač Omladinskog festivala 1960. godine, otac Kornelija Kovača (slika iz 1939. god.)
Ako je nedostajalo novca, to nije bila prepreka za dobru zabavu, jer, „Gde su mladi – tu je i šala !“
Kokica – balovi
Pune korpe kokica i to je to.
Na selu i salašima, organizuju se posela tj druženja omladine koja organizuju roditelji, u kućama. Teški poljoprivredni radovi nisu ostavljali dovoljno vremena a omladina je morala da se vidi, kako bi se devojke i momci zagledali i eventualno zavoleli. Sve je to pod nadzorom nekih baba i tetaka koje sede okolo i kao,štrikaju.
Napredna sela već imaju domove kulture gde se organizuju igranke. I tamo cure idu u diskretnoj pratnji svoje majke. Ako momak posle prati devojku do kuće, sasvim normalno, desetak metara iza, ide njena mama, baba ili sl.
Šta je bilo posle ?
Posle rata, nova socijalistička vlast afirmiše Novu godinu kao centralni zimski praznik, ne bi li potisnuo ove druge, verske. Nije se štedelo na dekoru. 1958. godine, odlučeno je da trg Slobode, Korzo i parkovi u centru grada, budu okićeni raznobojnim sijalicama, jelkama, da se postave ogromne saonice, jedan veliki avion i desetine Diznijevih junaka. Organizovano je takmičenje u uređenju izloga.
1962. je organizovan vatromet a tog dana je pred više hiljada dece, prodefilovao novogodišnji karavan sa dvadeset specijalno dekorisanih kamiona.
Televizija se pred ponoć, na jedinom TV kanalu, uključuje direktno sa mesta gde Tito i Jovanka slave .To je deci bio najdosadniji deo programa, mada su možda stariji voleli da vide kako se provodi elita.
Odlazak „najvećeg sina“ iz naše dimenzije, poklopio se sa restrikcijama struje i vrlo brzo je nestalo gotovo svakog dekora. Kad su završene restrikcije , dotrajalo je ulično osvetljenje a dogorela je i želja za novogodišnjim uređenjem grada. U vremenu između Tita i Slobe, gotovo da ga nije ni bilo. Stvar se popravila početkom devedesetih a prvi masovni i organizovani izlazak na trg u ponoć, bio je na dočeku 2000. godine.
24. decembar 1940. godine
szabadkai csalad
Voleo bih da se danasnja omladina proslavi sa kokicama na trpezi,da se vrati moral i neke skromnije zelje.Sve sto je izneseno i napisano je nesto cega se mozemo secati a preostalo nam je da gledamo nezadovoljnu novu generaciju kako trazi put izbavljenja u zabavi.Kompjuter generacija jednostavno ne zna da se zanima sa jednostavnim stvarima.
Cvrle..nekadasnji suboticanin…
Radujem se svakom komentaru, jer porodično smo se setili
da slike sa zabava BALOVI slikani su u Nepkeru, Zanatskoj
komori, Loydu. Što se skromnijih zabava tiče one su kod
kuća neke lepe devojke koja će se uskoro udati. A stalež je
bio omladina koja nije bila vezana ni nacionalno, ni verski
a vremena su bila pre svetske krize negde 30 godina.
Mene lično kod ovih slika začuđuje ta moda, šarm, čak i
smelost te omladine koja će nešto kasnije doživeti i II.
svetski rat. Rođen sam posle ovog rata i gledam svoje
roditelje u punoj svojoj mladosti. ALUGY HIRTID
Poslacu Vam slike o "Kokica Bal"- u. Drago mi je da ga je neko spomenu
Uvek se vracam na Vase stare teme, podseca me na price moje bake, i otvaram albume 